Veliki intervju Džordana Hendersona: Da me je makar jedan čovek u Liverpulu želeo - ostao bih, novac me nikad nije motivisao u karijeri

Nad njegovom glavom dugo je stajao znak pitanja, u jednom trenutku okarakterisan je kao promašaj, ali je ovog leta napustio Enfild sa statusom legende. Nije mu bilo u planu, želeo je da ostane, no u Liverpulu su još krajem prošle sezone isplanirali rekonstrukciju veznog reda i Džordan Henderson je posle 12 godina morao da napusti Redse.

Bio je važan šraf ekipe Jirgena Klopa koja je osvojila Premijer ligu i Ligu šampiona, oba pomenuta trofeja podigao je sa kapitenskom trakom oko ruke, međutim, svemu jednom dođe kraj, pa tako je ovog leta i engleskom vezisti na Enfildu. Henderson je odlučio da prihvati poziv nekadašnjeg saigrača Stivena Džerarda i karijeru nastavi u Saudijskoj Arabiji. I nije jedini, samo što je njegov transfer bio jedan od kontroverznijih ovog leta, prvenstveno zbog toga što je dugo bio zagovornik prava LGBT zajednice, te su njegovu odluku shvatili kao izdaju.

O tome, ali i mnogim drugim stvarima vezanim za njegov julski prelazak u Al Etifak Henderson je po prvi put bez ustezanja govorio u opširnom intervjuu za Atletik. Koliko je bio iskren procenite sami. No, krenimo redom, od sportskih motiva.

***

Radio si jako tokom predsezone, činilo se da se čitava tvoja priprema svodila na to da se u što boljoj formi vratiš u klub...

"Baš tako. Obavio sam razgovor sa trenerom na kraju sezone koji je bio vezan za nadolazeću sezonu, za igrače koje smo planiralida dovedemo i koji su njegovi planovi. Otišao sam preko leta i intenzivno trenirao tokom jednog perioda kako bih se vratio u Liverpul u najboljoj mogućoj formi", započeo je Henderson razgovor za Atletik.

Bio si kapiten Liverpula, podigao nekoliko velikih trofeja. Kada je tvoj status počeo da se menja i da li ti je Jirgen Klop nagovestio da više nisi u njegovim planovima?

"Bilo je nekoliko stvari koje su upalile alarm. Imao sam veoma dobar odnos sa Jirgenom. Bio je veoma iskren prema meni. Neću ulaziti u detalje razgovora jer je privatan, ali me je doveo u poziciju u kojoj sam znao da neću toliko igrati. Znao sam da će na moju poziciju doći novi igrači. A ako ne igram, kao što su svi znali da će biti, posebno menadžer, to može biti prilično teško za mene, a pogotovo kada sam toliko dugo u klubu, toliko sam dugo bio kapiten tima. Pogotovo jer je reprezentacija Engleska velika stvar za mene. Stiže Evropsko prvenstvo. A onda je Al Etifak kontaktirao klub (Liverpul) da vidi da li mogu da idem tamo. Reakcija kluba ponovo nije bila takva da nisu rekli ne. U tom trenutku sam osetio kao da se moja vrednost i želja menadžera i unutar kluba, možda promenila. Znao sam da će to vreme kad-tad doći. Nisam mislio da će biti sada. I morao sam to da prihvatim. Imam vrlo dobar odnos sa Jirgenom, sa vlasnicima kluba takođe. Tako će ostati zauvek. Ono što smo postigli u prethodnih 12 godina je neverovatno. Ali u isto vreme, bilo mi je teško da to prihvatim."

Da li se neko potrudio da te ubedi da ostaneš?

"Da mi je samo jedan čovek rekao: 'Želimo da ostaneš sa nama', onda ne bismo ni vodili ovaj razgovor. Ovako, morao sam da razmislim koji je moj sledeći korak u karijeri. Nije kao da su me oterali iz kluba ili kao da su mi rekli da žele da odem, ali se nijednog trenutka nisam osetio da me bilo ko iz kluba želi."

Nisi imao oproštajni meč?

"Ne, ali ako bih imao priliku da uradim nešto – bilo da je to oproštajni meč ili samo da se vratim da kažem ‘ćao‘ – mislim da bi bilo lepo da to uradim, jer to me boli."

S obzirom na sve što se dešavalo u poslednjih nekoliko nedelja od tvog prelaska u Saudijsku Arabiju, da li strahuješ da će biti negativnih reakcija kada se sledeći put pojaviš na Enfildu?

"Da budem iskren, negativnih reakcija ima na društvenim mrežama i u medijima, i u to se ne mešam. Kada bih video ljude uživo, svi bi mi poželeli sve najbolje. Čak i navijači Liverpula. Posvetio sam 12 godina života klubu. Dao sam mu sve. I uradio bih sve to ponovo kad bih mogao da se vratim. Mislim da oni to znaju i cene. Ne bih imao ništa protiv da dobijem priliku da se oprostim. Jer to me malo boli, što nisam uspeo da se oprostim od navijača kako treba."

Zbog čega si izabrao Saudijsku Arabiju?

"U poznoj sam fazi karijere i želim da budem srećan što igram fudbal. Ne želim da sedim na klupi i da igram po 10 minuta. Znao sam da bi to moglo da utiče na moje šanse da igram za reprezentaciju."

Kažeš kako si strahovao da bi slaba minutaža u Liverpulu mogla da utiče na tvoje igranje u reprezentaciji. Mnogi smatraju da bi isti slučaj mogao da bude i posle odlaska u Saudijsku Arabiju. Da li si pričao sa Geretom Sautgejtom o tome?

"Obavio sam razgovor sa selektorom koji je bio vrlo dobar. Nisam toliko želeo da proveravam da li ću igrati jer sam znao da ne želim da ga dovedem u situaciju da mora da mi garantuje da ću igrati za Englesku. On to nije mogao da uradi."

Liverpul je i ranije umeo da rekonstruiše vezni red, klub je dovodio Tijaga Alkantaru, Nabija Keitu, Fabinja, Aleksa Okslejd Čembrlejna, ali si uvek imao spreman odgovor, uvek si uspevao da pobediš konkurenciju. Zar nisi i sada imao motiv da im dokažeš kako su pogrešili u proceni?

"Definitivno. To je bila poenta čitavih letnjih priprema. Toliko sam naporno radio i ljudi s videli u kakvu sam se formu vratio. Ali kada sam se vratio, i dalje je bila ista situacija, zbog čega sam pomislio: 'Da li je ovog puta uopšte bitno šta radim?'"

Da li si razmatrao druge opcije ili si bio fokusiran isključivo na Al Etifak?

"Mislim da su mnogi klubovi znali da postoji mogućnost da odem jer se spekulisalo tokom leta. Voleo da mogu da kažem da su me svi klubovi sveta želeli. Ali istina je da nisu. Liverpul je mesto gde su moja deca rođena, tamo sam postigao toliko toga. Volim klub, volim navijače i pomisao da igram protiv njega bila bi drugačiji izazov. Osetio sam da to ne bi bilo ispravno."

Šta bi bilo da su, primera radi, Brajton ili Brentford kontaktirali sa tobom? Da li bi razmotrio odlazak u neki od tih klubova ili je ostanak u Evropi dolazio u obzir jedino u slučaju ponude najvećih klubova?

"Želeo sam nešto što će me uzbuditi. I to ne znači da me ti klubovi ne bi oduševili jer su veliki klubovi i dolaze sa drugačijim izazovima. Ali morala je to da bude neka sredina gde bih mogao da doprinesem kvalitetom i probam nešto novo. A ova prilika sa Stivijem (Džerardom, prim. aut.) u potpuno drugoj ligi i potpuno drugačijoj kulturi bila je nešto sasvim drugo, da bi nas možda oduševila u smislu projekta koji je stavljen pred nas, u smislu lige gde bih koristeći moje iskustvo pokušao da pomogne u tome u mnogo različitih oblasti i osetio da me ljudi cene. Lepo je osećati se željenim. Znam da me je Stivi stvarno želeo. Znam da je klub zaista želeo da odem i želeli su da pokušamo da stvorimo nešto u narednih nekoliko godina – nešto što je tu da ostane i bude jedna od najboljih liga na svetu."

Koliko je na tvoju odluku uticao novac, jer mnogi će reći kako fudbaleri tamo idu samo zbog para?

"To je bila najteža stvar. Ljudi vide kako klub dođe sa gomilom novca i pomisle – on je samo otišao. Ipak, to uopšte nije slučaj. Ljdi mogu da mi veruju ili ne, ali u mom životu i karijeri novac me nikada nije motivisao. Nikad. Nemojte da me shvatite pogrešno, kada se selite, finansijski deo mora da bude jasan. Potrebne su vam finansije, morate da se osetite željenim i cenjenim. I novac je deo toga. Ali to nije bio jedini razlog. Ova prilika se pojavila pre nego što je novac uopšte pomenut."

U medijima su se pojavile informacije kako si dobio četiri puta veću platu nego što si imao u Liverpulu. Da li je to tačno?

"Ne. Voleo bih da jeste ha-ha-ha. Ne, iskreno, sume nisu tačne. Ali opet, finansije su morale da nam odgovaraju. Ne kažem da nam nisu odgovarale i ne pričam: 'Ah, ne stojim dobro finansijski', jer se radi o dobrom novcu i bio je to dobar posao, ali sume o kojima se piše nisu tačne. Nisu. Stivi nikada nije pomenuo novac. Sve o čemu sam pričao sa Stivijem bili su fudbal i projekat. On je zapravo sam rekao da ne želi da se meša u novac i te stvari generalno. Sve se svodilo na to šta zajedno možemo da uradimo kako bismo postigli nešto izvanredno, da podignemo klub i ligu."

Kako se osećaš u novoj sredini, da li ti promena prija?

"Pokušavam da prihvatim sve. Sve je potpuno, potpuno drugačije u smislu kulture, života, noćnih treninga, kasnog odlaska u krevet, buđenja u toku dana..."

Da li te ljudi zaustavljaju na ulici?

"Da, povremeno! Mislio sam da ću proći ispod radara, ali ljudi dolaze. Ponekad čak ni ne traže fotografiju, već samo priđu i požele ti dobrodošlicu. Imao sam puno takvih iskustava. Iskreno, i ne kažem to samo da bih rekao, ljudi su do sad bili neverovatni."

Tvoja odluka da karijeru nastaviš u Saudijskoj Arabiji naišla na burnu reakciju LGBT zajednice za čija si se prava borio. Tražili su od tebe da ne prihvatiš ponudu, nadali su se da ćeš učiniti ono što je u njihovim očima bila prava stvar i osetili se izdanim kada si je prihvatio. Da li si se premišljao ili možda razgovarao sa porodicom i ljudima iz svog okruženja.

"Svakog dana. Bili su to teški trenuci definitivno. Nemojte me pogrešno shvatiti, ne želim da me ljudi žale. Samo je bilo teško doneti tu odluku. Toliko sam dugo bio u klubu, klubu koji volim i veoma poštujem navijače, vlasnike, menadžera, moje saigrače - napustiti saigrače je bila velika stvar. Ali na kraju sam se osećao kao da je to prava stvar i za njih. Ali spolja, ljudima koji me ne poznaju, mnogo im je teže da razumeju. Oko mene može biti mnogo kritika, mnogo negativnosti. I to je bilo teško prihvatiti, jer mi je stalo do svih stvari u koje sam uključen. Stalo mi je. I da me ljudi kritikuju i govore da sam im okrenuo leđa, stvarno me povredilo. Boli me što to čujem. Zaista mi je stalo. Nisam jedan od onih koji samo odu kući i kažu: 'Dobro sam, moja porodica je dobro, idemo dalje'. Mnogo razmišljam o tim stvarima. Ali u isto vreme, znao sam da ljudi mogu na to tako da gledaju i da imaju pravo na svoje mišljenje, imaju pravo da se tako osećaju. Sve što mogu da kažem je da se izvinjavam, žao mi je što sam ih naterao da se tako osećaju. Ali nisam se promenio kao osoba."

Kada kažeš da si se premišljao na šta konkretno misliš?

"Na sve. O situaciji sa LGBT zajednicom i svemu što se izveštava u Saudijskoj Arabiji, mojoj porodici, fudbalskim odlukama, saigračima. I opet, ne govorim ovo samo da bi ljudi pomislili: 'O, da…' Ja samo pokušavam da vam dam uvid u to kako je to bilo. Razgovarao sam sa toliko različitih ljudi kojima verujem, koji me poznaju."

Šta te je onda ubedilo da ipak prihvatiš ponudu Al Etifaka?

"Mislim da bi svakako bilo kritika bez obzira šta sam uradio, i da sam ostao i da sam otišao. Tako da sam u suštini morao da donesem odluku koja je najbolja za mene i moju porodicu. Dakle, da li idem negde da probam nešto novo, da razvijem igru koju volim u drugoj zemlji, i razvijem ligu u jednu od najboljih na svetu? To me uzbuđuje jer želim da razvijam sport širom sveta. I to me je pokrenulo. I LGBT zajednica takođe. Mogu da razumem frustraciju. Mogu da razumem bes. Shvatam. Sve što mogu da kažem oko toga je da mi je žao što se tako osećaju. Moja namera nikada nije bila da povredim nekoga. Moja namera je uvek bila da pomognem stvarima i zajednicama kada bih osetio da su tražili moju pomoć. Kada sam donosio odluku, način na koji sam pokušavao da to sagledam je bio da sam se osećao kao da, time što ne idem, svi možemo da zabijemo glave u pesak i da iz daleka kritikujemo različite kulture i različite zemlje. Ali tada se ništa neće dogoditi. Ništa se neće promeniti."

Da li si stekao utisak da se tamo nešto promenilo, jer smo za vreme Mundijala u Kataru mogli da vidimo zastave sa precrtanim simbolima duge i porukama – Niste dobrodošli u Kataru.

Prvo, ja nisam političar. Nikada nisam bio niti sam hteo da budem. Nikada nisam pokušao da promenim zakone ili pravila u Engleskoj, posebno ne u drugoj zemlji iz koje ne potičem. Tako da ne kažem da idem tamo da to uradim. Ali ono što govorim je da ljudi znaju koje su moje vrednosti i ljudi koji me poznaju znaju koje su moje vrednosti. I moje vrednosti se ne menjaju jer idem u drugu zemlju u kojoj bi zakoni zemlje mogli biti drugačiji. Sada to vidim kao pozitivnu stvar. To vidim jer su sa njihove (saudijske) strane to znali pre potpisivanja ugovora. Tako da su znali koja su moja uverenja. Znali su koje uzroke i kampanje sam radio u prošlosti i ni jednom to nije pomenuto. Ni jednom nisu rekli: 'Možeš ovo, ne možeš ovo'. I mislim da može biti samo pozitivna stvar pokušati da se otvorimo kao oko Katara. Na kraju, oko Katara, održavanje Svetskog prvenstva tamo je osvetlilo određena pitanja gde mislim da na kraju možda grešim, ali su promenili neka pravila i propise da bi mogli da budu domaćini Svetskog prvenstva i mislim da je to pozitivno. To je način na koji pokušavate da stvorite pozitivnu promenu. I ne kažem da ja to mogu. Ja sam jedna osoba."

U Premijer ligi si bio jedan od onih što je branio prava LGBT zajednice, nosio si kapitensku traku u duginim bojama u znak podrške njima i bio vrlo angažovan po tom pitanju. I zato, kada kažeš da si i dalje ista osoba, da li bi i sada nosio istu traku ili to smatraš nepoštovanjem Saudijaca?

"Ne bih isključio tu mogućnost. Ali u isto vreme, ono što ne bih uradio je nepoštovanje religije i kulture u Saudijskoj Arabiji. Ako svi kažemo da svako može da bude ono što želi i da je svako inkluzivan, onda ćemo to morati da poštujemo. Moraćemo da poštujemo sve. I radeći tako nešto, ako je to nepoštovanje religije, onda ne, neću to učiniti. Ali ako se ukaže prilika gde ja to mogu da uradim, onda da, jer to su moje vrednosti."

Mislite li da će Saudijci, koji su te doveli u klub, biti zadovoljni kada čuju ove reči?

"Nikada mi nisu naglašavali:'Ovo možeš da kažeš, ovo ne možeš', već su se vodili time da ja imam svoja uverenja i vrednost, koja će oni poštovati, ali da i ja treba da poštujem njihove vrednost i uverenja i tako bi uvek trebalo da bude."

Da se još jednom vratimo na kapitensku traku, kada je klub potvrdio tvoj dolazak, u promo snimku za koji su korišćeni isečci iz perioda u Liverpulu ona je umesto u duginim bojama u svakom kadru obojena u sivo što su mnogi protumačili kao cenzuru.

"Nisam znao ništa o tome dok nije izašao. I teško mi je da znam i razumem sve jer je to deo religije. Dakle, ako nosim duginu traku, ako to ne poštuje njihovu religiju, onda ni to nije u redu. Svi treba da poštuju religiju i kulturu. To je ono za šta mislim da se svi ovde borimo u smislu uključivanja i svega. Znate, pre mnogo godina, na primer, žene ili deca verovatno nisu mogli da igraju fudbal, ali sada sam tamo i ima mnogo žena i devojaka koje igraju fudbal, tako da se stvari vremenom mogu promeniti. Ne mogu ništa da obećam, ali ono što mogu da uradim je da sedim ovde i kažem da imam svoje vrednosti i uverenja. I čvrsto verujem da je igranje u Saudijskoj Arabiji pozitivna stvar."

Za kraj – da li postoji još nešto što bi želeo da kažeš čitaocima?

"Ništa, samo da zahvalim što su izdvojili svoje vreme. Ne želim da me bilo ko tapše po leđima ili bilo šta, ali lako sam mogao da ne uradim ništa. Mogao sam da odem kod drugog novinara (Adam Krafton, jedan od dvojice novinara sa kojim je razgovarao, pripadnik je LGBT zajednice) sa kojim imam dobar odnos i koji bi me možda zaštitio, ali osetio sam da je ovako ispravno, jer i ja želim da učim takođe. Jer mi je teško da slušam neke stvari koje sam čuo i hteo bih da saznam zbog čega je tako i kako mogu da pomogne u budućnosti. Ljudi sami mogu da donesu odluku", zaključio je Henderson.