Veliki fudbaler ili (samo) veliki talenat

Koliko vanserijskih talenata je, samo u poslednjih petnaestak, 20 godina, profesionalni fudbal izrodio, a zatim ih nemilosrdno iskušavao, postavljao noge, gutao, a na kraju i proždirao? Koliko biste mogli da ih nabrojite u po dana, u po noći? Adrijano, Kvarežma, Ben Arfa, Tarabt, Baloteli... Svaki od njih majstor na svoj način, nijedan dovoljno postojan (u glavi, a ni na terenu) da bude upamćen kao deo fudbalske aristokratije.

A tu negde, u međuprostoru velikana i onih kojima je priroda, dodirom vanserijskog talenta, ponudila šansu da to postanu, nalazi se Pol Pogba. Uradio je daleko više od pomenute družine, a opet, neuporedivo manje u komparaciji sa gromadama poput Zidana, Pirla, Ćavija, Inijeste, Modrića i Krosa... A opet, bio je jedna od ključnih karika u pohodu Francuske na titulu svetskog prvaka 2018. godine, koju podsetićemo nikada nisu osvajale veličine poput Kristijana Ronalda, Mišela Platinija, Johana Krojfa, Paola Maldinija, Stivena Džerarda...

O tome za čijim stolom mesto zaslužuje Pogba, sudiće, kao i uvek javnost, običan čovek, prostodušni zaljubljenik u fudbal, onaj što je vest o suspenziji Francuza zbog pozitivnog doping-testa dočekao likujući, isto kao i onaj što je tugovao postavši svestan da je na pomolu kraj jedne, specifične karijere koja će se, kako god okrenete, pamtiti. Već se raspreda i raspredaće se po pabovima, kafanama, bistroima, tavernama i meriti, koliko je, uskoro 31-godišnji Francuz svog talenta unovčio, koliko proćerdao, šta je osvojio, zašto je reprezentaciji od odlaska iz Juventusa, večito davao više nego Mančester Junajtedu? I često, kao ni u mnogo jasnijim slučajevima, odgovori neće biti ni crni, ni beli. Konsenzus će izostati.

Ali oko nečega, svaki racionalni, neostrašćeni poznavalac fudbala mora biti saglasan - Pogba u fudbalskom zenitu je bio mešavina najfinijeg štofa, robusnog diva, mozga koji prede kao singerica. Samo što je i taj zenit teško precizirati? Da li su to bile sezone u Juventusu nakon kojih ga je Junajted plativši 105.000.000 evra učinio u tom trenutku rekordnim fudbalskim transferom, mundijalska izdanja 2018. ili su to bili povremeni bljeskovi na Old Traofordu gde je sagoreo od bacača plamena surove engleske javnosti, uverene da mora da stavi Crvene Đavole na pleća. Tom zadatku bio je nedorastao i zato ga istorija neće pamtiti kao lidera. Ali što Englezi vole da kažu "Ulice ga neće zaboraviti".

Malo koji fudbaler mogao je što i Pogba. Da igra i doprinosi kao osmica ili desetka, ponekad i kao šestica. Da gigantskim koracima osvaja jarde, jede čuvare kao Pakmen, izvlači driblinge iz džepa, da čvrstinom tela štiti loptu, da ih kao kifle savija u rašlje, da voleje pakuje pod prečku, da pogađa glavom iz prekida, da pasovima seče odbrane rivala. Kada je takav igrač došao na Teatar snova, onda je Mančester zaista počeo da sanja... Da sanja povratak u Fergijevu eru, eru dominacije Premijer ligom, eru kada je slovio za važan faktor u Ligi šampiona. A kada je shvatio da se to neće desiti, najlakše je bilo uperiti prst u onog najskuplje plaćenog. Mada je Junajted tih godina trošio ogroman novac i na Romelua Lukakua, Freda, a nešto ranije i na Entonija Marsijala. Ali osim Liga kupa i Lige Evrope u premijernoj sezoni (2016/17) kada je trener bio Žoze Murinjo, Pogba nije imao većih uspeha sa Crvenim Đavolima.

Ako je krivica za to delimično i Pogbina, ne može se baš čitav teret neuspeha u de fakto, nesavršenom radnom okruženju, svaliti na momka koji je pred mančesterski derbi umeo da farba kosu u plavo i provocira priče da mu je fokus isključivo na imidžu, da su mu misli daleko od terena. Pa i sam Murinjo koji ga je u početku voleo, pa decembra 2018. zakucao za klupu i vrlo brzo platio ceh otkazom, pričao je da će po završetku karijere svedočiti o toksičnosti koju sa sobom nosi rad na Old Trafordu. Imao je sezone sa dobrim brojkama i kod Murinja i kasnije kod čoveka daleko slabijeg autoriteta Ole Gunara Solskjera, trenera koji je verovao da Pogbu ne bi trebalo prodati.

"Pogba mi nikada nije predstavljao brigu. Kada je na terenu, radi vredno, istinski je profesionalac i ponosit mladić. Ne mogu samo da sedim i da pričam o agentima i glasinama. Ima još nekoliko godina ugovora sa nama i iz moje vizure, fantastičan je otkako se vratio treninzima. Postoji agenda protiv Pola, ali on je vrhunski momak, veliki profesionalac zlatnog srca", govorio je Solskjer tokom leta 2019. godine, kada se govorkalo da bi Francuz mogao i u Real Madrid.

Iz premijerligaške 2018/19 izašao sa 13 pogodaka i devet asistencija (statistički najproduktivnije u Junajtedu), ali gotovo sve posle toga - a igrao je Pogba još tri godine u Junajtedu - bilo je daleko od vrhunskog nivoa i neophodnog kontinuiteta. Talas koji je počeo osvajanjem Svetskog prvenstva u Rusiji razbio se o hridi godinu dana kasnije.

A kako je samo moćno Pogba izgledao kada bi obukao dres Galskih petlova. Najbolji mladi igrač Mundijala iz Brazila, Zlatni dečak evropskog fudbala iz 2013. je četiri godine kasnije bio neizostavni član startne postave Didijea Dešana u najvećoj zemlji sveta. I pamtiće se njegova levica što je potpomogla slom Hrvatske u finalu, a možda još više genijalno dodavanje za Kilijana Embapea kojim je akcija pre pogotka za 3:1 započeta.

“Istinski Pogba je onaj kojeg gledate svaki put. Kada sam na terenu, ne pretvaram se, ne glumim. Zato i na igralištu zbijam šale i smejem se, kao i van njega. Za mene je to normalno", pričao je svojevremeno Pogba. Proslava tog pogotka oslikala je iskonsku sreću koju Pol oseća dok igra fudbal. A najbolje ga je igrao kada se u ekipama znao red, iako je on bio sve, samo ne rob šablona.

Slavlje Francuza nakon Pogbinog gola (Reuters)

U Francuskoj gde su lideri bili Grizman, Žiru i Ljoris, gde je neumorni motorino Engolo Kante mogao da ga oslobodi većine defanzivnih zadataka, Pogba je bio nezaustavljiv. U Juventusu, mir mu je unosio neprobojni bedem sačinjen od Đanluiđija Bufona, te štoperskog trojca Barzalji, Bonući, Kjelini. A kako je samo uživao igrajući sa Andreom Pirlom u manevru, dok su za njih kilometre jeli Arturo Vidal i Klaudio Markizio. Imao je i u Junajtedu Nemanju Matića sa kojim je odigrao preko 100 utakmica, ali često i ne baš pouzdanog Freda, Skota Mektominija, Andera Ereru, Maroana Felainija... Odbranu Crvenih Đavola bolje da ne poredimo sa betonskim zidom Stare Dame.

Tih godina u Juventusu, imali ste utisak da bi mogla da uđe svaka lopta po kojoj Pogba raspali sa dvadesetak, trideset metara. Po koji put, pogađao je metu i sa veće distance. A ulice Torina nisu zaboravile šta je radio od leta 2012. do leta 2016. (sa Bjankonerima osvojio četiri titule i po dva Kupa i Superkupa Italije). I zato su se Apenini zatresli kada se u julu 2022. ponovo vratio Staroj dami - drugi put iz Mančestera i opet bez obeštećenja. Zbog onog prvog odlaska od pre 12 godina, Ser Aleks ga je okarakterisao kao momka koji nije pokazao nikakvo poštovanje prema Junajtedu. Ima nešto i u tome što mu je agent bio Mino Rajola i što je ugrabio priliku da vanserijski talenat bez obeštećnja, izvesno uz masnu menadžersu proviziju, prevede iz jednog velikana u drugog.

Novo putešestvije sa Ostrva na Čizmu, umesto izbavljenja i novog početka, iako u tom trenutku tako nije izgledalo, predstavljalo je ulazak u pakao. Počev od Pogbine odluke da na leto odloži operaciju kako bi bio deo francuskog ešalona koji je u Kataru branio titulu prvaka sveta. Niti je rešio problem, niti je putovao u Dohu, a operacija kolena ga je svakako sačekala rane jeseni 2022. U isto vreme, bio je i žrtva sopstvenog brata Matijasa koji ga je ucenjivao i pokušao da mu iznudi novac aferom šaman, odnosno vudu vrač. Podsećanja radi, ucenjivači su tvrdili da je Pol unajmio vrača da baci crnu magiju na reprezentativnog mu kolegu Kilijana Embapea, a Pogba kategorički demantovao te tvrdnje objašnjavajući da je razlog odlaska vraču zaštita od čestih povreda koje su ga mučile.

Pogba je debi u drugom mandatu za Juve upisao tek krajem februara prošle godine, ali jasno je da mu je čitava takmičarska 2022/23 propala. A onda je došla nova sezone, avgustovsko doping testiranje i sankcija koja bi mogla da mu završi karijeru. U 35. godini, koliko će imati kada kazna istekne, posle četiri ispuštne sezone, povratka elitnom fudbalu nema. Ali Pogba je najavio borbu i traženje pravde pred Sudom za sportsku arbitražu u Lozani.

"Danas sam informisan o odluci Nacionalnog Anti-doping tribunala i smatram da je presuda neispravna. Tužan sam, šokiran i slomljenog srca jer mi je oduzeto sve što sam gradio tokom profesionalne karijere. Kada budem oslobođen pravnih restrikcija čitava priča će postati kristalno jasna, ali nikada nisam namerno, niti ciljano uzeo bilo kakve suplemente i narušio anti-doping regulativu", napisao je Pogba ubrzo nakon što je planetu obletela vest od četvorogodišnjoj suspenziji.

Dok ga mnogi već sada etiketiraju kao varalicu, čovek koji je uvek znao da iz Pogbe izvuče najbolje, prilično je emotivno dočekao crne vesti za svog pulena.

"Ne mogu da ne saosećam sa njegovom boli, s obzirom na ono što je uradio sa reprezentacijom i odnose koji su uspostavljeni. Njegova situacija me čini veoma tužnim i stvarno se nadam da će se izboriti sa ovime“, poručio je selektor Francuske Didije Dešan.

Kada je prvi put stigao u Kontinasu, Pogba je bio samo 19-godišnji, znatno manje mišićavi dugajlija, sa tek nekoliko utakmica u seniorskom fudbalu.

"Bio je samo klinac, ali odmah smo videli da je poseban", prisećao se Pirlo, pa ispričao anegdotu sa Bufonom: "Vraćali smo se u svlačionicu nakon treninga i sećam se Điđija koji mi je prišao smejući se i rekao:Da li je moguće da su ga pustili da ode za džabe?"

Bufon je svojevremeno pričao da su fudbalerima Juventusa tokom treninga padale vilice od Pogbine impozantne tehnike i fizičkih predispozicija, Ronaldinjo ga označio kao momka koji će jednog dana u rukama držati Zlatnu loptu.

Pa kada se sve sabere i oduzme, kako ćete vi pamtiti Pola Pogbu? Veliki igrač ili (samo) veliki talenat?