Velika Mesijeva ispovest: O osvajanju titule u Kataru, odlasku u Majami, čime će se baviti kad završi karijeru

Kada se činilo da je njegova zvezda postala zvezda padalica, da mu je karijera krenula nizbrdo i da nikada neće stati rame uz rame sa Dijegom, jer je Maradona imao na ramenima titulu svetskog prvaka sa Argentinom, Lionel Mesi je pokazao da je satkan od najčvršćeg kamena.

U Kataru, gde je bio njegov mundijalski Poslednji ples, odigrao je najbolje utakmice u karijeri u plavo-belom dresu i doveo je Argentinu do svetske titule. Stigao je Dijega. I prestigao ga. I po broju trofeja i po njihovoj težini. Ono što Maradona nije imao u kolekciji, Leo ima.

A, ono što niko nema, a Mesi ima je osam Zlatnih lopti. Poslednju je osvojio pre nekoliko dana, što je bio povod za njegov veliki intervju za francuski Ekip.

Vaše prve Zlatne lopte vezane su za igre u dresu Barselone, dok su dve poslednje više za plavo-bele. Ova nagrada je došla kao kruna za osvajanje titule sa Argentinom.

„Proveo sam skoro celu karijeru u Barseloni, gde sam uspeo da osvojim sve: mnogo titula prvaka Španije (deset) i nekoliko Liga šampiona (četiri). Ali, to što nisam uspevao da osvojim ništa sa reprezentacijom mi je bilo kao trn u peti. Ipak, poslednjih godina sam osvojio Kopa Ameriku (2021) i Svetsko prvenstvo (2022). Ova Zlatna lopta je veliko priznanje za mene, ali isto toliko i za celu ekipu. Srećan sam što mogu da je podelim sa narodom Argentine“.

Ipak, nije sve počelo na Mundijalu kako ste priželjkivali, doživeli ste poraz od Saudijske Arabije (1:2). Kako ste uspeli da se oporavite od toga?

„Bio je to težak trenutak, jer nismo očekivali takav početak turnira. Imali smo seriju od 36 utakmica bez poraza i morali smo da dobijemo taj meč, jer smo, na papiru gledano, imali prolaznu grupu, uz svo poštovanje prema ostalima. Taj poraz je bio težak udarac, neću da krijem, jer smo znali da ako posle toga izgubimo ili odigramo nerešeno – idemo kući. Pored toga, znali smo da nas mnogo toga čeka, da smo svrstani među favorite na takmičenju. Imali smo nekoliko teških dana do utakmice sa Meksikom (2:0), gde smo podigle glave i vratili se na pravi put“.

Da li ste se pre druge utakmice osećali kao ubeđeni u uspeh ili ste, suprotno, osećali pritisak.

„Bilo je dosta nesigurnosti. Iako smo verovali u sebe i svoje snage, taj loš rezultat s početka je stvorio sumnje i nervozu, jer ako bismo napravili još jedan pogrešan korak, bilo bi sve gotovo. Između sebe, rekli smo da moramo da vratimo fokus na našu igru, ono što smo gradili u prethodnom periodu i što nas je dovelo do uspeha. Nije sad da smo zbog tog poraza odmah počeli da sumnjamo u sve. Znali smo šta moramo da radimo da okrenemo situaciju u našu korist. Sviđalo se to nama ili ne, osećao se pritisak sve dok nismo postigli prvi gol. Posle toga tim je pronašao svoj identitet, počeli smo da igramo sa mirom i strpljenjem. Ta utakmica je bila važan korak za nas".

HOLANĐANI SU MNOGO PRIČALI PRE I ZA VREME UTAKMICE

Još jedan ključni meč u vašem putovanju je bilo četvrtfinale protiv Holandije, sa nekim „vrućim“ momentima pre, za vreme i posle utakmice. Kako ste to preživeli?

„Danima pre utakmice oni su počeli da daju neke izjave na naš račun, pogotovo njihov selektor (Van Gal) i igrač koji je došao na konferenciju za medije dan pre meča (Depaj). Na kraju, bio je to veliki susret, Argentina i Holandija u četvrtfinalu Svetskog prvenstva. Bilo je nekih čudnih situacija tokom utakmice, neki igrači su se ponašali nekorektno, pogotovo tokom izvođenja penala. Posle meča Argentina je ispala kao neki negativac u priči, ali mnogo toga se desilo te večeri. U tim trenucima tenzije svako reaguje na drugačiji način, ali rivalstvo mora da ostane u nekim granicama. Ipak, nastavilo se i van terena, svi znaju šta sam rekao Veghorstu“.

Nismo navikli da vas viđamo takvog.

„Desilo se zbog svega što je prethodilo utakmice i tokom nje. Oni su pričali mnogo toga pre meča, neki su izazivali moju reakciju. Priznajem da ne volim da vidim sebe takvog, da tako reagujem, ali to su momenti puni tenzije i svašta može da se dogodi“.

(©Reuters)

Onda finale, Francuska, tada svetski prvak, koji vas je četiri godine ranije eliminisao u šesnaestini finala. Da li je to vaš najbolji meč u dresu Argentine?

„Svakako, ako uzmemo u obzir ulog koji je bio na terenu, da je to finale Svetskog prvenstva. Bilo je prelepo. Dominirali smo 80 minuta, igrali na neverovatnom nivou. Držali smo loptu, igrali tačno onako kako smo želeli. Ali, Francuska se vratila, a onda i izjednačila odmah nakon toga iz brze akcije. To je šteta, jer iako smo kasnije osvojili titulu, zaslužili smo pobedu u tih 90 minuta“.

Šta ste pomislili kada je Mbape izjednačio? Jeste li rekli sebi da će vam se san možda ponovo srušiti kao 2014. godine?

„Ne, nikada to nisam pomislio. Stvarno smo imali veru u sebe. Duboko u sebi bio sam ubeđen da ćemo postati prvaci sveta, šta god da se događalo. Izjednačenje je došlo kao težak udarac, ali već smo preživeli takav scenario protiv Holandije i umesto kolapsa, tim je odigrao jako dobre produžetke. Naravno, užasno je doći u takvu situaciju pred kraj meča, ali znali smo kako da ostanemo smireni“.

Produžeci su bili potpuno ludilo, sa šansama za gol na obe strane. Vi ste doneli vođstvo Argentini, Mbape je izjednačio iz penala, da bi Martinez antologijskom paradom odbranio šansu Kola Muanija na kraju. Kako ste sve to doživeli?

„Kada smo poveli sa 3:2, rekao sam sebi da je sada gotovo, da ćemo biti prvaci sveta i da ništa više ne može da nas zaustavi. Ali, Francuska je izjednačila iz penala, a onda je došla Dibuova odbrana. Sve se dešavalo tako brzo, nisam čak ni uspeo sve dobro da vidim sa mesta na kojem sam bio. Pogotovo što smo posle te odbrane odmah krenuli u kontranapad. Iskreno, nisam čak ni shvatio u tim momentima šta se desilo. Tek sam kasnije, kada sam gledao snimke, video koliko je Dibuova odbrana bila ključna“.

Kako ste se osećali kada je Gonzalo Montijel postigao gol iz penala koji vam je doneo pobedu?

„Hiljadu stvari mi je prošlo kroz glavu. Teško je opisati šta sam osećao u tom trenutku. Bilo mi je važno da pošaljem poruku porodici koja je bila na tribinama. Rekao sam im: „To je to, to je to“, posle tako dugog čekanja. Celog života sam se borio za ostvarenje ovog sna. Bio je moj san, ali i cele moje porodice, mojih prijatelja i cele Argentine. Rekao sam sebi: „U redu, sada si osvojio sve“. Kada sam video trofej za prvaka sveta na postolju, nisam mogao da verujem da je naš, da smo postali šampioni planete. Bila je to prva prilika da ga dotaknem i odmah sam poželeo da ga poljubim. Želeo sam da uživam u svakoj sekundi tih momenata“.

(©Reuters)

Posle poraza u tri velika finala (SP 2014 i Kopa Amerika 2015. i 2016), pa eliminacije od Francuske na Mundijalu 2018. da li ste bili već izgubili nadu?

„Naravno. Čak sam odlučio tada da se povučem iz reprezentacije (2016.). Prolazio sam tada kroz jako, jako težak period. Jer i pored tog ogromnog razočaranja, ova grupa igrača, ova generacija nije zaslužila da bude tretirana kako je bila. Mislim da je trebalo da cenimo što smo došli do finala Svetskog prvenstva i dva puta do finala Kopa Amerika. Ali, tada je ljudima jedino bilo bitno da osvojimo trofej. Mislim da su kritike koje smo tada dobijali bile preterane. Prosto, tada nije još bilo došlo naše vreme da budemo šampioni“.

Šta je to što je učinilo da 2022. dođete do titule, za razliku od ranijih godina.

„Igrali smo na neverovatnom nivou u finalu, ali da Dibu nije napravio onu odbranu na kraju, izgubili bismo. I u ta tri prethodna finala smo bili bolji od protivnika, pa opet nismo pobedili. Ovog puta je priča završena drugačije, jer je moralo da bude tako, bilo je zapisano da će Argentina postati prvak sveta. I na prethodnim takmičenjima koja smo pomenuli, sve smo uradili ispravno, nismo imali za čim da žalimo“.

DIBUOVA ODBRANA DONELA TITULU

Prošlog leta ste se ponovo našli na tržištu, posle dve sezone u PSŽ-u. Kako ste prelomili da odete?

„Mislim da je bilo najbolje vreme za mene i moju porodicu za takvu odluku. Činjenica da sam postao prvak sveta i da sam ostvario sve svoje ciljeve omogućili su mi da počnem da razmišljam i malo van sportskog aspekta, da takođe razmišljam o tome šta je najbolje za moju familiju, da dođemo do benefita iz nekog drugog ugla. Takvu odluku smo doneli zajedno, u miru“.

Barsa je bila vaš dom mnogo godina, pa je bilo logično da se priča o povratku tamo, no nije se dogodilo. Zbog čega?

„Mogao sam da se vratim u Barselonu, ali se nije dogodilo. Kada sam odlazio 2021. godine, dogodilo se iznenada. Moja prva ideja uvek je bila da se vratim kući, da ponovo igram u dresu Barselone, da tamo završim karijeru. O tome sam oduvek sanjao. Ali, nije bilo moguće. Zato sam odlučio da dođem u Inter Majami“.

Da li ste razmišljali o nekim drugim opcijama?

„Imao sam mnogo ponuda. Potpuno različitih. Od Barse, drugih evropskih klubova, iz Saudijske Arabije... Ali, mi smo odmah izabrali Majami i srećni smo zbog toga, jer se ovde osećamo jako dobro. Uživamo u svakom danu provedenom sa porodicom. Možemo mnogo toga da radimo zajedno, mogu da budem svakog trenutka sa suprugom i decom, koja su mi najviše nedostajala. Majami je spektakularan grad, sa sjajnom klimom. Na kraju, pridružili su mi se i neki drugovi (Alba i Buskets), tako da je sve jako dobro“.

Inter Majami se nije plasirao u plej-of, što znači da nećete igrati četiri meseca. Da li postoji mogućnost da kao pozajmljen igrač zaigrate za Barsu ili neki drugi evropski klub?

„Ne, ni najmanje. Šteta je što se nismo plasirali u plej-of, a bili smo tako blizu. Imali smo nekoliko povređenih igrača tokom leta, jer smo igrali previše utakmica, nekad na svaka tri dana. Nismo navikli da igramo tako često. Ali, uspeli smo da osvojimo prvi klupski trofej i da se plasiramo u narednu fazu Konkakaf Lige šampiona“.

EVROPSKI FUDBAL – ZATVORENA KNJIGA

Znači, evropski fudbal je za vas definitivno zatvorena knjiga?

„Jeste, mislim da je tako. Hvala bogu, imao sam tu sreću da ostvarim fenomenalnu karijeru, osvojio sam sve o čemu sam sanjao u Evropi, gde sam igrao tako dugo. Napravio sam novi korak dolaskom u SAD, pa ne verujem da ću se ikada više vratiti da igram u Evropi. Naravno, nedostajaće mi do kraja života igranje Lige šampiona ili La Lige, jer su to utakmice sa posebnim ukusom. Ali, uživam i ovde koliko god mogu, tako da ne osećam frustraciju“.

Kako se osećate fizički i koliko još dugo vidite sebe na terenu?

„Osećam se dobro. Uvek sam govorio da ne razmišljam o budućnosti, nego idem dan za danom. Sad ću još imati nekoliko meseci za odmor, što mi se nikada u karijeri nije dogodilo. Na treninge ću se vratiti u januaru, da bih se vratio u formu pre početka priprema, pa da na proleće ostvarim ciljeve sa klubom, a onda i sa Argentinom na Kopa Amerika. Nastaviću da igram dok god budem osećao da mogu, dok mi fizička sprema to dozvoljava. Vreme će nam reći do kada će to biti“.

Za nekoliko meseci Kopa Amerika će se igrati ovde u SAD, dve godine pre narednog Mundijala. Zar vam to ne budi želju da ovde branite titulu osvojenu u Kataru?

„Očigledno je da svi želimo da igramo takve utakmice, sad još više otkako smo postali prvaci sveta. Ali, mnogo ima vremena do sledećeg Svetskog prvenstva. Čak iako vreme leti, još tri godine su pred nama i ne želim da gledam toliko unapred. Nije stvar u tome da samo budem prisutan, nego da li ću se osećati dobro da mogu da doprinesem timu. Znajući da ću tada imati 39 godine, sve mi se to čini teško ostvarivim, ali videćemo kako ću se osećati“.

Jednom kada završite karijeru, znate li čime ćete se baviti?

„Znam da ćemo se vratiti da živimo u Barseloni. To je naš dom, gde imamo naše navike, naše prijatelje. Ali, nemam predstavu čime ću se baviti. Nisam o tome ni razmišljao, niti želim. Želim da uživam kao fudbaler u godinama koje su ispred mene, da radim ono što sam oduvek želeo kao dečak. A, kada okačim kopačke o klin, potražiću svoj novi put. Trener? Ne verujem. Ali, sigurno će biti nešto u fudbalu, jer je on ceo moj život“, poručio je Lionel Mesi.