Velika anketa Mozzart Sporta: Čiča nenadmašan i kod asova, Tumba ispred Mladinića i Osima

Miljanić je, za razliku od zimus, kod asova imao žestoku konkurenciju u liku i delu osvajača titule prvaka Evrope; Ljupko Petrović zaostao je svega 14 glasova. Primetno je još da Čiča procentualno nije na nivou iz prvog segmenta ankete, dobrim delom jer je Ambasador Stanković značajno popravio rezultat. Pritom, asovi i funkcioneri ‘u igru’ su uveli još neka imena - Dragoslava Šekularca, Vladicu Popovića, Velibora Vasovića, Rajka Mitića...

Sve to doprinelo je da dvostrukom pobedniku padnu procenti, te da trka bude značajno uzbudljivija nego kada su birale kolege. Ali nedovoljno da bi ishod bio drukčiji. I teško da će neko imati zamerku na isti.    

Kada su u pitanju najveća imena - po trofejima, uticaju, doprinosu - što nisu birana, dva se izdvajaju: Milovan Ćirić i Dejan Stanković.

Kod crno-belih Ljubiša Tumbaković imao je dvojicu ravnopravnih konkurenata. Ante Mladinić (26) završio je za glas ispred Ivice Osima (25). Pad su, u odnosu na prvu etapu, možda i pomalo neočekivano, zabeležile dve velike Partizanove legende - Ilješ Špic i Stjepan Bobek. A preko deset glasova dobio je još samo Abdulah Gegić, tvorac najvećeg evropskog uspeha u istoriji kluba.    

U šest navrata za najboljeg trenera Parnog valjka vedete su stavljale Miloša Milutinovića, dok je u pet slučajeva njihov izbor bio Nenad Bjeković. Svi ostali pomenuti su samo jednom ili dva puta, mada je i to čast u ovakvoj konkurenciji.   

Od trofejnijih trenera Partizana glasove nije dobio, primera radi, Slaviša Jokanović...

SVI TRENERI KOJI SU DOBILI GLASOVE

CRVENA ZVEZDA

Miljan Miljanić - 65 (40,6%)
Ljupko Petrović - 51 (31,9%)
Branko Stanković - 20 (12,5%)
Milorad Miša Pavić - 6 (3,7%)
Slavoljub Muslin - 5 (3,1%)
Dragoslav Šekularac - 4 (2,5%)
Vladica Popović - 2 (1,2%)
Velibor Vasović - 2 (1,2%)
Rajko Mitić - 2 (1,2%)
Valter Zenga - 1 (0,6%)
Gojko Zec - 1 (0,6%)
Vladan Milojević - 1 (0,6%)

PARTIZAN

Ljubiša Tumbaković - 40 (25%)
Ante Mladinić - 26 (16,2%)
Ivica Osim - 25 (15,6%)
Ilješ Špic - 16 (10%)
Stjepan Bobek - 15 (9,4%)
Abdulah Gegić - 13 (8,1%)
Miloš Milutinović - 6 (3,7%)
Nenad Bjeković - 5 (3,1%)
Marko Nikolić - 2 (1,2%)
Fahrudin Jusufi - 2 (1,2%)
Tomislav Kaloperović - 2 (1,2%)
Miodrag Ješić - 1 (0,6%)
Velibor Vasović - 1 (0,6%)
Momčilo Vukotić - 1 (0,6%)
Ivan Golac - 1 (0,6%)
Florijan Matekalo - 1 (0,6%)
Kiril Simonovski - 1 (0,6%)
Marko Valok - 1 (0,6%)
Aleksandar Stanojević - 1 (0,6%)

NAJBOLJI TRENER U ISTORIJI CRVENE ZVEZDE
(u izboru bivših asova i funkcionera): MILJAN MILJANIĆ (1930 - 2012)

* Četiri titule šampiona (1968, 1969, 1970, 1973)
* Tri nacionalna kupa (1968, 1970, 1971)
* Jedan Mitropa kup (1968)
* Polufinale Kupa šampiona (1971)

Miljan Miljanić smatra se jednim od najumnijih i najmoćnijih ljudi jugoslovenskog sporta. Bio je ozbiljan autoritet i za najveće trenerske glave sedamdesetih i osamdesetih godina, pa je tako opštepoznato mesto u istoriji fudbala da je njegova Zvezda izvršila ključni uticaj na Šenklijev Liverpul, koji je će samo neku godinu nakon eliminacije od Beograđana, doduše pod Bobom Pejslijem, postati najmoćniji tim Evrope.

Čiča, kako su ga igrači uglavnom oslovljavali, seo je na klupu crveno-belih kao 36-godišnjak, tokom turbulentne 1966. Prethodno je kao trener omladinaca po beogradskim školama pokupio najtalentovaniju decu i stvorio jednu od najvećih generacija našeg fudbala, kojoj su pripadali Stane Karasi, Kule Aćimović, Žota Antonijević, Cole Janković, Trifun Mihailović, Žika Jevtić...

Dragan Džajić doveden je sa Uba i ubrzo promovisan u vođu.

Ta Crvena zvezda osvojila je tri vezane titule prvaka (od 1968. do 1970. godine) i stigla do polufinala Kupa šampiona u sezoni 1970/71. Posle velikih 4:1 protiv Panatinaikosa u Beogradu, crveno-beli su poraženi 0:3 u Atini. To je i najveća mrlja u karijeri slavnog stručnjaka.

Miljanić je vodio reprezentaciju Jugoslavije na dva Mundijala - 1974. i 1982. godine. Posle prvog, postao je trener najvećeg kluba na svetu. Real Madrid je u sezoni pre njegovog dolaska završio kao osmi, sa 16 bodova manje od šampiona Barselone. Već u narednoj doneo je titulu na Šamarten, pošto je Barsu ostavio daleko iza sebe - čak 13 bodova.

Do kraja mandata u Madridu uzeo još jednu šampionsku titulu i jedan Kup kralja, a onda se ponovo vratio u selektorsku fotelju

Dve godine pre smrti (2010) dobio je jedno od najvećih priznanja u karijeri. Engleski magazin ‘Vorld soker’ svrstao ga je među 50 najuticajnijih stratega u istoriji fudbala, uz Alfa Remzija, Enca Bearcota, Helmuta Šena, Valerija Lobanovskog, Ernsta Hapela, Marija Zagala, Sepa Herbergera, Rinusa Mihalsa, Franca Bekenbauera, Johana Krojfa, Aleksa Fergusona... 

NAJBOLJI TRENER U ISTORIJI PARTIZANA
(u izboru bivših asova i funkcionera): LJUBIŠA TUMBAKOVIĆ (72) 

* Šest titula šampiona (1993, 1994, 1996, 1997, 1999, 2002)
* Tri nacionalna kupa (1994, 1998, 2001)

Sa ukupno devet osvojenih trofeja na domaćoj sceni, Ljubiša Tumbaković nije samo najtrofejniji trener u istoriji Partizana, rekorder je i u celom srpskom, odnosno jugoslovenskom fudbalu. Trenersku karijeru počeo je u beogradskom Radničkom (1979 - 1985; 1987 - 1989), radio jedno vreme u Obiliću (1985 - 1987) i Kuvajtu (1989 - 1990), da bi nakon dve godine u omladinskoj školi Partizana (1990 - 1992), dobio priliku da preuzme prvi tim.

Na klupi je nasledio Ivicu Osima i ekipu čije su glavne uzdanice bili Predrag Mijatović, Slaviša Jokanović, Budimir Vujačić, Branko Brnović, Gordan Petrić, Nebojša Gudelj, Slobodan Krčmarević... Već u svojoj prvoj sezoni iz omladinskog pogona promovisao je nekoliko najtalentovanijih momaka, među kojima su bili Savo Milošević, Albert Nađ, Dragan Ćirić, Đorđe i Ivan Tomić. 

Tumbaković je u kontinuitetu vodio Partizan punih sedam godina, od 1992. do 1999, da bi posle kratke epizode u grčkom AEK-u započeo drugi mandat u Humskoj, koji će trajati između 2000. i 2002.

Njegov najveći minus tokom skoro desetogodišnjeg boravka u Partizanu kao trenera jeste učinak u Evropi. Mada, ruku na srce, treba reći da je SR Jugoslavija bila pod sankcijama u godinama kada je njegov Partizan bio najjači.

Ljubiša Tumbaković kasnije je sa kineskim Šandongom osvojio dve šampionske krune u Kini, te dva kupa. Za trenera godine u Jugoslaviji i Srbiji proglašavan je u čak devet navrata. Bio je selektor Crne Gore od 2016. do 2019. i Srbije od 2019. do 2020. godine.