Vaspitač iz Partizanovog vrtića: Kako je sazrevala generacija koja se dopada Grobarima

Dobri su, možda će biti odlični, neki od njih valjda vrhunski, razumeli bismo i ako pojedinci ne dobace do visina kakvim teže, ali sad su u takvoj životnoj i sportskoj dobi da ne bismo sebi smeli da damo za pravo da prognoziramo kako će se razvijati i gde će završiti. Slično ih tretiraju i navijači, jer u ovom periodu karijera Partizanova deca žele samo da – uživaju.

Pretpostavka je da će tako biti i u susretu sa Hibernijanom, na još jednoj zajedničkoj žurki crno-bele mlađarije i Grobara, koja bi trebalo pokaže da li i koliko brzo aktuelna generacija raste. Sa udaljenosti od 223 kilometra posmatraće ih jedan od njihovih sportskih učitelja Nenad Stojaković, šef stručnog štaba Teleoptika stacioniran na pripremama na Zlatiboru, a do pre nešto više od godinu dana njihov mentor u omladinskoj selekciji Partizanove škole fudbala. Maltene kao vaspitač u vrtiću.

Sa njima je osvojio prvenstvo u konkurenciji juniora prvi put posle 12 godina i savladao dve prepreke u UEFA ligi mladih. Iz tog sastava sad su u prvom timu čak desetorica momaka, uz napomenu da su neki otišli u druge superligaške ili inostrane klubove. A talenti koji su privukli pažnju u mlađim kategorijama sad greju srca navijača na velikoj sceni u susret prvom meču trećeg kvalifikacionog kola za mesto u Ligi konferencije (RTS 1, TV Arena Premium 1).
„Osećam zadovoljstvo što je način rada doneo nešto vidljivo. Ne govorim samo o treninzima, nego i razgovorima i sazrevanju, pošto su momci u kritičnom periodu odrastanja. Fudbal je celodnevni posao i dan se ne završava samo poslednjim činom treninga. Svi ti momci su sazreli konstantnim ulaganjem u sebe, shvativši da mogu da primene situaciju ako se posvete poslu 24 sata, ishrani, odmoru, spavanju, dodatnim treninzima i znanju. To ih je dovelo u današnju situaciju. Nije da je klub morao da im da šansu, nego su se sami za nju izborili“, temeljno obrazlaže Nenad Stojaković u razgovoru za Mozzart Sport.

Partizan – Hibernijan, crveni karton na meču, kvota 4,00

Ne dozvoljava 45-godišnji strateg sebi da likuje što su sad među seniorima njegovi „proizvodi“: Milan Roganović, Nikola Simić, Vanja Dragojević, Ognjen Ugrešić, Nemanja Trifunović, Dimitrije Janković, Dušan Jovanović, Bogdan Kostić, Zoran Alilović i Vukašin Jovanović, uz napomenu da su van Humske kapiten te selekcije Mateja Stjepanović (Moreirense), Bogdan Mirčetić (Radnički Kragujevac), Milan Aleksić (Sanderlend)... Jedno od logičnih pitanja je gde su ovim dečacima limiti.

„Svako od njih je sebi zacrtao individualni, a svi zajedno imaju klupski cilj. Najvažnije je da osećaju mir kao posledicu konstantnog davanja, većina radi to na pravi način. Za mene je uspeh kad dođe 27.000 ljudi da ih podrži, kad je primetna sinergija igrača i navijača, kad ljudi na tribinama prepoznaju dečake koji poseduju kapacitet da odgovore najvećim zahtevima. Svi oni mogu mnogo više nego što su dosad pokazali, mladi su, a tek će se razviti fizički i iskustveno. Zadovoljstvo mi je da ih gledam iz meča u meč, bez obzira na rezultat. Mnogi ih posmatraju upravo kroz prizmu rezultata, sad ide lepo, svi su zadovoljni, a potrebno je da stanemo iza njih kad ne bude sve po volji.“

Nenad Stojaković (MN Press)

Posledično izračenom, da li je moguće sa maltene juniorskim sastavom izboriti evropsku jesen pitanje je na koje Stojaković uzvraća porukom umesto konkretnim odgovorom.
„Moramo da razumem da je u Partizanu sve prioritet, ne postoji veći ili manji. Nismo došli do nivoa u kome možemo sistemski da uradimo neke stvari. Bitno je i neprestano osluškivanje javnog mnjenja. Pokazalo se da ima smisla ono što smo godinama radili, odatle proizilazi moje zadovoljstvo, posvećen sam poslu celodnevno, pratim trendove elitnog fudbala, pokušavam da pronađem načine da dečake usmerim ne samo ka radu, nego razumevanju zašto nešto rade, da budu drugačiji. Kroz nametnuta uputstva oni su razumeli fudbal na drugi način, a imaju sreću što sadašnji stručni štab primenjuje sličnu filozofiju kao našu u omladincima, pa su se samo naslonili na te zahteve.“

Ugrešić daje gol i Partizan pobeđuje, kvota 7,50

Neki su baš napredovali, makar u očima javnosti, poput Ognjena Ugrešića.
„Imao je uspone i padove, čak bio na ivici odlaska iz kluba, nije bio zadovoljan statusom, pošto su drugi momci imali prednost. U jednom trenutku nije ni imao minute koje je želeo, ali se takmičio, pa smo mu promenili poziciju, video sam ga bliže golu iako je ceo život igrao drugog zadnjeg veznog. Razumeo sam da može da dođe u šansu i postigne gol. Popravio je i završnicu, usled velikog broja ponavljanja i specifičnih vežbi, radio je na tome i individualno. Sve zavisi od glave: ako razumeš zbog čega ti se nešto savetuje imaš veliku šansu. Nisam samo ja nešto bitno uradio za Ugrešića, nego svi koji su bili uključeni u proces njegovog razvitka su doprineli da bude ovde. Ionako se u sportu ništa ne dešava sad za sad ili sad za sutra, nego podrazumeva ogroman period odricanja. A Ogi je sposoban, odlikuje ga dugačak korak, prevaljuje velike distance, što zahteva savremeni fudbal u smislu broja ponavljanja u visokom intenzitetu. Razume igru, vešto kombinuje, mada bih voleo da vidim kod njega bolji udarac glavom, kvalitetniji skok, kao i završnicu. Talentovan je da se nađe u šansi, ali je protiv Radničkog promašio, što mu se dešavalo i u omladincima.“

Ugrešić se ne odvaja od Vanje Dragojevića, koji je za pet meseci prošao put od „nevidljivog“ do kapitena.

„Nisam iznenađen. Od devete godine je Dragojević bio kapiten svih selekcija, prirodno mu stoji uloga lidera, međutim, njegovo sazrevanje je bilo nestabilno, nije na odgovarajući način razumeo ulogu. Kad izgubiš status, onda moraš da se zapitaš da li je do tebe ili do drugih ljudi. To se zove sazrevanje. Tek onda moraš da daš sve od sebe. Zato sam im stalno govorio da je uvek najvažnija sledeća akcija. To je Vanja počeo da shvata. Inače, odlikuje ga duga lopta, omogućava timu da ne trči defanzivnu tranziciju, već drugi ili treći napad, to su karakteristike na nivou ’liga petice’. Tehnički se popravio, prenosna lopta mu je sve bolja, duel igra takođe, dolazi i on često u situacije da zapreti imao je prilika, nije postizao golove, ali verujem da će i statistiku poboljšati.“

Milan Roganović u večitom derbiju omladinaca, aprila 2023. godine (MN Press)

Momak koji je definitivno zapao za oko publici poslednjih nekoliko sedmica je Nemanja Trifunović.

„Velika ličnost! Sam je rekao da je imao probleme sam sa sobom, da biološki kasni za generacijom, ali je u mečevima sa Oleksandrijom i Radničkim nagovestio da je u stanju da ponovi partije iz UEFA Lige mladih. Sve isto je Nemanja radio protiv Šerifa, na ozbiljnom nivou, među 24 kluba u Evropu. Bilo mu je potrebno da shvati da može da igra na seniorskom nivou.  Njegovo telo nije bilo spremno ranije, ali se nadam da je sazreo i sad je u kontinuitetu dostupan treneru, jer i kontinuitet je kvalitet. Ako to razumeš – pobedio si! Voleo bih da Trifke bude direktniji, ali je često vraćao loptu unazad kao posledica samopouzdanja. A poseduje veštinu da ’lomi’ jednog ili čak dvojicu rivala kad je u kaznenom prostoru, ume da izbori penal, asistira, tu je najopasniji.“

Trifunović sam kaže da bi voleo bolji statistički učinak, a publika se nada njegovoj koprodukciji sa Milanom Roganovićem, koji je pobrao simpatije zbog konstantnosti, jer možda i najmanje oscilira u sadašnjem timu.
„Došao je tokom moje prve godine po preuzimanju omladinaca i to iz Zete, gde je igrao seniorski fudbal. Odmah se videlo da je drugačiji u smislu životnih i fudbalskih vrednosti. Stigao je kao zadnji vezni, na toj poziciji već smo imali Mateju Stjepanović, a pošto sam kod Milana prepoznao potencijal tražio sam da se usavršava. Moja filozofija je da bekovi znaju da igraju fudbal, a ne samo da sprintaju uz liniju, nego da prave viškove. Roganović se zato idealno uklopio. Naravno da sluša trenere, kao posledica organizacije, ali pošto fudbaleri nisu roboti važna je i improvizacija i zato vidite Roganovića kako je često pred ili u kaznenom prostoru rivala.“

Nikola Simić protiv Brage (MN Press)

A u šesnaestercu Partizana polako raste štoper u liku Nikole Simića, najmlađeg u ovom kadru.
„Zbog godina je malo kasnio u fizičkom razvoju u odnosu na godinu dana starije kolege sa kojima je igrao. Nije bio dominantan, međutim, znanje i brzina donošenja odluka su kvalitetni. Trebalo bi telo da dovede u značajno stanje da bi se takmičio na zahtevnom nivou. On je i dalje dečak koji se nosi sa ljudima. I takav razume igru, ume da napravi višak, prati kolektivna uputstva. I nije štoper koji igra samo sa loptom, nego analizira prostor, vreme, saigrače i protivnike, a bez toga savremeni fudbal ne može. Razviće telo i onda će biti top. Važno je da je stabilan i da ljudi počnu da mu veruju, jer igra na poziciji gde je svaka greška vidljiva.“

To su momci za koje se slobodno može reći da značajno utiču na izgled sastava Srđana Blagojevića, ali ne bi trebalo zaboraviti one koji su trenutno rezervisti, a bili su odlični u omladincima.
„Dušan Jovanović je fizički dominantan i emotivno stabilan, čak i kad nema kontinuitet, ali čim uđe, postigne da gol, pa ga opet nema. To je zahtevno, ali potrebno da shvati šta je to što mu nedostaje da bi podigao sebe na viši nivo. Uz Miloševića i Kostića može da traži mesto i bude zlatni džoker i da se ne zadovoljava, već da radi na svakom treningu. Jedan udarac više od konkurenata za mesto u timu posle svakog treninga će te dovesti u poziciju da za godinu dana imaš 365 ponavljanja više i to je onda ozbiljna prednost. Što se tiče Dimitrija Jankovića, on je vojnik koji prati uputstva i sve će da uradi kako bi zadovoljio zahteve. Izuzetno je nadaren i sigurno zaslužuje više, samo da bude strpljiv i čeka trenutak. Klasičan timski igrač, koga vole svi treneri i u dobru i u zlu. Jedan od najtalentovanijih u generaciji bio je Zoran Alilović, zbog donošenja odluka na visokom nivou, voljni momenat se nikad nije dovodio u pitanje kad je u prvom planu, ali kad sklizne u drugi izraženo je nestabilan i na tome mora da radi kako bi bio bolji. Ne može da se popravi za tri dana ili šest meseci, moraš svaki dan da radiš sve što je do tebe i odeš na počinak miran, a ne nervozan i onda spokojno čekaš naredni dan“.

Neki su bili nestrpljivi ili im klub nije verovao, pa ih sad gledamo daleko od Humske, poput Vanje Vlahovića, Stjepanovića, Aleksića, Jevremovića...
„Kakav god put da su izabrali, na kraju samo od njih zavisi. Možda neki momci nisu pokazali šta se od njih očekivali u određenom periodu, ali ne smeju to da posmatraju kao nokdaun, već moraju da pokušaju da iz ružnih stvari koje su im se desile izvuku najbolje i ostanu pozitivni. Ionako se stvari u fudbalu brzo menjaju, pa će pokazati šta znaju“, uverava Nenad Stojaković, koji je posle godine provedene u slovenačkoj Gorici opet u „Zemunelu“.