_Cropped.jpg.webp)
A. JoksićVašar u Šapcu
_Cropped.jpg.webp)
_Cropped.jpg.webp)
Vreme čitanja: 6min | pon. 27.07.26. | 10:24
Niz detalja na utakmici Mačva – Partizan nije bio reprezentativan ni za klubove, ni za ligu
Svake godine na Malu Gospojinu u Šapcu se održava vašar, za koji lokalci kažu da je jedan od najpoznatijih u Srbiji. Izgleda da su fudbaleri Mačve i Partizana na njega poranili, skoro dva meseca ranije priredili su vašarski ambijent na stadionu kraj Save. Fudbala, onakvog kakav želimo da gledamo i kakav se igra u Evropi, nije bilo, iako rezultat kazuje drugačije (1:3).
Behu krcate tribine i na tome svaka čast. Beše i podrška domaćim fudbalerima kao na retko kom stadionu u unutrašnjosti kada im neko od večitih dođe u goste. Alal vera. A beše i niz poteza koji navode na zaključak da je ono u nedelju uveče bio vašar pre vremena.
Izabrane vesti
I kod jednih i kod drugih. Bez opravdanja.
Godinama se upiremo da Mozzart Bet Superligu promovišemo, da liči na ozbiljno takmičenje, da se istaknu dobre strane kojih svakako ima, a onda se u drugom kolu, u utakmici koju maltene cela država gleda, desi niz propusta.
Prvo, teren je nedostojan elitnog ranga. Rečju – „izgoreo“. Takav da lopta ne može da se kontroliše kako bi fudbaleri želeli.
Drugo, od prvog zvižduka Mačva je pokušavala i uspela da uvede crno-bele u nervozu. Gestovima i startovima, od kojih su neki sankcionisani žutim kartonima (samo u prvom poluvremenu sudija Lazar Lukić ih je pokazao četiri ekipi Nemanje Glušice). Sve garnirano prigovorima i unošenjem u lice rivalima, preko granice ukusa, kao da gledamo najlošiju verziju Hetafea pod vođstvom Hosea Bordalasa. Čak se i izjava trenera kako je njegov tim bio bolji od Partizana sve do isključenja Boška Vraštanovića (56. minut) uklapa u utisak o udaljavanju od fudbala, a približavanju vašaru. Svako ima pravo da misli šta želi, ali malo realnosti i gospodstva nije naodmet.
Na primer, Kristijan Tojčić je pokušao da prevari sport tako što je pao u kaznenom prostoru i uhvatio se za glavu pošto ga je Že dodirnuo po stomaku. Ružno, neshvatljivo, nepotrebno. Svaka odluka Lukića sa kojom se Šapčani nisu saglasili izazivala je kod njih bes koji je stvorio napeti ambijent i u spiralu nervoze uvukao goste.
Ni oni se nisu proslavili reakcijama. Faulovi Žea (udario rivala na deset metara od gol-aut linije) i Nemanje Trifunovića (povlačenje za dres) nisu u skladu sa renomeom velikog kluba. Reakcije defanzivaca Stefana Milića i Vukašina Đurđevića takođe odudaraju od stila kakav bi fudbaler Partizana trebalo da promoviše – da ne pada u vatru, posebno ne protiv ekipe koja je tek ušla u elitu i još se služila trikovima kako bi isprovocirala favorita. Ono što je na kraju meča uradio Demba Sek teško je objašnjivo uz sve pokušaje da se razume nervoza u oba tabora. Senegalac je uhvatio za gušu Luku Pejovića i crvenim kartonom odmogao Partizanu pred naredno kolo i susret sa IMT-om, koji izgleda dobro na početku prvenstva.
Udaranja, čupanja, odgurivanja, padanja... Kao da je neki drugi sport. Na primer, borilački, jer su momci koji bi trebalo da budu primer mladima jurili jedni druge kao da su u ringu. Otužno. To nije fudbal. I to, sigurni smo, nije Mačva kakvu zagovara Filip Pejović kao njen predsednik, ranije dugogodišnji kapiten. A tek nije Partizan kakav bi navijači voleli da vide. Ne samo u smislu igre (tu je i-ha-haj daleko od želja Saše Ilića, ali realno gledano trener ima užasno limitiran tim), nego i držanja. Nije naodmet da se nekad pokaže stav, da se uspravi kičma, ali nije u redu da se rival juri po terenu kao u nekoj opštinskoj ligi. Ako se tražilo da krv malo više struji kroz vene Partizanovih fudbalera, to se odnosilo na utakmice u Evropi i večite derbije, a ovakve mečeve kao što je bio u Šapcu potrebno je rešiti tako što se protivnik smiri sa dva-tri gola u prvom poluvremenu.
Danka Lazovića kao generalnog i Radosava Petrovića kao sportskog direktora, osim poslova u prelaznom roku, čeka jednako izazovan zadatak sa kojim verovatno nisu planirali da se susretnu – da porade na ponašanju igrača. Opšta anarhija na terenu može da se tumači i kao izraz nemoći ekipe, crveni karton ne samo kao odraz nediscipline nego i kućnog vaspitanja, kao da svako radi šta hoće, sa loptom i bez nje. I svako se ponaša kako želi.
Kao na vašaru...
tagovi
Obaveštavaj me
FK Partizan