Valensijina odbrana uzela kolektivni odmor, Lakazet i Obamejan se častili - Emeri opet cilja pehar Lige Evrope (VIDEO)

Za navijače uživancijja, za trenere glavobolja. Jer prosto je neverovatno da će se Arsenal ili Valensija sa ovakvom defanbzivom boriti za jedan evropski trofej. Ili možda bolje rečeno: bez bilo kakve defanzive. U tako šizofrenoj utakmici na Emirejtsu najbolje su se snašli Aleksandar Lakazet i Pjer-Emerik Obamejan, kojima je najviše pogodovala opšta jurnjava po terenu, pa su najzaslužniji što će Tobdžije na Mestalju otići sa dva gola prednosti. Mada treba reći i da je Lakazet najveći krivac što Arsenal pred put na Pirineje nije odneo i veću prednost. Kako bilo, u Londonu 3:1 za engleskog predstavnika, pa se čini da će Unaj Emeri posle tri pehara sa Seviljom imati priliku da se sa Arsenalom bori i za četvrti trofej Lige Evrope.

Zasluženo naravno, mada je Arsenal bio očajan u prvih 15 minuta i pravo je čudo što je samo Muktar Dijakabi matirao Petra Čeha, jer je Valensija mogla – ili morala? – da ima bar još jedan gol zalihe posle tako dominantnog početka. A taj jedan koji je postigla bio je prvi dokaz da ćemo gledati ludu utakmicu  jer na trenutke se činilo da su samo napadači u igri. Ili bar igrači koji trče u napad. Pa je tako i Dijakabi posle kornera kapitena Danija Pareha i Rodrigove povratne uspeo da se okružen trojicom igrača na gol liniji pokloni i dovede Slepe miševe u vođstvo. Granit Džaka mu je bio najbliži, ali nije bio jedini krivac.

Odmah potom usledila je i početnička greška Ešlija Mejtlend Majlsa koju milostiva Valensija nije pretvorila u prednost od 2:0, ali je delovalo da se Arsenal klati na konopcima, iako je tek meč počeo. Sreća po Unaja Emerija je što i Valensija – baš kao i njegov Arsenal – iza sebe ima šizofrenu sezonu u kojoj su neke blistave partije pratile neke apsolutno užasne utakmice. Toliko su nenormalne utakmice ova dva tima da se ne bismo iznenadili i da je večeras sunce izašlo u Londonu u 60. minutu.

To se naravno nije desilo, ali Arsenal jeste izašao iz kanala zahvaljujući ofanzivnom potencijalu koji mu svakako ne manjka. Niti mu manjka hitrine što se najbolje videlo kad su Aleksandar Lakazet i Pjer-Emerik Obamejan za 10 sekundi preleteli 60 metara i u jeku Valensijini inicijative isekli rivala pogotkom za 1:1. Da ova dvojica iza sebe imaju makar i pristojne odbrambene igrače sigurni smo da bi Arsenal ove sezone igrao Ligu šampiona.

Samo osam minuta kasnije Arsenal je prešao u vođsto. Džaka se iskupio za raniji kiks u defanzivi, poslao savršenu loptu ka Lakazetu, a šta je tačno radio Fakundo Ronkalja zaista nam nije jasno. Previše je lako Lakazet došao u gol  situaciji i ponovo je bio precizan.

Na Arsenalovu žalost nije bio takav i u nastavku, iako je kretnjama i dalje stavljao goste na muke. Međutim, u drugom poluvremenu su ga Španci još dva puta zaboravili samog ispred Neta, ali je u oba slučaja Lakazet veoma loše reagovao. Onda su se i gosti osilili, pa su u poslednjih desetak minuta i oni mogli da preko svežeg Kevina Gameira stignu do izjednačenja, ali ni drugi francuski napadač na terenu nije uspeo.

I taman kad smo pomislili da će se sve završiti na golovima iz prvog poluvremena još jedan kolektivni odmor Valensijine odbrane. Ovog puta se Obamejan upisao u listu strelaca i Arsenalu obezbedio veliku prednost pred revanš.

Rekli bismo čak i nedostižnu prednost. Ali to je ipak Arsenal, a ni on baš ne izgleda kao potpuno siguran tim.

ARSENAL – VALENSIJA 3:1 (2:1)
/Lakazet 18, 25, Obamejan 90 – Dijakabi 11/

Stadion: Emirejts
Sudija: Klemon Turpan (Francuska)

Arsenal (3-4-1-2): Čeh – Sokratis, Košćelni (od 82. Monreal), Mustafi –Mejtlend-Najls, Džaka, Genduzi (od 58’ Toreira), Kolašinac – Ozil (od 75’ Mhitarjan) – Lakazet, Obamejan
Valensija (5-3-2) : Neto – Pičini, Gabrijel Paulsita, Garaj, Ronkalja, Gaja – Soler (od 71’ Vas), Dijakabi, Pareho - Rodrigo (od 88’ Santi Mina), Guedes (opd 71’ Gameiro).

(FOTO: Reuters)