Utisci iz Humske: Matić raduje, Sadik brine, čeka se Denis u ozbiljnoj proveri

Fudbal se vratio u Humsku ulicu. Tačno 66 dana mirovala je lopta u Partizanovom hramu, ponovo se zakotrljala u subotu pre podne i videlo se koliko su je se crno-beli zaželeli. Trening utakmica dva tima ne može da predstavlja ozbiljan parametar za duboku analizu, međutim, nudi nagoveštaje kako bi ekipa Sava Miloševića mogla da izgleda za manje od dve sedmice kad se bude nastavila Superliga.

Kad su u pitanju voljni momenat i tempo, deluje da je Parni valjak već sad na zadovoljavajućem broju obrtaja. Razumljivo, igrači su mirovali skoro dva meseca, jedva su dočekali povratak osnovnom zanimanju. Mada okarakteristan kao test, meč je poslao dovoljno argumenata stručnom štabu da je većina igrača željna fudbala, do te mere da se skoro sat vremena ponašala kao da je u pitanju susret za bodove.

Čak i to što je povremeno varničilo, što je Milošević u ulozi sudije morao da opominje pojedince, može da se posmatra kao pozitivan detalj, sugeriše da je momcima stalo da se bore za mesto u prvih 11 i da imaju dovoljno motiva za finiš sezone, iako je – bar kad je prvenstvo u pitanju – sve rešeno. No, imajući u vidu da vrlo brzo počinje novo jasno je da svako želi da obezbedi što bolje startnu poziciju i otuda iskakanja, naglašena želja za dokazivanjem posle duge pauze.

I opomena s vrha posle nekoliko javno izrečenih primedbi na račun timskog kolege.

„Izbacite te stvari iz glave. Ako neko pogreši, daj mu podršku, nemoj odmah da optužujemo. Može da se desi nerovza, ali zar ste u stanju da zbog jedne lopte, jednog pasa ugrozite prtijateljstvo? Povedite računa da se neko ne povredi“, objašnjavao je Milošević momcima u subotu.

Uz dodatak protkan razumevanjem:

„Rekao sam im da je zabranjeno da prigovaraju sudiji, ali jako je teško suzdržati se kada su otkucaji srca na 200. Lako je sa strane pričati, reagovati i donositi zaključke. Kada ste na terenu i počne da vam se muti u glavi, jako je teško da se iskontrolišete. Imale su obe ekipe voljni momenat i želju za pobedom, onda mogu malo da dopustim i nervoze“.

Kad je su pojedinci u pitanju, logično je i očekivano da nisu svi na istom nivou. Ni voljnom (neko više voli takmičarske naspram revijalnih utakmica), ni trkačkom (posledice raspusta se kod svakog drugačije manifestuju), ali se moglo uočiti da Bojan Matić, primera radi, sve više diše za vrat Umaru Sadiku i ne bi bilo iznenađanje ukoliko mu u finišu sezone preotme mesto prvog napadača. Nekadašnji centarfor Mačve i Vojvodine imao je samo jednu pravu šansu i iskoristio ju je. Doduše, iz jedanaesterca, mada sama činjenica da je bio precizan sa 11 metara i da je tu jednu priliku koja mu se ukazala za 70 minuta pretvorio u pogodak ukazuje da je špic sa visokim procentom realizovanih šansi. Što se moglo naslutiti još u mečevima sa Proleterom, Spartakom i Voždovcem, neposredno pre „zaključavanja“ prvenstva, kad je maltene svaku prvu situaciju pred u kaznenom prostoru autorizovao pogotkom. Osim toga, Matić je na test meču dva crno-bela tima ponovo ogroman posao uradio u polju, na povezivanju linija tima i struka za njega ima samo reči hvale.

Koliko igre Bojana Matića mogu da raduju navijače Partizana, toliko stanje Umara Sadika zabrinjava. Nigerijac je pauzu iskoristio da zaleči povredu rebra zadobijenu u 162. večitom derbiju, dao je i on gol poput kolege, međutim, prethodno se ispromašivao. Jednom je tukao u stativu, jednom nebu pod obalke sa samo pet, šest metara na prazan gol, propustio je još jednu izglednu šansu i potvrdio ono što su u Humskoj 1 znali i kad su ga dovodili iz Rome: potrebno mu je dosta prilika da bi makar jednu iskoristio. Povoljna okolnost za Sadika je što ima još dve sedmice da našteluje nišanske sprave i dodatne tri u junu da obogati saldo, kako bi spreman dočekao kvalifikacije za Ligu Evrope, jer su to utakmice od kojih Partizan živi. I to ne bi smeo da maši.

Duel „belih“ i „crnih“ jasno je iscrtao konture i ko je kakav profesionalac i da ne razdvaja test utakmice od takmičarski. U potezima Bibarsa Natha, Saše Zdjelara ili Bojana Ostojića moglo se očitati kao da su već danas spremni za ozbiljan fudbal i da duga pauza na njih nije ostavila traga. Što se ne može konstatovati za, recimo, Takumu Asana, jer je Japanac „zabagovao“ u završnim metrima, vidljivo mu nedostaje snage, što je i razumljivo s obzirom na okolnosti. Opet, zatresao je mrežu, što može da mu podigne samopouzdanje pred završnicu modifikovanog pripremnog perioda.

„Naredna nedelja će biti najteža. Ova je bila dosta teška, ali u sledećoj moramo da pojačamo ritam, jer sledi nastavak prvenstva i tada moramo da ga spuštamo. Verujem da smo napravili dobru osnovu i bazu da možem malo da pojačamo ritam“, dodao je Milošević.

Prava premija za preostale četiri prvenstvene i najviše tri kup utakmice za Partizan mogli bi da budu njegova deca. Za njih vreme kao da je stalo, Strahinja Pavlović, Lazar Pavlović i Filip Stevanović samo su nastavili tamo gde su stali 16. marta na gostovanju Voždovcu i ako zadrže inspiraciju trebalo bi da budu aduti više u misiji odbrane pehara u masovnijem takmičenju. A za narednu sezonu svi su izgledi da će crno-beli dobiti još jedno pojačanje i to u liku Denisa Stojkovića. Sa nekoliko tehničko doteranih poteza, momak iz „klase 2002“ skrenuo ja pažnju na sebe i potvrdio da su članovi stručnog štaba crno-belih imali pravo kad su ga doveli posle neuspešne misije u Italiji. Prvi utisak o nekadašnjem kadetskom reprezentativcu je pozitivan, ima finog materijala za obradu, mada su i u Humskoj obazrivi, žele da vide  Denisa na delu još koji put. Prva sledeća prilika biće kontrolni duel sa Zemunom naredne subote, a ako tokom leta potpiše ugovor najveći izazov biće mu da ono što je nagovestio na trening ponovi na takmičarskoj utakmici. Kad je pritisak daleko veći i kad ga protivnici neće štedeti, kad će morati da uđe u žešći duel. Zasad obećava.

Baš kao i Nikola Štulić. Još jedan milenijalac, odlikaš omladinske škole, proizvod radionice Slađana Šćepovića, dobio je priliku 25 minuta i dao povoda struci da ga uzme u razmatranje za letnje pripreme. Partizan u ovom trenutku ima visoke, ali i pre svega vižljaste špiceve, Sadik i Matić pre svega traže prostor, dok je Štulić drugačije konstitucije (185 cm, 75 kg) i kao takav bi mogao u budućnosti da utiče na raznovrsnost.

(FOTO: Star sport)