Utisci iz Antalije: Nije bitno ko brani, ali je važno kako se brani

Kao što Orlovi računaju na sigurnost bez obzira da li je među stativama Đorđe Petrović, Predrag Rajković ili će možda od marta tamo opet biti Vanja Milinković Savić, tako su i u Humskoj bezbrižni kad se priča o „jedinici“. Veći deo sezone je izneo Marko Milošević i može da se pohvali da ima najveći broj utakmica na kojima nije savladan od svih golmana u Mozzart Bet Superligi, ali i Krunić definitivno pokazuje da mu je dostojna zamena, odgovarajući konkurent ili podrška, kad i ako dođe do rotacije. Najmanje tri intervencije tokom prvog poluvremena susreta sa učesnikom osmine finala Lige konferencije potvrđuju da je Krunić i sportski i mentalno spreman da brani, ako stručni štab proceni da je potrebna promena, kao što je sportski sektor kluba procenio da je vreme za novog trenera golmana.

Tako je sad učitelj crno-belih Srđan Ostojić, koji je u emisiji „Priče iz Antalije“, emitovanoj na Jutjub kanalu Partizana, otkrio da je 2019, pred kraj igračke karijere, u Zemunu, za partnere, imao upravo Miloševića i Krunića.
„Nema nepoznanica između nas, sve će to ići dobro“, rekao je naslednik Nemanje Jovšića (takođe nekad među stativama Zemuna) na odgovornoj poziciji. „Golmani danas moraju mnogo brže da razmišljaju nego dok sam ja bio aktivan. To više nije samo pozicija na kojoj se lopta hvata i izbacuje iz šesnaesterca. Osim osnovnog zadatka, odbrane gola, golman mora da igra dobro nogama i vlada tehnikama koje koriste i ostali igrači na terenu. U poslednjih 15 godina golmani su znatno napredovali u brzini razmišljanja, igre i ukupnom razumevanju fudbala“.

Partizan je do letos imao Aleksandra Jovanovića, kao uticajnu figuru na terenu i van njega, potom je Grobarima pod kožu ušao Marko Milošević, svidela im se i predanost Krunića, a kad se tako posmatra nema dileme da bi u budućnosti sigurnost mogla da se očekuje i od mlađanih, Tarika Banjića (2008) i Veljka Popovića (2009), premijerno na pripremama prvog tima.

„Moj savet njima je da su upornost i maksimalan rad ključni. Nikada ne bi trebalo odustajati i padati posle prve greške. Važno je verovati u ono što radiš i voleti posao kojim se baviš. Važno je da se mladi golman ponaša kao profesionalac, a snovi su dostižni“, dodao je Srđan Ostojić.

NEKE NAVIKE MORAJU DA SE MENJAJU

Partizanu očigledno nije bitno ko brani, jer mu je u prethodne dve sezone golman najbolji pojedinac tima, ali da bi bio spreman da se i tokom proleća takmiči na nivou kakav Grobari očekuju u borbi za šampionski naslov mora da nauči kako da se brani. Timski.

Protiv Đera je vodio 2:0, a nije pobedio (2:2). Rakov je načeo (1:0), a nije ga dokrajčio (1:1), iako je pre izjednačenja Poljaka propustio tri zicera. To što mu se greške potkradaju tokom pripremnih samo je nastavak manjkavosti uočenih pred kraj 2025. u takmičarskim utakmicama. Na onoj sa Železničarom, na debiju aktuelnog trenera, stekao je prednost, pa pretrpeo poraz; kad mu je u goste došao Napredak ispustio je vođstvo 2:0, da bi ipak uspeo da slavi (3:2); nešto ranije u Ivanjici vozio se „toboganom“ (1:0, 1:2, 3:2).

To je već pitanje navika. Možda i proces u kome mora da nauči kako da „ubije“ utakmicu. A pre svega kako da pobeđuje. Od poslednja četiri meča, takmičarska ili kontrolna, nije dobio nijedan. Koliko god pristup obavezama, energija i trčanje protiv Rakova bili na višem nivou nego tokom kontrole protiv Mure, u sportu je bitno biti bolji od suparnika. Čak i na prijateljskim utakmicama. Zar se tako ne gradi pobednički mentalitet?

AKO JE OSKUDICA KRILA, TU JE MATIJA NINIĆ

(FK Partizan/Miroslav Todorović)

Pažnju javnosti tokom priprema skrenuo je Matija Ninić. Razlog: golovi. Ostaće upamćeno da je pogodio mrežu Đera, a onda to ponovio protiv Rakova. Na njegovu žalost, nije bilo dovoljno za pobede Partizana, međutim, ako nastavi ovako, doskorašnji ofanzovac Teleoptika bi mogao da predstavlja najvećeg pobednika pripremnog perioda.

U grupi momaka prekomandovanih u prvi tim, upravo je stasiti ofanzivac izbio u krupni plan. I to baš u situaciji kad crno-beli imaju manjak opcija na krilnim pozicijama, jer su Ibrahima Zubairua prosledili na pozajmicu u Drugu ligu Turske, dok se Nemanja Trifinović povredio odmah po dolasku u Belek. Iako igra uz desnu aut liniju, Ninić je nenadanu šansu zgrabio i nagovestio da bi mogao da bude od koristi treneru Nenadu Stojakoviću.

Uostalom, sa njim je već sarađivao u omladincima, zna njegove zahteve, deluje da mu prija poverenje... Ko je u kontinuitetu imao priliku da gleda Matiju Ninića mogao je da zaključi da nije igrač poteza, da možda neće oduševiti publiku na prvo pojavljivanje, ali njegova sposobnost da razume gde će lopta doći, pojavljivanja iz drugog plana i sposobnost ponavljanja su ono što se u modernom fudbalu i te kako traži.

Kao što je, na primer, u nedelju demonstrirao Demba Sek. Onakav kakav je Senegalac bio protiv Rakova potreban je Partizanu, jer pravi razliku u njegovu korist. Izdanjem protiv Mure „igra“ za protivnika.

ABDULMALIK – UPORAN, DOSADAN I JOŠ NEOBUČEN

(FK Partizan/Miroslav Todorović)

Veliko je pitanje ko će na prolećnoj premijeri, protiv niškog Radničkog, da se pojavi na poziciji levog beka u crno-belom dresu. Verovali su u Partizanu da bi posle višemesečnog oporavka na to mesto mogao da se vratio Mario Jurčević, međutim, Slovenac je obnovio povredu tetive i vratio se na lečenje u Beograd.

To saznanje je izbilo stručnom štabu štiha iz ruku, jer je još u vreme šefovanja Srđana Blagojevića važilo da je Jurčević dragocen za izgradnju napada, maltene koliko i Jovan Milošević, koji više nije u Humskoj. Zato je i dilema: ko sad?

Zanimljivo, na sajtu Partizana Janis Karabeljiv je zaveden kao odbrambeni fudbaler, iako je u Beograd stigao ka centralni vezni, međutim, ne zaboravite da je kod Stojakovića igrao baš uz levu aut-liniju protiv pančevakog Železničara. Kako je Bugarin trenutno van ritma zbog lakše povrede (isto važi i za Matiju Milovanovića, koga smo osim kao štopera videli i kako beka) posao na tom delu terena protiv Rakova odradio je Muhamed Abdulmalik. Utisak je – solidno. Čak možda i za prelaznu ocenu.

U redu, odbrambeno nije to – to. Bar ne još. No, Nigerijac je dosadan kao stenica, u stanju je da neprestano nervira protivnika, možda ga i poremeti, dok bi prema rečima Stojakovića sa njim tek trebalo da se radi na taktičkoj pismenosti, jer je ta razrede u fudbalskom obrazovanju preskočio.

Što se tiče napadačkog segmenta to je već daleko pristojnije. Afrikanac ume da pusti korak, zaleti se na rivala, dođe u priliku da centrira (i na tome mora da poradi) i sigurno će napredovati kako vreme bude prolazilo. Pitanje je samo da li Partizan ima vremena.

Jer, ovaj tim se bori za titulu. Ili?