Uroš Račić za MOZZART posle gaženja Reala: Morao sam zbog srpske simbolike da podignem tri prsta, razmenio sam dres sa Modrićem

Nema fudbalskog zanesenjaka, makar ne bio pasionirani ljubitelj Primere, koji otvorenih usta ne priča o čuvenoj generaciji Valensije. Početkom ovog milenijuma Slepi Miševi su predstavljalii esenciju modernog fudbala, bili su nagazna mina za timove poput Kranjotijevog Lacija, Barselone, Bajerna i Reala. Slike Kilija Gonzalesa, Klaudija"Vaške" Gomeza, Angula, Đukića, Anglome i Gaiske Mendijete i dalje krase zidove mnogobrojnih kafića u Valensiji.

O tome se pripoveda, ali je posle jako tumornog perioda, sunce euforije ponovo ogrejalo navijače tima sa Mestalje. I da ništa više ne uradi u ovoj sezoni aktuelni tim Valensije, ostaće upamćen kao kreator istorijske pobede nad Realom (4:1), koju je sa tri pogotka sa penala ulepšao Soler.

Imao je tim Havija Garsije nekoliko junaka velike pobede. Odlično je odbranom komandovao Gabrijel Paulista, pored Solera odbranu Kraljevskog kluba mučio je Li Kang In, veliki doprinos dao je i Danac Vas. Sa njima u ravni bio je i rođeni Kraljevčanin i bivši vezista Crvene zvezde Uroš Račić.

Visoki Srbin bio je faktor stabilnosti u veznom redu Valensije, kao da je pred očima fudbolofila od Japana do Argentine, želeo da pokaže koliko je zapravo sazreo u prethodne dve godine, kada se kalio na Tenerifama i portugalskom Famalikau.

Bila je to partija koja može da okrene naglavačke karijeru Uroša Račića i učini ga još cenjenijom robom. Mada je i ovako cenjen, pošto je nedavno produžio ugovor sa Valensijom.

„Kada podvučem crtu ovo je sigurno moja najvažnija partija u karijeri, sigurno i najbolja u ovogodišnjem prvenstvu Španije. Odigrao sam svega šest mečeva, ali pružao sam i mnogo bolje partije. Posebno u Famalikau. Međutim, znam da je Real nešto drugo, da su brojni ljudi u Srbiji i širom sveta gledali nedeljni meč. I da sam mnogima bio „na oku“. Verujem da ću vremenom biti još bolji, jer se i dalje navikavam ono što nosi Primera“, poručio je za MOZZART Sport Uroš Račić.

27 KOMPLETIRANIH DODAVANJA, LUKA NE NASEDA NA LAŽNJAKE

Pedantni statističari, negde pred kraj susreta na Mestalji, izračunali su da je srpski internacionalac pretrčao blizu 10 kilometara I da je imao 27 kompletirana dodavanja, što znači samo jedno – da se nije uplašio superstarova u veznom redu Reala i da je hrabro preuzimao odgovornost. Odlično se snalazio u opasnim zonama i preciznim dodavanjima lomio presing šampiona Španije.

„Oduzeo sam mnogo lopti, dobio sam i neke važne duele na našoj polovini. Realno govoreći, defanzivno sam odradio dobar posao. Osetio sam da je to ono veče kada vas lopta sluša, nisam mnogo grešio u pasu. Naravno, voleo bih da u narednim mečevima pokažem sve što mogu. Protiv ekipe kao što je Real to baš i nije moguće. Mnogo vas troše“.

Zanimljivu predigru, bar za Uroša Račića, imao je duel sa Real Madridom. Zbog bolova u kolenu do pred sam početak meča nije se znalo hoće li trener Valensije poslati na teren visokog Srbina. Razum je govorio jedno, ali...

„Bilo je krajnje neizvesno hoću li uopšte igrati. Međutim, Real nam je dolazio u goste. Hteo sam da se nađem u startnoj postavi, makar sa jednom nogom. Kada je meč počeo bio sam pod strahovitim adrenalinom. Nisam uopšte osećao bolove u kolenu, koje sam blago povredio tri dana pred meč. Nije bilo ni umora. Tek kada se emocije slegnu i prođe no,. čovek shvati koliko je zapravo umoran. A nije ni svestan toga“.

Negde u finišu meča, kada je pobednik odlučen, jedan detalj otkrio je sa koliko su samopouzdanja igrali momci iz Valensije posle tri gola Solera sa penala. Pokušao je Račić da proda lažnjak Luki Modriću i na taj način sebe nagradi za vrlo dobru taktičku partiju, personifikovanu kroz sjajno stajanje u defanzivnom bloku Valensije tokom drugog poluvremena.

„Na kraju meča sam sa Modrićem zamenio dres. Bila mi je čast da se nadmećem sa takvim asom, verovatno najboljim igračem na svetu na toj poziciji. Šta ću, čovek ne pada na lažnjake? (smeh prim.aut). Posle utakmice i Luka Jović mi je čestitao. Isto bih ja uradio da je Real pobedio“.

Malo koji srpski igrač može da se pohvali da je njegov tim spakovao Real Madridu četiri komada. Slično dostignuće imao je Darko Kovačević kada je u tandemu sa Nihatrom Kahvečijem u dresu Real Sosijedada izdominirao u sudaru sa Real Madridom (4:2). Tada je na terenu bio sadašnji trener Madriđana Zinedin Zidan.

„Baš nemam ideju ko je od naših igrača ovako ubedljivo uspeo da savlada Real. Ali definitivno ovo je nešto posebno. Ne dešava se svaki dan, imam 22 godine i želim da uživam u svakom trenutku dokle god mogu. Osećaj je sjajan“.

SVE SE PROMENILO U FAMALIKAU

Brojni fotoreporteri uhvatili su jedan vrlo zanimljiv momenat. Posle jednog od gola sa penala, Uroš Račić je prišao Soleru i iznad njegove glave podigao tri prsta. Mnogo simbolike.

„Neverovatnu mentalnu snagu pokazao je taj momak, pored nespronog kvaliteta. Nije lako postići tri gola sa penala, još je prvi vraćen kako bi se videla situacija u VAR sobi. Posle trećeg sam simbolično podigao tri prsta iznad njegove glave. Sjajna noć, tri penala, pozdrav za Srbe koji na taj način proslavljaju velike trijumfe. Bili smo baš dobri. Nastavak smo odigrali jako zrelo, skoro da nam nisu napravili šansu, iako su jurili rezultat“.

Posle turbulentnog perioda i ne baš sjajne finansijske situacije, Valensija je igrala promenljivo na početku nove sezone Primere. Mladi tim je oscilirao, gubio već viđene bodove, ali se onda "otkačio" protiv Reala.

„Telo, um, kosti... Imao sam neke unutrašnje signale tokom sedmice i pripreme meča da bi nešto ovako moglo da se desi. Stvarno sam verovao da možemo da uradimo nešto veliko. Osećao sam to... Ljudi moraju da znaju da imamo praktično nov tim. Među najmlađim ekipama smo u ligi i treba vremena da se sve to posloži. Valensija je klub koji je navikao na trofeje i izvan granica Španije. Moramo to da poštujemo i uradimo sve kako bismo igrali u Evropi naredne godine. To znači da moramo da pobeđujemo u kontinuitetu. Neće biti lako, ali ovo protiv Reala može da bude prekretnica“.

Igrački napredak, koji je kulminirao trijumfom nad Realom, Uroš Račić je nagovestio prošle godine. U portugalskom Famalikauu nije samo dobio sigurne minute, već i mogućnost da se oseti važnim. Jako važnim. Maksimalno je iskoristio taj momenat i naterao ljude u Srbiji da se zapitaju li je to onaj isti momak iz perioda kada je ulazio u prvi tim Crvene zvezde.

„Ne bih da moje reči zvuče prepotentno, ali u Portugaliji sam imao veliki doprinos u svemu što je Famalikao uradio. Igrao sam standardno, postigao neke važne i lepe pogotke sa distance. Tukli smo velikane, Porto i Sporting, i kod kuće i na strani. Sve mi je to pomoglo da se vratim u Valensiju, spreman za sve što me čeka. Svestan sam da su utakmice najbolji način da napredujete i igrački porastete. Posebno, kao što je ova protiv Reala“.

Krajem letnjeg prelaznog roka sa Ostrva je lansirana informacija da Uroša Račića želi Mančester Junajted i da je spreman da izdvoji 20 miliona funti. Bivši Zvezdin đak vešto izbegava priču na temu bombastičnih transfera, poštujući ono što mu je Valensija dala. A to nije malo: prostor za dodatnu afirmaciju i ugovor do 2024. godine.

„Pominjali su se brojni klubovi posle odlične sezone. To je više pitanje za moje menadžere. Kada sam čuo da Valensija želi da ostanem, nisam imao dilemu. Želeo sam i ja da nastavim na Mestalji. Za mene je to u ovom trentku najveći klub na svetu! Neću da propustim priliku da im se odužim na velikom poverenju“.