Najnovije vesti

Upoznajte novog Ibrahimovića: Dušan Vlahović – Partizanova haubica iz Zemuna! (VIDEO)

Vreme čitanja: 6 minuta

""

Najmlađi profesionalac u istoriji Partizana, koji je dospeo u žižu javnosti posle četiri gola u večitom derbiju, otkriva kako je završio među crno-belima i kako planira da ispuni jedan od snova, da obuče dres Real Madrida. A pazite, ima samo 15 godina

Zemunci. Kažu, opasni momci. A sve da i ne govore, ima ih na desetine „opasnih“ fudbalera. Podneblje na kome su rođeni i u špiceve Partizana stasali Dragan Mance i Mateja Kežman, put ka slavi počeli da krče kasniji Zvezdini asovi Dejan Stanković i Nenad Milijaš, izrodilo je igrača koji će morati još dosta da „šije“ ne bi li stigao tamo gde su pomenutu „proštepali“, no ako je suditi samo na osnovu početnog kroja, Dušan Vlahović (15) ima štofa.

Jer ne dešava se baš svaki dan da dete – a Dušanu je tek 15 godina – potpiše profesionalni ugovor sa Partizanom. Kao što nije uobičajena scena da neko postigne poker golova u večitom derbiju. Vlahoviću je uspelo i jedno i drugo. Početkom februara je postao najmlađi profesionalac u istoriji kluba iz Humske 1, prošlog meseca počeo da opravdava procene stručnjaka da je reč talentu vrednom ulaganja, a ono što je posebno impresivno je utisak da je osim na terenu vešt u javnoj komunikaciji. Zato je i u intervjuu MOZZART Sportu, prvom otkako je postao profesionalac, pokazao zavidnu količinu najpre samopouzdanja, a zatim i zdravog razmišljanja. Netipičnog za njegove vršnjake. Čak i starije sportiste.
„Prirodno je da mi prija pažnja novinara i interesovanje navijača. Da se ne lažemo, prija svakom, ali ja ne letim. Obe noge su mi i dalje čvrsto na zemlji i samo ukoliko nastavim da radim maksimalno kao dosad mogu da se nadam da ću opet dospeti u žižu interesovanja. Nisam podigao nos ni posle četiri gola Zvezdi jer imam fantastičnu podršku oca Miloša, majke Gordane i sestre Anđele, ali i trenera Milana Ristića, za koga znam da u svakom trenutku mogu da mu se poverim, ako imam neki problem“, kaže Dušan Vlahović.

Iza njega je savršena sezona. Doduše, tako nezahvalna za procene jer je reč o Prvoj ligi pionira Beograda, a svedoci smo da su se mnogi talenti izgubili na putu do prvog tima, međutim, čak 32 gola na 15 utakmica ovog prvenstva podatak su koji upućuje na zaključak da u Sportskom centru „Zemunelo“ raste još jedan biser. A kako je došao među crno-bele...
„Partizan me je spazio još kad sam imao deset godina, u Altini.“

PARTIZANU DERBI PIONIRA: Čudesni Dušan Vlahović dao četiri gola!

S tim što su od prvog skautiranja do konačnog dogovora prošle četiri godine, a 190 centimetara visoki centarfor napravio pun krug.
„Sve je počelo u školi fudbala Atina iz Zemuna gde sam kod trenera Radovana Sekulića, kao i svaki sedmogodišnjak, otišao da se zabavljam. Već u prvoj sezoni igrao sam za godinu dana stariju generaciju i tako naredne tri. Zatim sam prešao u OFK Beograd, što mi je bio prvi kontakt s profesionalnim klubom, međutim, na Staroj Karaburmi sam proveo tri meseca igrajući za mlađe pionire. Davao sam i tamo golove, međutim, kad sam dobio poziv iz Humske dogovor je postignut ekspresno. Verujem na obostrano zadovoljstvo. Znate kako kažu, Partizan se ne odbija.“

ODIGRAO SAM ZA ZVEZDU JEDNO POLUVREME

Između ostalog i zbog navijačkog opredeljenja. Isto onog zbog kojeg Vlahović i otac nisu hteli na Marakanu, iako su u Crvenoj zvezdi nekoliko puta pokušali da ga privole da potpiše stipendijski ugovor.
„Tačno je, jurila me je Zvezda, a pošto nemam šta da krijem, čak sam i jednu utakmicu odigrao za crveno-bele i to na prošlogodišnjem Turniru prijateljstva u Bijeljini. Iako porodica i ja u početku nismo želeli da prihvatimo Zvezdin poziv ni da budemo gosti na tom takmičenju, pošto su ljudi bili baš uporni, na kraju smo tata i ja pristali. Dogovor je bio da odigram polufinalni susret protiv Dinama iz Zagreba, kome sam dao gol za 1:1, kasnije promašio jedanaesterac i tako se završila kratkotrajna epizoda sa Zvezdom. Moja želja je bila samo da zaigram u Partizanu.“

Nije dugo trebalo svima u Zemunelu da shvate kakvog su igrača dobili. Možda o tome najbolje svedoči činjenica da su ga samo nekoliko meseci posle dolaska saigrači glasanjem proglasili za – kapitena.
„Kako nisam prošao pripreme sa ostatkom ekipe, a nije mi bila gotova legitimacija, propustio sam samo prvo kolo prvenstva. Sve ostale sam odigrao i kad sam počeo, sve je teklo kao podmazano. Samo da vam kažem, ja pojma nisam imao da klub želi da potpišem profesionalni ugovor. Bio sam u Turskoj, sa pionirskom reprezentacijom, kad me je pozvao otac i samo saopštio da je sve sređeno. Priznajem, nisam ni znao šta to znači, uključio sam telefon, otvorio portale i tek onda shvatio koliko je to velika stvar.“

SPREMAN SAM DA ČEKAM ŠANSU

Reklo bi se – i velika odgovornost, jer će Dušana sad svi gledati kroz prizmu velikih očekivanja i bilo kako da odigra potezati argumente „za“ ili „protiv“. Ako razvije talenat pričaće „svaka čast Upravi i ljudima koji su ga pronašli“, u suprotnom čeka ga ono tipično srpsko „jesam li vam rekao da od njega nema ništa“.
„Ne osećam nikakav pritisak, niti mi je ko iz kluba rekao da sad na svakoj utakmici moram da dam po dva gola. Samo želim da igram fudbal i da se dobro zabavljam na terenu, a da na kraju ekipa pobedi. Tek bi pogrešno bilo da pomislim kako imam specijalni status u ekipi. Ne, u svlačionici i na terenu smo svi isti, ja na svoje saigrače gledam kao na članove porodice, a o tome kakvi su odnosi među nama najbolje pokazuje govor trenera Milana Ristića posle derbija kad je za 4:0 pohvalio ceo tim. Taj isti tim je mene „podigao“ i bodrio posle promašenog penala pri rezultatu 0:0, pa sam uz njihovu i pomoć šefa do kraja dao četiri gola. I tek da se zna: neću da preskačem stepenice, moj plan je da igram za svoju generaciju dok god ljudi iz kluba procene da je potrebno".

LEVICA MI JE JAČA, DESNU MORAM DA POPRAVIM

To znači da je spreman da čeka dok se ne otvori mesto u seniorskoj ekipi za koju bi, u najboljem slučaju, mogao da debituje tek sledećeg proleća, jer će 20. januara 2016. napuniti 16 godina, koliko je potrebno da, uz specijalno odobrenje lekara, zaigra u Superligi.
„Pazite, meni je tek 15 godina, a mislim i da je sa 18 rano, tako da sam apsolutno spreman da čekam. Naravno, voleo bih da taj poziv iz seniorske ekipe stigne. Baš kao što bih voleo da ostvarim još jedan plan i jednog dana obučem dres Real Madrida. Neko će reći neskromno, a ja kažem – to je san. Prvo da doživim ono što su minule subote moji idoli iz sadašnjeg generacije Partizana, Saša Ilić, Stefan Babović i Petar Grbić, zatim da ispunim očekivanja trenera i budem makar približno dobar kao Savo Milošević, zatim da dam gol Crvenoj zvezdi u seniorskom večitom derbiju i postanem miljenik Juga. Sve u svoje vreme“, otresito će na kraju Dušan Vlahović.

Osim na treninge Partizana, Dušan Vlahović ide i u Srednju medicinsku školu u Zemunu.
„Redovan sam đak prve godine, sve sam postigao, popravio sam neke ocene, tako da je sve u najboljem redu. Medicina je moj izbor, jer ako – ne daj Bože – ne bude ništa od fudbala, moram da imam neku završenu školu. Nikad se ne zna šta sutra može da me zadesi, bolje sad kad još mogu sve da stignem da učim, planiram kasnije da upišem fakultet,  pa ćemo videti dokle će to da me dovede.“

Kako bi sebe kao igrača opisao Dušan Vlahović?
„Leva noga mi je jača, njom gađam. Ne kažem, služim se i desnom, ali ne toliko često i ne toliko precizno. Moraću to da popravim, baš kao što me čeka usavršavanje igrom glavom“, poručio je napadač visok 190 cm, a težak 74 kg, koji bi, sa tim predispozicijama, morao da dominira u vazduhu.

(Foto Branko Starčević)

Ostale vesti

Najviše komentara

Kladionica vesti

Uživo
Najava mečeva