Upoznajte „čudnog momka“ Uroša Račića: Brat me navukao na Kaunter strajk, smajli na šaci posebna priča

Iz Srbije je otišao mlad, toliko da su ljubitelji domaćeg fudbala jedva uspeli da ga upamte. Međutim, Uroš Račić sigurnim koracima krči put ka slavi. Već se ustalio na spisku selektora Dragana Stojkovića Piksija što i ne treba da čudi jer sve češće igra i u Valensiji. Štaviše, španski novinari su primetili da kad Račić igra više od 30 minuta – Valensija ne gubi. Pitanje je samo da li je to primetio i šef struke Pepe Bordalas?

“Ne znam da li zna, ali valjalo bi da zna“, smeje se Račić u izjavi za sajt Fudbalskog saveza Srbije i dodaje.

“To je živa istina.To sam i ja komunicirao sa nekim u klubu, sa nekim ljudima koji vode brigu o meni. Ove godine – da li je to zato što ja pružim nešto više kvalitativno ili je to sreća – ali koju god da sam igrao nisam izgubio. Mislim da imam malo i nerešenih. Srećan sam što mogu da pomognem ekipi“.

Istina je da nije još standardan prvotimac, pa ove sezone kraj Račićevog imena nema ni golova, ali navijači pamte onu bombu protiv Atletika, proglašenu za najlepši pogodak Valensije u prethodnoj sezoni. Pamti se i Račićeva proslavlja. Sa rukom na licu kao da je zamišljen. A na ruci tetovaža „Strange boy“ (čudni momak) i zamišljeni smajli?

“To sam ja i to je neka posebna priča. Zna moja porodica, još par ljudi. Nije čisto radi reda, to je nešto što meni stvarno znači. Ima debeli razlog što se radujem tako“.

Nekome će možda da zvuči čudno, ali i nije toliko za jednog 24-godišnjaka. Uostalom, iako ima to „strange boy“ istetovirano na ruci, Račić se – izuzev u fudbalskom umeću – ne razlikuje previše od vršnjaka. Pa tako i slobodno vreme uglavnom provodi za video igrama.

“Volim Kaunter strajk, kad imam slobodno vreme. Upoznajem nove drugare koji se profesionalno bave time. To su Niko i Hanter, Balkanci naši, Bosanci koji žive u Beogradu, igraju za tu našu ekipu G2. Dobar sam s njima. Imam još nekoliko drugara koji su dobri u tome, ne toliko dobri naravno, ovi su profesionalci. Bave se time kao ja fudbalom.Pre godinu i po dve sam nekako počeo da igram tu igricu. Brat me je navukao. I kad god imam vreme koristim, igram dva ili tri sata dnevno, kad je slobodan dan i više. Dobro se osećam, dobro je zbog druženja, igra se pet na pet, okupi se neko društvo, uvek bude i smejanja i bude stvarno dobro“.

Nažalost, tog društva u reprezentaciji i nema, jer Kaunter strajk baš i nije omiljena igrica međ Orlovima.

“Znam da dosta njih igra Fortnajt, Kol of Djuti. Spaja (Uroš Spajić, prim. aut.) mi je mislim rekao da je igrao pre, sad isto igra Fortnajt ili tako nešto“.

Sad je ipak fokus na dve naredne prijateljske utakmice Orlova, protiv Mađarske i Danske. Račić je spreman i čeka da vidi da li će mu selektor ukazati šansu. U Beograd je stigao dobrog raspoloženja, pošto je njegova Valensija dobila tri od poslednje četiri utakmice u La Ligi, pride se plasirala u finale Kupa kralja izbacivši Atletik Bilbao.

“U Bilbau žive za taj Kup, svake godine poslednjih sezona igraju bar polufinale, sad finale. Očistili smo jednu jaku ekipu, naravno, čeka nas Betis, svi znaju koliko su oni jaki i biće sigurno teško u Sevilji, 23. aprila u finalu. Ali baš smo komentarisali međ sobom, svi smo krenuli nekako pozitivni na ove reprezentativne akcije. Nekako svi osećamo da smo u formi, izašli smo iz te krize kada smo nizali nešto gore rezultate“.

Na okupljanje Orlova je, kao i uvek, doputovao fizički spreman, ne zamarajući se previše ni rivalima ni žrebom za Mundijal zakazanim za 1. april.

“Iskreno, nemam neke želje, nešto koga bih voleo da izbegnemo. Svi koji su tu poseduuju veliki kvalitet, a mi se vodimo time da uvek zavisimo sami od sebe. Eto, snašao nas je taj Portugal u najtežoj utakmici i pokazali smo da možemo da igramo sa najvećima i da budemo nadmoćniji“.

Uroš Račić (©Starsport)

Možda sada baš padne taj gol, prvi još od lepotice protiv Atletika, beše to 24. januara 2021. godine?

“Imam dobar udarac sa distance, kad god imam priliku koristim to. Sad skoro sam imao dve ili tri šanse, nisu ušle. Evo, neka uđe ovde pa ćemo lako za Valensiju“.

I za kraj, čuje li se sa Kristijanom Pičinijem, novim bekom Crvene zvezde?

“A-ha-ha, ako mi veruješ, čuli smo se baš 10 minuta pre ovog razgovora. Povredio je ložu, otišao za Valensiju, pa me je zvao. Pita: brate, brate, brate... Neke reči što sam ga ja naučio. Pričali smo kad se vrati da se vidimo. Kaže da je jako zadovoljan i da je sve OK“, završava Račić.