Upoznajte Aleksandra Stankovića: Ja biram klubove, a ne tata! On me naučio da budem gladan
.jpg.webp)
.jpg.webp)
_Cropped.jpg.webp)
.jpg.webp)
Vreme čitanja: 7min | sre. 26.11.25. | 11:11
Kako je izgledalo odrastati sa etiketom ‘sin Dejana Stankovića’, zašto je letos odabrao Briž, šta su mu snovi u karijeri, koje igrače najviše ceni i koji fudbaler Briža ga je odmah iznenadio na prvom treningu
Nakon tri meseca – najbolji igrač lige.
Aleksandar Stanković je momak plemenitog fudbalskog pedigrea, koji grabi napred koracima od sedam milja kao da nema nikakve veze sa slavnim prezimenom. Strpljivo, uporno i skromno krči svoj fudbalski put ne obazirući se na etiketu ‘sin Dejana Stankovića”. Možda je ona pila vodu do pre godinu i kusur dana kada je tek ušao u seniorski fudbal, ali se u ekspresnom roku potrudio da svima dokaže da je priča sa sebe i igrač koji sam pažljivo bira svaki korak u karijeri.
Izabrane vesti
Nakon tri meseca u Brižu, dobio je Zlatnu kopačku za najboljeg igrača meseca oktobra u belgijskoj Pro ligi. Letos je došao u Briž kao najskuplje pojačanje letnjeg prelaznog roka u Belgiji i sin slavnog Dejana Stankovića, ali je za manje od tri meseca naterao tamošnju javnost da ga ne gleda ni kroz jedan od ta dva ugla. Sada ga gledaju kao sjajnog vezistu Aleksandra Stankovića kojem pritisak očekivanja ništa ne znači i koji izrasta u ozbiljnog fudbalera. Za tako mladog igrača, pokazuje neverovatnu zrelost u igri, a da je sve u glavi govori i verovatno prvi veliki intervju koji je dao u profesionalnoj karijeri.
Povodom nagrade za najboljeg igrača lige u oktobru, belgijski magazin HLN se potrudio da kroz intervju detaljnije predstavi Stankovića kao osobu koja je imala specifičan put u karijeri. Rođen u Milanu gde je njegov otac legenda Intera, počeo je da trenira fudbal u istom klubu i da se bori sa bremenom slavnog prezimena. Dogurao je do svlačionice prvog tima, nije zaigrao za njega, ali ništa mu to nije smetalo da gazi napred i krene težim putem. Odluka da pretprošlog leta ode na pozajmicu u švajcarski Lucern se ispostavila kao sjajna, jer je dobio pravu šansu u seniorskom fudbalu, igrao je standardno, razvijao se i onda letos napravio novi korak napred odlaskom u Briž.
I tamo je nastavio da napreduje, postao jedan od nosilaca igre, debitovao za reprezentaciju Srbije, dao i gol… Svaki potez koji je povukao u dosadašnjoj karijeri se ispostavio kao inteligentan i progresivan.
Inter je prošlog leta hteo da te pozajmi u Seriju A…
“Tako je”.
Štutgart i Volfzburg su te takođe želeli?
“Odlučio sam se srcem za Briž. Nakon prvih razgovora sa čelnicima kluba sam bio ubeđen. U julu sam imao sastanak sa direktorima Devijem i Bobom u jednom milanskom hotelu. Nakon dva minuta razgovora, bilo mi je dosta i rekao sam ‘da’. Imao sam dobar osećaj. Briž je veliki klub koji ima hrabrost da pruži šansu mladim igračima. Čak i u Ligi šampiona. To je bio odlučujući faktor da izaberem ovaj klub. Inter je malo odugovlačio u pregovorima, ali sam bio siguran da će dogovor biti postignut”, objašnjava Stanković odluku da letos pređe u Briž.
Klubovi su se dogovorili po ceni od 9.000.000 evra, ali je Inter ubacio povratne klauzule. Narednog leta može da te vrati za 23.000.000 evra, a onog tamo za 25.000.000. Dakle, i dalje veruju u tebe?
“Nemam pojma, to morate njih da pitate. Ta klauzula nije bila neophodna sa moje strane. Samo sam hteo da pređem u Briž”.
Šta ti je otac Dejan rekao kada si se odlučio da Briž?
“Da je to dobar korak za mene. Ali da budemo jasni ovde, to je bila moja odluka. Njega sam obavestio kada sam već odlučio”.
Da li te tata prati?
“Bio je na tribinama prošle nedelje protiv Šarlroe. To mi stvara dodatni pritisak, jer zbog fudbala nemamo mnogo vremena da budemo zajedno i vidimo se nekoliko puta godišnje. Jedva je dočekao da dođe da me gleda”.
Da li pričate mnogo o fudbalu?
“Pričamo i o ostalima stvarima, ali najviše o fudbalu. Posle svake utakmice. U svakoj utakmici vidi nešto gde sam mogao da budem bolji. On me gura napred u svemu što radim. I uvek mi kaže: ‘Nikada nećeš biti savršen fudbaler, ali uvek moraš da težiš ka tome’".
Saigrači kažu da se ne ponašaš kao sin fudbalske zvezde, već da si skroman momak…
“Otac nas je naučio tome. Pazite, on nikada nije forsirao mene ili moju braću da se bavimo fudbalom. Svi smo imali izbor. Ali nam je jasno stavio do znanja da moramo uvek da budemo gladni ako želimo da postignemo nešto. I da smo tu prepušteni sami sebi. Niko nam ništa neće pokloniti. Zato mislim da je potpuno normalno da ostanem skroman i ne ponašam se kao zvezda”.
Retko ozbiljne reči za 20-godišnjaka…
“Sazreo sam u prethodnih godinu i po dana. Prvo, živeći samostalno u Lucernu, pa sada u Brižu. Odjednom sam morao da samostalno počnem da rešavam probleme i obaveze. Uspeva mi zasad. Savetovao bih svim mladim fudbalerima da iskorače iz zone komfora. Izazovite sami sebe. Ako tu borbu izdržite sami, onda ste materijal za neke velike stvari. Ako ste nostalgični i bolujete za kućom, onda ste u problemu. Morate da upoznate sami sebe”.
Ti si u Brižu, stariji Filip je u Veneciji. Kako to da najstariji Stefan nije uspeo u fudbalu?
“To je tužna priča. Povukao se iz fudbala sa 17 godina kada je bio u Interu. Prezime mu je stvorilo previše pritiska. Ljudi jedva čekaju da osude nekoga samo zato što je sin poznatog fudbalera. Bilo je baš mnogo pritiska sa strane i jednog dana je rekao: ‘Dosta je! Ne uživam više u fudbalu’. Stefan je bio veliki talenat. Veći od Filipa i mene. Levonog, brz vezista sa mnogo potencijala. Ali psihološki mu je bilo teško. Od nas trojice, ja sam najteži karakter. Direktan sam i mogu da kažem stvari u lice. Stefan je osetljiviji… Valjda je uvek tako sa najstarijom decom”.
Kako ti nisi osećao taj pritisak?
“Nedavno sam čitao intervju sa Đulijanom Simeoneom, Dijegovim sinom. Tačno je opisao ono što sam i ja osetio. Dete si, počneš da treniraš i odmah te etiketiraju: ‘Ti si sin Dejana Stankovića i samo zato si ovde’. Kao dete, pomisliš da radiš nešto loše. A zapravo samo želiš da igraš fudbal. Svako dete poznatog fudbalera je to osetilo. Pogledajte kako kritikuju sina Kristijana Ronalda otkako se pojavio… Pustite dete da igra fudbal. Što sam stariji, sve sam više naviknut na to i baš me briga šta pričaju okolo”.
Da li te stariji brat Stefan posećuje u Belgiji?
“Sada malo manje jer se boji letenja. Uvek je imao taj strah od aviona. Moram da ga ubedim da dođe. Kada je on ovde, sve je lakše. Prenosi mi pozitivnu energiju”.
A Filip?
“On brani za Veneciju u Seriji B. Isto je prošao mlađe selekcije Intera. San mi je da jednog dana zaigram sa njim u istom timu”.
U Interu?
“Uvek kažemo da smo rođeni u Interovom dresu. Taj klub nam je poput kuće. Tata je igrao za prvi tim, nas trojica sinova smo prošli mlađe kategorije… Iako sam sada igrač Briža, uvek ću biti navijač Intera. To ne može da se promeni”.
Čak ste i živeli pored San Sira?
“Hoćete da čujete jednu zanimljivu priču? Kad bismo braća i ja gledali utakmice Intera na televiziji, morali smo da zatvorimo sve prozore i pojačamo ton na maksimum, inače bismo čuli navijače kako slave gol pre nego što ga mi vidimo na TV”.
Šta misliš o najavljenom rušenju San Sira?
“Boli… Kada pomislite na Milano, pomislite na San Siro i Duomo. Rušenje tog stadiona je kao da ti neko oduzima deo života. Kada bih se kao mali probudio i pogledao kroz prozor, San Siro je bio prvo što vidim. I uvek sam govorio sebi: Igraćeš tamo jednog dana! Došao sam do prvog tima, ali nisam upisao ni minut. To mi ostaje san koji ću da jurim. Naravno, profesionalni sam fudbaler, a ne dete i svestan sam realnosti. U ovom momentu karijere, Klub Briž je najbolja moguća sredina za mene. Potrebno mi je da igram i stičem samopouzdanje”.
Da li si i dalje u kontaktu sa nekim iz Intera?
“Ne. Bio sam u kontaktu sa Federikom Dimarkom koji mi je kao familija i uzeo me je pod svoje u svlačionici. Sjajan momak”.
Koji igrači te najviše oduševljavaju?
“Jozua Kimih i Frenki de Jong”.
Očekivali smo da kažeš Lamin Jamal.
“On je najbolji fudbaler na svetu, ali više gledam igrače na mojoj poziciji.
Ako bi morao da izabereš između Kimiha i De Jonga?
“Uf, to je baš teško… Onda biram… Hansa Vanakena!”
Diplomatski odgovor…
“Hans Vanekn je neverovatan fudbaler! Razmišlja na terenu tri puta brže od ostatka ekipe. Posle samo jednog treninga sam mogao da osetim koliko je to dobar igrač. Vanaken čini moj život mnogo lakšim. Siguran sam da je mogao da napravi veliku karijeru u inostranstvu. Pazite, trenirao sam sa Barelom, Čalhanogluom i Mhitarjanom. Tvrdim da je Hans njihov nivo. Ubeđen sam u to. Nedavno sam pričao bratu kako Hans prosto oseti gde će ko da utrči. Poenta je da razumeš kako on razmišlja na terenu. Magičan fudbaler”.
Čalhanoglu nije bolji?
“Meni je idol moj otac, ali svi znaju da su mi omiljeni fudbaleri Čalhanoglu i Nikolo Barela. Oni su svetska klasa. Nekada bih stajao pored terena i samo ih gledao kako treniraju. Možeš da uzmeš kokice, gledaš ih i uživaš. Pokušavam da upijem deo njihovog znanja”, otkriva Stanković.
tagovi
Obaveštavaj me
Inter
.jpg.webp)
