Umorne su noge Kevinove, Rejnders za 70.000.000 evra ubacuje Siti u petu brzinu

Došao je u Milan tiho i bez prevelike pompe, čak nije stigao iz atraktivne sredine - plaćen je AZ Alkmaru 20.000.000 evra i izgledao je kao još jedna mačka u džaku čudne transfer politike kluba sa San Sira. Međutim, Tidžani Rejnders je ćutao. I radio. Puštajući da ono što radi samo od sebe stvori buku i privuče pažnju. Polako, ali sigurno, Tidžani je postao Milanov metronom i njegov možda i najvažniji igrač, a u nedavno završenoj sezonu obeleženoj tmurnom atmosferom i lošim rezultatima zapravo je izgledao kao da odskače od lošeg ambijenta stvorenom na San Siru. U Seriji A je postigao deset golova i bio najbolji strelac ekipe uz Kristijana Pulišića.

Odmah je bilo jasno da će nesposobna uprava Rosonera teško uspeti da ga zadrži ako krenu da stižu ponude. I počelo je. Pep Gvardiola je bio opčinjen odmah, rekao je ljudima iz Mančester sitija "hoću ovog momka, ne zanima me niko drugi!". Počelo je kuvanje Milana na tihoj vatri (prva ponuda - 60.000.000 evra), pa se temperatura povećavala (Rejnders pričao kako često gleda poteze Kevina De Brujnea) da bi se na kraju pojavili mehurići, a lonac proključao - Tidžani Rejnders će postati novi igrač Mančester sitija.

Znao je Pep da su noge Kevina de Brujnea umorne i da je Belgijanac zasićen, znao je da je njegov motor pohaban i da je neophnodno da ga zameni nekim mlađim. U Rejndersu će dobiti motor vredan 70.000.000 evra. Za razliku od Kevina koji upada u oči čim ga vidite, Tidžani je ona vrsta motora koji je skoro pa bešuman, jedva da se čuje i kad pritisnete gas, ali zato ubacuje kompletnu ekipu u petu brzinu, upravo je ta brzina ono što je nedostajalo Građanima u prethodnoj sezoni koju bi najradile izbrisali iz sećanja.

U Milanu se uvek više pričalo o Teo Ernandezu i Rafaelu Leau, nego o njemu. Javnost i ljudi koji prate Seriju A nisu na prvu mogli da shvate u čemu je štos momka koji preko majke vuče korene iz Indonezije, a ime je dobio po čuvenom Tidžaniju Babangidi, koga je otac obožavao.

Upravo je tata bio bitan faktor u donošenju odluke da obuče crveno-crni dres tako što je savetovao sina da odbije ponudu - Barselone. Mnogima nije bilo jasno zbog čega je Tidžani uradio tako nešto, zbog čega ne misli svojom glavom, nego sluša druge.
"Tamo bi bio rezerva. Postojao je rizik da ne uspe, kao i mnogi drugi. Bilo je i interesovanja engleskih klubova, ali sam sa njima razgovarao samo preko posrednika. Sa Dekom sam pričao kako bih proverio da li je to zaista on. Zadovoljni smo bili što se Barselona interesovala, tražila je zamenu za Busketsa. Odmah sam sinu rekao: 'Nisi takav tip igrača, nemaš te karakteristike'. I pre nego što bi shvatio, završio bi na klupi i postao još jedan igrač koji je propao u inostranstvu", pričao je Martin Rejnders pre šest meseci.

Koliko god bila čudna, ova odluka se ispostavila ispravnom, Tidžani je postao jedan od najboljih veznih igrača u Evropi, nije ga iskvario ni otrovni ambijent Milana. Navijačima verovatno neće biti pravo što je otišao, ali šta je drugo mogao da uradi nego da ode iz ekipe koja očigledno nije sposobna da se bori za trofeje. Zašto traćiti najbolje godine karijere na tako nešto, pogotovo ako je jedan od najboljih trenera na svetu impresioniran vama i žarko vas želi u svojoj ekipi.