Uloži novac od zidanja zgrada i probaj da dobiješ novog Hviču, u talu je i ikona Šalkea

Za čitaoce van Gruzije, Dinamo Batumi možda zvuči kao još jedan postsovjetski klub, ali upravo iz Batumija je krenula jedna od najvažnijih savremenih evropskih fudbalskih priča. Hviča Kvarachelija je ovde eksplodirao, izrastao u lidera, pre nego što je napravio skok u Napoli i postao simbol intuicije dobrih skauta i hrabrosti da se proba sa malim tržištima. Zato se svaka promena u ovom klubu ne čita samo lokalno, već kao potencijalna potraga za novim Hvičom.

Nije prvi put da fudbal na Kavkazu pokušava da spoji beton i travu, ali retko kada se te dve stvari sudare ovako direktno. Jedan od najinteresantnijih razvojnih klubova u ovom delu svetu, Dinamo Batumi, ulazi u novu epohu, pošto će klub preuzeti biznismen Temur Mikeladze, jedan od najmoćnijih ljudi iz građevinskog sektora u Gruziji, dok operativnu komandu dobija Nika Džgarkava, dugogodišnji funkcioner gruzijskog fudbala i jedan od najbližih saradnika čuvenog Levana Kobijašvilija, ikone Šalkea i Bundeslige, igrača koji je nosio dres tima iz Gelzenkirhena od 2003. do 2010.

Ono što je interesantno, Mikeladze, suvlasnik građevinske kompanije „Metropolis“ i brenda „Krokobeti“, ulazi u klub sa obavezom da u narednih pet godina uloži oko 30.000.000 lari. To je novac koji dolazi iz zidanja zgrada, ali će morati da se pretoči u akademiju, infrastrukturu i stabilnost, jer Dinamo Batumi istovremeno nosi ozbiljan finansijski teret iz prošlosti. Dug prema državi iznosi oko 18.000.000 lari, dok više od 7.000.000 otpada na zaostale plate igračima i zaposlenima.

Upravo tu dolazimo do ključne figure ove priče, Nike Džgarkave. Njegovo ime možda nije poznato široj evropskoj publici, ali u Gruziji ima težinu sistema. Kao direktor Dinamo Arene, potom direktor Dinama Tbilisija (2011 - 2015) i na kraju potpredsednik Fudbalskog saveza Gruzije (2015 -2025), Džgarkava je bio deo užeg kruga ljudi koji su zajedno sa Levanom Kobijašvilijem gradili novu strukturu gruzijskog fudbala koja je doživela vrhunac igranjem nokaut faze Evropskog prvenstva prošle godine.

Kobijašvili, bivši igrač Šalkea i jedan od retkih fudbalera sa ovih prostora koji je ostavio dubok trag u nekoj od ligi "petica" po povratku kući nije gradio imidž samo na slavi iz Gelzenkirhena. Njegov tim je u Savezu pokrenuo masovne projekte: amaterske lige, veteranska takmičenja, ženske lige, razvoj fudbala „odozdo“. Džgarkava je bio jedan od ljudi zaduženih da se ti projekti sprovedu u praksi, bez glamura, ali sa dugoročnim efektom.

Sada se ta filozofija seli u Batumi. Ideja je jasna: ako je Hviča mogao da izraste u Dinamu Batumi, onda klub mora da postane fabrika novih takvih priča, a ne jednokratna stanica. Možda ne moraju da budu Hvičinog talenta, ali ono najbolje što ima u Gruziji, mora da se prepozna i to je zdrav način razmišljanja. Građevinski kapital može da napravi tribine i trening-centre, ali sistemski ljudi treba da naprave igrače.

Zato je ova vest ogledalo gruzijskog fudbala u malom, onog koji je značajno podigao poslednjih godina. Investitor sa betona, klub sa dugovima, sećanje na Hviču i operativac iz Kobijašvilijevog sistema koji treba da spoji sve to u održivu celinu.