Ujutru treniram, a od 15.00 do 20.00 sam u školi... Osim kad igram Ligu šampiona

Vršnjaci mu se nerviraju zbog kontrolnih, a Pau Kubarsi živce ne gubi ni kad igra protiv Bajerna u Ligi šampiona ili Reala u Primeri. Šalu na stranu, život 17-godišnjeg tinejdžea iz Barselone sasvim je drugačiji od života prosečnog srednjoškolca. Iako on sam u emisiji “Tu Diras“ na Radio Katalunja tvrdi da školu nije zapostavio i da ne planira.

Dakle, kako to zaista izgleda kad si fudbaler Barselone?

“Idem u drugi razred srednje škole, društveni smer. Časovi mi počinju u 15 sati. Učitelji iz škole Leon trinaesti dolaze u La Masiju i drže mi časove do osam uveče. Osim kad igram Ligu šampiona. U tom slučaju moram da tražim štivo unapred, ili kasnije da sustižem. Nekad je teško, ali voleo bih da kasnije i da studiram, da dilomiram.... Marketing ili biznis administracija. Prvo srednja škola, za posle ćemo videti“, otvoreno će Kubarsi sa nekakvom dečačkom iskrenošću.

Takav je i kad priča o Zlatnoj lotpi, koju je ove sezone Realov Vinisijus “ignorisao“, jer je nagrada pripala Rodriju. Iako sedam godina mlađi, Kubarsi ovde razmišlja mnogo zrelije od Brazilca.

“Samo to što si među najboljih 10 ili 20 na ovom izboru je već dovoljna nagrada i svakom fudbaleru bi trebalo da je važno da bude tu. Dani Olmo i ja smo bili, a nismo ništa dobili. Mada me nije iznenadilo što se Vinisijus nije pojavio, bio je prilično izjednačen sa Rodrijem“.

Nagradu za najboljeg mladog igrača dobio je Kubarsijev saigrač i drugar Lamin Jamal, pa ne možemo ni bez njega?

“Sad svi vide kakav je, ali ja ga znam godinama i znam da ima talenat da i on osvoji Zlatnu loptu. Za njega plafon ne postoji. Spektakularan je. Nikad ne znaš gde će da se pojavi i šta će da uradi. Vrlo je samouveren“.

To su neki novi klinci, a od ovih starijih – ko su bili Kubarsijevi idoli?

“Pujol, mada ga se ne sećam najbolje (Pujol se penzionisao kad je Kubarsiju bilo sedam godina, prim.aut). Takođe Pike. Jer nadam se da ću i ja da provedem celu karijeru u Barseloni, kao i njih dvojica. Na stranu ona kratka Đerarova epizoda u Mančester junajtedu“.