Ugasili ste klub, ali niste njegovu dušu: Palermo ponovo živi i ruši rekorde Serije D
Vreme čitanja: 5min | uto. 07.01.20. | 16:01
Čuveni klub sa Sicilije četiri puta tokom svoje istorije podizan iz pepela
Italijanski fudbal živi od tradicije, slavne istorije i velike emocije koja je prisutna gotovo na svakom koraku kada se govori o najvažnijoj sporednoj stvari na svetu u ovoj zemlji. Ali, ljudi koji su ga vodili proteklih nekoliko decenija često su znali da preteraju u ambicijama, ulagali su i više nego što su imali, a onda su klubove ostavljali na rub propasti. Takav je slučaj i sa Palermom, klubom kojim je 16 godna rukovodio Mauricio Zaparini. Kontroverzni biznismen, prepoznatljiv po čestim smenama trenera, u jednom trenutku svoje vladavine doveo je sicilijanski klub u predvorje Lige šampiona, a već u drugom ostavio ga je bez slamke spasa.
Ako pitate navijače Palerma, reći će vam da je 2019. godina najteža u istoriji kluba. Ne zbog bankrota i gašenja, jer je ovo zapravo četvrti ugašeni Palermo od 1900. godine, već zbog načina na koji su se rukovodioci poigrali sa klubom u proteklih 12 i više meseci. Pred kraj 2018. godine Zamparini je postigao dogovor sa britanskom investitorskom grupom, predvođenom Klivom Ričardsonom, ali je ta ista grupa ljudi napustila klub 4. febuara prošle godine sa obrazloženjem da joj prilikom pregovora nije predstavljena jasna slika finansijskog stanja u klubu. Tada se krenulo u seriju pravnih nepravilnosti, a poslednja je urađena u maju 2019. godine, kada je klub predao zahtev FS Italije za učešće u Seriji B, ali bez važeće polise osiuranja za novu sezonu. Kako trgovanje bez osiguranja predstavlja ogromno kršenje zakona o privrednim društvima, Savez nije imao drugu alternativu osim da Palermo isključi iz svih profesionalnih liga. Poslednji korak napravio je gradonačelnik Palerma Leoluka Orlando, koji je objavio da je oformljen novi klub, koji će biti učesnik Serije D, najvišeg novoa neprofesionalno fudbala na Apeninima. Gradonačelnik je izjavio da je bilo šest kandidata za nove vlasnike kluba, među kojima se nalazi i aktuelni gazda Sampdorije Masimo Ferero, ali je klub poveren Dariju Miriju, marketinškom preduzetniku i nećaku legendarnog predsednika kluba Renca Barbere, i sicilijansko-američkom mogulu za nekretnine Toniju Di Pjaci. Njima je pripalo 90 posto vlasništva, dok je 10 procenata namenjeno navijačima kao poveriocima.
Izabrane vesti
Poslednji Palermo je ugašen posle 33 godine. U pitanju je bio US Citta di Palermo, koji je 1987. godine nasledio US Palermo-Juventina. Taj klub je funkcionisao 36 godina i takođe zapao u finansijske probleme i izbačen u Seriju C, posle čega je doneta odluka da se formira novi klub. Istu sudbinu je imao i US Palermo, koji je 1940. godine rasformiran zbog finansijskih problema. Prvi Palermo, osnovan 1900. godine, nije ni nosio naziv Palermo. Taj klub se zvao Anglo Palermitan i sastojao se od atletske i fudbalske sekcije. To je zapravo jedini klub koji nije ugašen zbog finansijskih prblema, već zbog Prvog svetskog rata, nekon čega je ponovo oformljen pod nazivom Unione Sportiva Palermo.
Posle svega viđenog tokom 2019. godine navijači Palerma su skloni i zaključku da je sve ovo što se dašavalo klubu dobra stvar za mlađe navijačke naraštaje, jer od prošlogodišnje situacije klub ne može da padne niže. Može da ide samo napred. A može se reći da je uzlazna putanja krenula vrlo brzo. Najnoviji klub Societa Dilettantisctika Palermo ili Amatersko sportsko društvo Palermo, otvorilo je sezonu sa fenomenalnih 10 uzastopnih pobeda, posle čega se došlo do zaključka da će plasman u Seriju C biti lagan poduhvat. Ipak, rezultati su pokvareni pred sam kraj godine, pa se prvom mestu opasno približila Savoja, koja će bitku za direktan plasman učiniti ozbiljno neizvesnom.
Ipak, za razliku od najvećeg dela timova iz Serije D Palermo iza sebe ima ogromnu navijačku armiju, koja je proteklih nekoliko meseci postavila rekorde po broju posećenosti u ovom rangu takmičenja. Na utakmici protiv San Tomaza (3:2) Palermo sa tribina bodrilo 17.000 navijača, a granica je pomerena u osmom kolu protiv Likate, kada se na Barberi našlo 20.000 pristalica. Izvanredno zvuči podatak koji kaže da je 2019. godina bila posećenija na Renco Barberi, nego 2017. i 2018. Palermov prosek gledalaca na Barberi tokom prošle godine iznosio je 14.837 gledalaca, što deluje sjajno ako se zna da sicilijanski klub prosek od preko 14.000 gledalaca po utakmici nije imao od 2016. godine. Tada ga je kao člana Serije A prosečno gledalo 15.570 gledalaca. Ove sezone, kao člana Serije D nijednom ga nije gledalo manje od 14.000 gledalaca, izuzev utakmice Kupa Serije D protiv Bjankavile, kada se na tribinama našlo 2.800 navijača. Pored toga, pobeda nad Koriljanom u 10. kolu od 6:0 bila je najubedljivije slavlje jednog timau istoriji Serije D.
Palermo je pod kožu navijačima aktuelnog doba ušao u sezoni 2009/2010, kada je Zamparini bio na vrhuncu vladavine. Niko nije mogao da nasluti da će se jedan takav projekat završiti na ovako neslavan način. Bila je to sezona koju neće zaboraviti nijedan navijač Palerma, bez sumnje jedna od najlepše ispisanih stranica u istoriji kluba.
Da se nešto posebno sprema bilo je jasno još posle Zamparinijeve odluke da na klupu dovede Valtera Zengu. Legendarni italijanski čuvar mreže, ali i bivši trener Crvene zvezde, na prvoj konferenciji za medije čvrsto je izjavio: "Želim da osvojim Skudeto. Pripremiću ekipu za to". Naravno, Zengin govor je kao i uvek bio malo previše euforičan, ali ekipa koju je imao na raspolaganju davala mu je pravo za ambiciozne planove i izjave. Na golu je bio Sirigu, na štoperima su bili Kjer i Bovo, a na bekovima Kasani i Balzareti. Vezni red su činili Liverani, Noćerino i Miljaćio, nešto ispred je bio Havijer Pastore, a špicu tandem Mikoli i Kavani.
Ali, Zengina karijera na klupi Rosanera nije previše trajala. Nije imao blistav početak, a Zamparini, kao i uvek, nedovoljno stpljenja sa trenerima. Nije želeo da čeka rezultate, proterao bi svakog trenera brzinom svetlosti. Takva je bila i Zengina sudbina. Ipak, ta smena je bila ključna za Palermo u toj draocenoj sezoni. Došao je Delio Rosi, a sa njim je stigao i fantastični Palermo. Rosi je potpuno ušao u psihologiju ekipe. Mikoli je bio kapiten, lider i najbolji strelac. Neko koga je Sicilija obožavala, a volela čitava fudbalska Evropa. Fabio Liverani je sa druge strane bio trener na terenu. Rosijeva desna ruka. U gostima su padali Milan, Juventus, Atalanta... Ušlo se u bitku za Ligu šampiona, a onda je došao i odlučujući meč sa Sampdorijom na Barberi pred 36.000 gledalaca. Gosti iz Đenove su bili na četvrtom mestu sa dva boda prednosti, a jedino što im je trebalo jeste da ostanu neporaženi na Siciliji. Pacini je doveo goste u vođstvo, a onda je Mikoli izjednačio sa bele tačke. Kapiten Palerma je povređen izveo najstrožu kaznu, zbog čega je kasnije morao da napusti stadion u štakama.
Palermo je tu sezonu završio na petom mestu, pojedini navijači su bili razočarani, a danas se sa setom prisećaju tog perioda. Tada su propustili priliku da na svojoj Barberi vide svetske fudbalske zvezde, a danas gledaju amaterski fudbal. Pojedini navijači Palerma su spremni da kažu kako je u DNK pristalica Rosablua zacrtano da patnja mora da bude potpuna, kako bi nakon toga stigla neka bolja vremena. Koliko će morati da prođe do tih nekih novih sretnih vremena pokazaće vreme.
Foto: Reuters