Uefin finansijski pejzaž: Ko ima najskuplji tim, ko koliko izdvaja za plate, gde je Srbija u odnosu na evro-elitu...

Evropska fudbalska unija (UEFA) predstavila je novi finansijski izveštaj i investicioni pejzaž evropskih klubova kojim je javnosti ponudila detaljnu analizu ekonomskog stanja klupskog fudbala na Starom kontinentu.

Prema ovom izveštaju ukupni prihodi klubova povećani su u odnosu na 2023. za 2,9 milijardi, te za godinu iza nas iznose preko 29 milijardi, delom i zhavljajući povećanim nagradama od strane Uefe za učešće u njenim takmičenjima.

Jedna od najmoćnijih sportskih organizacija na planeti još je navela kako "prihodi evropskog fudbala već 10 godina konstatano rastu (makar za po 1.000.000.000 evra), uprkos uticaju pandemije koronavirusa"...

UEFA je uradila analizu finansija za više od 700 prvoligaša iz 55 nacionalnih asocijacija, iz čega je na kraju izvučeno TOP 20 u nekoliko kategorija.

Jedan od najzanimljivijih svakako je ona u kojoj su rangirani najskuplji 'rosteri' u Evropi. Tu je pao rekord, pošto je Čelsi sa 1.656.000.000 evra uloženih u stvaranje sadašnjeg tima (toliko je plaćeno obeštećenje za sve fudbalere u trenutnom kadru), nadmašio sastav Mančester junajteda iz 2023, za čije je formiranje potrošeno 1.433.000.000.

Zanimljivo poređenje napravio je The Athletic, podsećajući kako je izgledao najskuplji sastav iz 2020. godine. U pitanju je bio Real Madrid i njegov tadašnji tim stajao je nešto iznad 1.300.000.000. U toj ekipi bile su dve Zlatne lopte - Karim Benzema i Luka Modrić, te vrhunski asovi poput Gereta Bejla, Tonija Krosa, Serhija Ramosa, Edena Azara, odnosno zvezda u usponu, Vinisijus Žunior.

Taj Real osvojio je La ligu 2020, godinu dana kasnije igrao polufinala Lige šampiona, a 2022, uzeo i Ligu šampiona i španski šampionat.

Trenutno najskuplji tim sveta igra Ligu konferencije, pitanje je da li će izboriti plasman u Ligu šampiona od jeseni, a najveće zvezde su mu... Hm... Neka budu Kol Palmer i Enco Fernandes.

Pored Čelsija i Junajteda, milijardu su prebacila još dva engleska kluba - Mančester Siti i Arsenal, što najbolje govori o finansijskoj dominaciji Premijer lige. Isto istraživanje pokazuje da premijerligaši prihoduju skoro kao španska La Liga i Bundesliga zajedno: 7.167.000.000 prema 3.623.000.000 + 3.619.000.000?!

O ekonomskoj (nad)moći Engleza govori i segment koji se odnosi na primanja: Od deset klubova što najviše troše na plate igrača (na godišnjem nivou), ili bolje reći čitavog sportskog sektora, šest su iz Premijer lige - Mančester Siti, Liverpul, Mančester junajted, Čelsi, Arsenal i Aston Vila. Pritom, Everton ili Njukasl trenutno bolje plaćaju od, primera radi, sedmostrukog prvaka Evrope - Milana, šampiona Nemačke - Leverkuzena, jednog od najboljih italijanskih timova - Napolija...

Apsolutni lider u ovoj kategoriji ipak nije engleski klub, već Pari Sen Žermen. Sveci su u procesu značajnog smanjivanja troškova, međutim i dalje na plate daju preko 650.000.000 evra. Treba imati na umu da su u ovu cifru ušla i primanja Kilijana Embapea, jer radi se o godišnjem izveštaju, a francuski napadač je godinu započeo kao igrač Pariza.

Kada govorimo o komercijalnim prihodima Real Madrid je ispred svih i u prethodnoj godini približio je cifri od pola milijarde. Bez obzira na ozbiljno rezultatsko posrtanje, Mančester junajted i dalje spada u najveće svetske brendove, o čemu govori plasman na treće mesto, ispred Barselone, Pari Sen Žermena, Bajerna ili Liverpula.

Prvi klub na ovoj listi izvan 'liga petice' je Galatasaraj, s lepom zaradom od marketinga - 140.000.000 evra. U TOP 20 je i njegov veliki rival Fenerbahče, s prihodom od 109.000.000...

Ukoliko iz ukupnih komercijalnih prihoda izdvojimo dresove i ostale klupske suvenire, dolazimo do podatka da je prvi Realov pratilac Bajern iz Minhena. U Uefinom izveštaju stoji da su svi klubovi među 20 najboljih u ovoj kategroji napredovali, osim Barselone, Pari Sen Žermena i Ajaksa. Oni su zabeležili pad prodaje između pet i 18 odsto. Barsa je imala problem sa tehničkim sponzorom Najkijem, zbog čega je nova kolekcija kasnila, na pad prodaje dresova slavnog holandskog kluba uticali su loši rezultati, dok se Pari Sen Žermenov minus vezuje za odlazak najveće zvezde - Kilijana Embaea.

U ovoj katgeoriji najviše je klubova izvan pet najjačih liga. Tako su uz Galatu i Fener sada tu još i Bešiktaš, Seltik, pomenuti Ajaks. Posebno je zanimljivo to što je turski šampion od prodaje dresova (tokom 2024.) zaradio više od Mančester Sitija, Pariza, Borusije iz Dortmunda, Milana i Intera...

U ovom finansijskom izveštaju UEFA je napravila i poređenje prihoda na nivou celih država, to jest koliko su određenoj zemlji odneli svi klubovi elitne divizije skupa. Srbija i Hrvatska, očekivano, prednjače u regionu, s tim da treba podvući kako komšije ipak imaju šest klubova manje u svojoj najjačoj ligi.

SRBIJA

HRVATSKA

Jasno, i jedni i drugi miljama smo daleko od najrazvijenijih fudbalskih zemalja, pre svega od pet najjačih liga, ali i od onih što popunjavaju TOP 10. Kako smo već pomenuli, Englezi generišu prihod veći od 7.000.000.000 evra, Nemci i Španci su prebacili 3.600.000.000, Italijani su na 2.800.000.000, a Francuzi na 2.300.000.000.

Kada govorimo o državama sličnim našoj po broju stanovnika (ili onim do 10.000.000), situacija je sledeća:

Mađarska: 170.000.000
Švajcarska: 334.000.000
Austrija: 271.000.000
Bugarska: 79.000.000
Danska: 331.000.000
Norveška: 193.000.000
Grčka: 173.000.000
Češka: 121.000.000