Učitelj nadvisio učenika: Lala opet iz Niša kući pevajući, Pazarci slave Diksona

To mu već prelazi u naviku. Nenad Lalatović sa Čaira odlazi kao slavljenik. Peti put uzastopno. Tri puta kao trener Vojvodine, jednom kao strateg Mladosti GAT, a sada i kao kormilar Novog Pazara. Povratnički debi protiv IMT-a nije prošao po planu, ali se Lala sa svojim novim-starim klubom osladio u Nišu, produbivši agoniju Radničkog - 0:2 u meču 13. kola - i nadvisivši svog nekadašnjeg učenika iz zajedničkih dana velikih uspeha u Radničkom i Vojvodini, Nikolu Drinčića.  

Pazarci slave Kahima Diksona, dvostrukog strelca, imali su lakši posao nego što se očekivalo. Radnički tone sve dublje i ističe sve ozbiljniju kandidaturu da se pridruži Zemunu među “favoritima” za ispadanje iz lige. Ovo mu je četvrti poraz u nizu, uz gol-razliku 1:12, a publika na Čairu odgovornost je, nikad glasnijim skandiranjem, usmerila ka - upravi kluba.

Bilo je tu zaista zanimljivih detalja za analizu u taktičkom nadmudrivanju Drinčića i Lalatovića, koji, i jedan i drugi, nisu mogli da računaju na po nekoliko standardnih prvotimaca (Vitas, Kovačević, Kanute, Abas na jednoj, Marinković, Miljković, Gadio na drugoj stranj). U drastičnoj promeni tima u odnosu na prethodno kolo (šestoricu iz startne postave), potez koji je svakako primakao najviše pažnje bila je Drinčićeva odluka da nastupi sa Stefanom Nikolićem kao ‘lažnom devetkom’. Momkom koji je izrazito vezni, čak više defanzivni nego ofanzivni igrač, dok su na klupi ostala petorica napadača. Sad, naravno, nije teško dobiti informacije iz izvora bliskih stručnom štabu niškog kluba - da je procena da među tom petoricom ima i nespremnih, i nezadovoljnih, i nezainteresovanih - ali, kad se odlučiš za takav eksperiment, onda rezultat daje konačan sud da li je to bila genijalna ideja ili težak promašaj.

A, ideja je bila da Nikolić presingom pritiska protivničke štopere, da Nišlije generalno igraju čovek na čoveka po celom terenu i bilo bi maliciozno ne primetiti da se u uvodnoj fazi meča video određeni pomak, pre svega u pristupu. Domaći su brzo izveli tri kornera, imali jedan pokušaj sa distance preko Ivanovića i jednu dobru akciju, kada je Ivanović centrirao Izderiću, ali njemu igra glavom nije jača strana. Ali, sve skupa, bili su prilično bezopasni kada dođu do završne trećine.

Na drugoj strani, Lalatović je osetno pojačao vezni red formacijom 4-1-4-1, oslonio se na kontre preko svojih brzonogih igrača, oslonio se na majstorstvo Adema Ljajića i baš ta kombinacija donela mu je vođstvo u 36. minutu. Radnički je forsirao ono iz Drinčićevog prvog mandata, sa desnim bekom Veličkovićem koji u fazi napada ulazi u sredinu, ali tu ostaje veliki rizik u defanzivi i baš to su lukavo namirisali Lalatovićevi puleni. Dodir klase Ljajića za Diksona, koji je lako izbacio iz ravnoteže Mijailovića i majstorski finiširao.