U “zlatanovskom” stilu: Rekao sam vam pre 25 godina…

Iako je fudbal prestao da pre godinu dana, Zlatan Ibrahimović se danas i zvanično oprostio od njega i reprezentacije Švedske.

U meču protiv Srbije u Stokholmu ga je publika prvo pozdravila u 10. minutu što je bila simbolika za najveću “desetku” u istoriji švedskog fudbala. Pomalo je to bilo i u Zlatanom stilu. Nije ni morao na teren da bi se oprostio od njega. Odgledao je meč sa tribina, a kamera ga je uhvatila pri rezultatu 3:0 za Srbiju kako gesitkulira da bi mogao da uđe kao izmena. S obzirom na izdanje njegovih zemljaka, verovatno ni on kao penzioner ne bi bio ništa lošiji…

Gomila poznatih faca iz švedskog javnog života i fudbala su bili tu da odaju zahvalnost Ibrakadabri koji jue u svečanoj loži sedeo sa suprugom Helen i najstarijim sinom Maksom. Pored njih, švedska kraljevska porodice, bivši fudbaleri, nekadašnji selektori Kurt Hamren, Toni Soderberg, Larsa Lagerbak… A na tribinama i muzičari, hokejaši, fudbalerke, Zlatanovi najbolji prijatelji među fudbalerima Danijel Majstorović i Aleksander Ostlund, gomila bivših saigrača poput Markusa Albaka, Patrika Andersona, Kima Kalstroma, Andreasa Svensona… 

Posle meča je FS Švedske priredio svečani deo i zvanično se zahvalio najvećem fudbaleru u istoriji Švedske. Uprkos ubedljivom porazu Švedske, publika nije mrdala sa mesta i čekala je vrhunac današnjeg programa.

Desetak minuta nakon utakmice, svetla su se poglasila i bilo je jasno da na teren silazi švedsko fudbalsko božanstvo. Na velikim ekranima su počeli inserti iz filma o Zlatanovoj karijeri i usledile su gromoglasne ovacije. “Šveđani, šta se radi?”, u svom stilu je ispalio Ibrahimović na početku obraćanja i nastavio:

“Vidim da sam vam nedostajao. Posebno na terenu. Nedostajali ste i vi meni. Momenti kada sam nosio dres Švedske su mi najdraži u karijeri. Nosio sam ga sa ljubavlju i ponosom. Pre 25 godina sam rekao da ću biti najbolji svih vremena, mnogi su mi se tada smejali, ali 25 godina kasnije stojim ovde i kažem vam da sam najbolji svih vremena. Mlađoj generaciji mogu samo da poručim da se ne boje da sanjaju. Ako nemate snage da sanjate velike stvari, pogledajte moj put i nađite inspiraciju u njemu. Ja sam živi dokaz da ništa nije nemoguće, bez obzira odakle ste. Iz dubine duše vam svim zahvaljujem na podršci. Imao sam čast da budem kapiten ovog tima. Sada osećam leptiriće u stomaku kada se setim… Nadam se da ste uživali koliko i ja. Nared Švedska, volim vas!”.

Posle govora je istrčao počasni krug oko stadiona i još jednom pobrao ovacije publike. Stavljena je tačka na grandioznu karijeru.

Zlatan Ibrahimović je ponikao u rodnom Malmeu posle kojeg je igrao za velikane poput Ajaksa, Juventusa, Intera, Barselone, Milana (u dva mandata), Pari Sen Žermena, Mančester Junajteda i američkog Los Anđeles Galaksija. U Milanu se oprostio sa skudetom. Dres Švedske je nosio 122 puta i postigao 62 pogotka od kojih su neki antologijski poput onog protiv Italije na EP 2004 i jednog od najlpših golova u istoriji fudbala na prijateljskom meču protiv Engleske.

I to će zauvek ostati lični karta jednog od najboljih napadača koje je svet video. Iako je igrao, živeo i patio u eri Lea Mesija i Kristijana Ronalda i nije osvojio sve što i oni, nije oborio sve te rekorde i osvojio individualna priznanja, u jednom je bolji i od njih. I od svih koji su igrali u njegovoj eri. Nijedan fudbaler u ovom veku nije dao više spektakularnih golova od Zlatana Ibrahimovića.

Ibrakadabra!