U Partizanu niče klica razdora između domaćih igrača i stranaca: Manje Severina i Meniga, a više Belića i Nikolića

Tek deset minuta igre u drugom poluvremenu, Nikola Antić gleda u nebo iznad Beograda i ne vidi izlaz. Izbezumljeno vrti glavom. Deluje kao da je sišao sa ringišpila, jer su ga hitronogi fudbaleri IMT-a provozali nekoliko puta i preko njegove strane postigli oba gola... Tad se utakmica za debitanta u Mozzart Bet Superligi završila. Za crno-bele je tek počela.

Umesto istorijskom blamažom, kako se ;inilo, završila se još pobedom u završnici, izvojevanoj na krilima Srba. Namerno potenciramo nacionalnu pripadnost, jer je Kristijan Belić - i pre toga jedini u kontinuitetu dobar sve vreme - iznudio penal i 90. minutu i omogućio Bibarsu Nathu da poentira, a još jedan rezervista Nemanja Nikolić isukao mač i sasekao ambicije domaćina da može i do boda, iako je umalo osvojio tri. Od 0:2 do 3:2, da se jasno ocrta razlika između domaćih i stranih igrača. Razlika koja je ekipi iz Humske donela slavlje.

Samo privremeno, jer su mane nekada velikog, danas tima bez ukusa, mirisa i predsednika toliko očigledne da se ne mogu ignorisati, niti zamaskirati pobedom. Tima koji je dozvolio debitantu u Mozzart Bet Superligi da ga maltretira na krovu Tržnog centra „Stadion“, ali tima koji je opet slavio u dramatičnoj završnici (2:2) za prividan spokoj tokom pauze zbog obaveza reprezentacija, ali taman da stanka u prvenstvu potraje do kraja 2023. teško da bi Igor Duljaj ili bilo ko drugi mogao da popravi rusvaj viđen poslednjih sedmica.

Naravno, najmanje je Nikola Antić kriv što je Partizanu pretila još jedna havarija od rezultata, ali jeste delom odgovoran. Jedino što deluje da od priče („moramo da se pogledamo u oči“) nema preterane vajde. Mora nekad i da se igra fudbal, odere zadnjica, a njegovi saigrači, posebno iz inostranstva, sa izuzetkom Bibarsa Natha izgledali su kao da da to ne žele, pa su formirali rupe u odbrani koje je tim Nebojše Jandrića obilato koristio i pokazao kako se za dres bori.

Žale se crno-beli povremeno na Crvenu zvezdu, njen uticaj ili položaj u srpskom fudbalu, zameraju Fudbalskom savezu na tretmanu, prozivaju sudije, ali je utisak da je im je tokom većeg dela poslednjeg meča nedeljnog programa šestog kola ogroman protivnik bila – lopta! Koliko god to paradoskalno delovalo, sa njom ponekad nisu znali šta će. Kad im je u nogama nikakvu ideju nisu imali kako da je iskoriste, dok su stajali iza nje bila im potrebna „večnost“ da je osvoje. Sve to se videlo tokom utakmice sa IMT-om, pošto su sat vremena izgledali kao amaterski tim. Formiran bez jasnih principa ko šta radi.

Na primer, kad bi lopta bila u posedu Alda Kalulua pristalice kluba iz Novog Beograda delovale su mirno i smeškale se: „Ovaj je brz, ali ne zna“. Iako je nekadašnji prvotimac Liona još nešto i pokazao. Kad bi prešla u vlasništvo Kvinsija Meniga sedeli su skrštenih ruku, još spokojnije konstatovali: „Ovaj je sebičan“. U trenucima kad bi završila kod Ksandera Severina su se smejali. Bez preterivanja. To su stavovi ljudi koji gledaju fudbal. Oni što „mrse“ i pričaju o ko zna kakvim postulatima trebalo bi da pogledaju na šta liči ekipa u kojoj se jasno vide klice razdora između domaćih fudbalera i stranaca i odsustvo bilo kakve hijerarhije na terenu. Kamoli autoriteta. Opšte rasulo.

Očekivati od tako formiranog sastava da učini nešto smisleno na duge staze je nemoguće, jer u sadašnjem Partizanu deluje da svako igra za sebe, a malo ko za Partizan. I samo zbog toga što ponekad prođu u situacijama „jedan na jedan“ ili pucaju sa distance gosti su imali prilike da se rezultatski vrate u utakmicu pre pauze, ali pošto je sport, što reče Duško Vujošević izmišljen da bi pobedila pravda, onda Justicija nije dozvolila sebičnom Menigu („kifla“ završila na prečki) i još sebičnijem Severini da iskoriste šanse i(li) obećavajuće situacije, a šut Kanutea koji je na šapat Kalulua dobio prednost da izvezde slobodan udarac pre Antića (e, to je da se čovek krsti) skrene na rukavicu Miloša Gordića. Čak možda nije toliki problem što je Severina sebičan, mnogi igrači su takvi, nego što je legitimno zapitati se da li je kvalitet za Partizan! Ovo što je pokazao u Zaplanjskoj je – debakl!

Sve što Partizan nije bio sat vremena, IMT jeste. Ne, ne radi se o kvalitetu, nego o stavu, energiji, posvećenosit, zakonitostima u igri. Debitant u eliti ima onu stvar! Drčni, momci koji pucaju od snage i ambicije razletetli su se terenom i pokazali da nisu slučajno prekrenuli u Novom Pazaru, razmontirali Čukarički, dugo odolevali TSC-u. Jasne podele uloga Nebojše Jandrića ocrtale su se od prvog trenutka na igralištu koje nudi brzoj i potentnoj ekipi da trči kao na atletskoj stazi i baš tako su Traktoristi u petom minutu iskoristili činjenici da je Menig prodao loptu (zašto to nikog ne čudi!) i kao na šahovskoj tabli transformacijom prešli u kazneni prostor rivala i matirali ga. Egzekutor Nikola Vukić iz „klase 2004“.

Gost je bio zamišljen, dezorijentisan, gubio je lopte i duele, Frank Kanute širio ruke kao da želi da deli lekcije, a zapravo je ostavljao kratere na sredini terena koje Jandrićeva ekipa, samo zato što nema dovoljno iskustva, nije koristila. Iako je zaslužila da vodi 2:0 posle šanse Vladimira Radočaja. Ako nije zicer pretvorio u gol, onda je makar pokazao da može da bude asistent. Protutnjao je desnom stranom u desetom minutu drugog poluvremena i spremio šansu koju je Nikola Kodžić pretvorio u dupliranje prednosti.

Bio je to period utakmice kad je Kalulu nešto pokušao na suprotnoj strani, a Saldanja bio energičniji nego u prvom delu. IMT je sve vreme igrao u identičnoj brzini, ne skidavši nogu sa papučice za gas. Povremeno je delovalo da njegovih fudbalera ima više na terenu ili da su od Partizanovih brži, kao kad je Vladimir Radočaj, uzdrmao prečku.

Paritzan je tek tad ubrzao. Može da žali mu što nije priznat gol Aranđela Stojkovića (posle dugog većanja dosuđen ofsajd), što je još jedan šut Meniga završio pored gola, što pritisak posle pogotka Mateusa Saldanje nije valorizovao sve do završnice u kojoj je Kristijan Belić iznudio penal, a Bibars Natho pogodio, da bi pokisle Grobare i Igora Duljaja obradovao kasni gol snalažljivog Nemanje Nikolića. Da povuče jasnu razliku između Severine i Meniga, koji su se "ubili" od soliranja i fudbalera koji je prvu šansu iskoristio.

Ovo je za Partizan bilo na individualni kvalitet, možda i utisak da je IMT prerano počeo da brani stečenbih 2:0, ali kako je Parni valjak došao u situaciju da pojedinci slave ovih 3:2 kao da su osvojili trofej onda nešto debelo u Humskoj ne štima.

IMT – PARTIZAN 2:3 (1:0)

/Vukić 5, Kodžić 55 - Saldanja 71, Natho 91p, Nikolić 95/

Stadion: TC Voždovac

Sudija: Pavle Ilić

IMT (4-4-2): Gordić 6 – Glišić 6,5, Lambulić 6,5, Savić 7, Ćirković 6,5 – Radočaj 7, Kijevčanin 7 (od 68. Šedrak 6), Kodžić 7,5 (od 62. Stamenić 5,5), Vukić 7 (od 83. Stefanović -) – M. Luković 6,5, L. Luković 6,5 (od 83. Delević .).

PARTIZAN (4-2-3-1): Jovanović 6 – Stojković 6,5, Ilić 7, Marković 6, Antić 5,5 – Kanute 5 (od 56. Natho 7), Belić 7,5 – Severina 5 (od 77. Zahid 5,5), Kalulu 5, Menig 5 (od 74. Nikolić 7,5) – Saldanja 7.

Igrač utakmice: Kristijan Belić 7,5

MOZZART BET SUPERLIGA - 6. KOLO

Petak

Radnik - TSC 0:1 (0:1)

/Stojić 45+1/

Subota

Napredak - Voždovac 2:1 (2:0)

/Bojović 14p, Stojiljković 24 - Burmaz 65p/

Crvena zvezda - Novi Pazar 2:1 (1:0)

/Dragović 8, Kanga 80p - Jovanović 81/

Javor - Radnički Niš 1:0 (1:0)

/Gigić 25/

Vojvodina - Radnički Kragujevac 2:1 (0:1)

/Malbašić 51, Bolingi 82 - Vidosavljević 7/

Nedelja

Mladost Lučani - Spartak 2:1 (1:0)

/Silue 39, Varjačić 91 - Ubiparip 66/

IMT - Partizan 2:3 (1:0)

/Vukić 5, Kodžić 55 - Saldanja 71, Natho 91p, Nikolić 95/

Ponedeljak

19.00 (4.70) Železničar (3.50) Čukarički (1.80)