U hrvatskom rasadniku talenata stasava desni bek reprezentacije Srbije

Godinama unazad zagrebačka Lokomotiva već predstavlja rasadnik fudbalskih talenata. Svakog leta makar jedan fudbaler iz Kajzerice krene put ozbiljnog evropskog fudbala. Lovro Majer, Ivo Grbić, Kristijan Jakić, Roko Šimić, Luka Ivanušec samo su neki od momaka koji su prošli kroz "fabriku" na stadionu u Kranjčevićevoj i napravili unosne transfere. Jedan od onih koji bi u dogledno vreme mogao da stane u red sa pomenutim igračima je Đuro Đulio Đekić, desni bek popularnih Lokosa i kadetski reprezentativac Srbije.

Reč je o momku rođenom u Zagrebu 2005. godine koji je odrastao u Gračacu, oko 250 kilometara udaljenom od glavnog grada Hrvatske. Ipak, iako je rođen i odrastao u susednoj nam državi, 17-godišnji Đuro odlučio je da nastupa za reprezentaciju Srbije. Zasluge za to što ga je doveo pod grb naše zemlje Mirko Bunjevčević, tadašnji selektor kadetske selekcije, koji mu je prišao na jednom turniru u Osijeku.

"Nije to bila teška odluka jer me niko iz HNS nije zvao da igram za njih. Rekao sam da želim i brzo sam stigao na okupljanje. Mislio sam da ću imati nekih problema kada se objavi vest da igram za Srbiju, ali ništa. Niti u Beogradu, niti u Zagrebu. Svako bira svoj put", priča desni bek Lokomotive za hrvatski Germanijak.

U Zagreb je stigao na poziv Dinamovih skauta čiju je pažnju takođe skrenuo na jednom od razvojnih turnira. Stigao je na Maksimir na probu, uspešno ju je prošao i našao se na velikoj prekretnici. Jer, nije bilo lako tri puta nedeljno prelaziti stotine kilometara zbog treninga.

"Tu je otac uskočio i vozio me za Zagreb. To je oko 300 kilometara po putovanju, ali kada nešto silno želiš onda nije problem. Veliko je to odricanje i mnogo sam ponosan na porodicu što je donela tu odluku kako bi mi olakšala. Nisam siguran da bi se priča razvijala na ovaj način da su oni ostali tamo, a ja se preselio u Zagreb."

Ipak, vremenom je shvatio da će put do seniorskog fudbala lakše pronaći u komšijskoj Lokomotivi no u Dinamu, kao i mnogi od gorepomenutih koji isprva nisu uspeli da se nametnu na Maksimiru. Doduše, i pored plasmana u polufinale sa U17 reprezenacijom Srbije na Evropskom prvenstvu, i dalje čeka na priliku u prvom timu Lokomotive, iako se očekivalo da će biti makar deo letnjih priprema.

"Ovde mi je jako lepo. Svestan sam kako funkcioniše Lokomotiva i da ću tu dobiti priliku pre nego što bih je dobio u nekim drugim sredinama. Strpljiv sam, čekam svoju priliku da se nametnem i želim da budem spreman kad ona stigne."

Na pomenutom kadetskom EP u Izraelu Đekić je odigrao svih pet utakmica - prethodno i jednu u kvalifikacijama baš protiv Hrvatske koju je Srbija dobila minimalnim rezultatom – iako je pred početak kontintalne smotre njegovo učešće bilo pod znakom pitanja.

"Bilo je krajnje upitno hoću li uopšte moći da igram. Imao sam rupturu mišića i malo je nedostajalo da otkažem nastup. Rekao sam tati da idem na okupljanje, stisnuću zube pa šta bude. Bilo je to predivno iskustvo, nadmetati se sa najboljim ekipama koje Evropa može da ponudi. Hvala selektoru Radovanu Krivokapiću na prilici, nadam se da sam ispunio očekivanja."

Germanijak piše da je Đekić na tom prvenstvu na sebe skrenuo pažnju mnogih evropskih klubova koji su njegovo ime podvukli u notesima, a nedavno ga je “ulovio“ i jedan veliki proizvođač sportske opreme.

"Ne zamaram se tim detaljima, imam ljude koji se brinu o tome. Igram svoju igru, treniram i želim da se nametnem trenerima u Lokomotivi i selektorima Srbije za sledeći ciklus. Beskrajno sam zahvalan Jurici Čabraji za kojeg se vidi da brine o meni, jer me redovno pita kako sam i prati moj rad, potom direktoru Šikiću, treneru Agiću i svima ostalima na Kajzerici. Naravno, i ljudima u Srbiji koji su mi dali priliku, ali i mojoj porodici koja se mnogo čega odrekla kako bih ja mogao da uživam u fudbalu", završio je Đekić priču za Germanijak.