U čemu je problem najskupljeg Atletika u istoriji - Čolo ne ume ili ne sme da igra drugačije?

Kolčonerosi su izuzetno verni navijači, rekli bismo među najvernijima na svetu. Ali u sredu protiv Milana, u neuobičajeno ledenoj noći za Madrid, gledaoci koji su uprkos temperaturi, cenama i kovidu došli na Metropolitano da zdušno bodre svoju ekipu, kući su se vratili pognute glave i u neverici.

Barselona je u ekonomskoj i generacijskoj krizi i pred Ćavijem stoji ogroman i težak zadatak. Real se bori sa onim što ima, sa svojih večnih top jedanaest koji će neminovno posustati ako ne stignu pojačanja. Sevilja, Real Sosijedad i ostali timovi pri vrhu tabele tradicionalno imaju problem kontinuiteta u igri. Ali kako je moguće da crveno-beli, koji nikada u svojoj istoriji nisu imali ovako kvalitetan i skup sastav, sa klupom koja bi mogla dostojno da se suprotstavi mnogima, deluju tako obezglavljeno i izgubljeno.

Od poslednjih 16 zvaničnih susreta pobedili su samo u šest. Po procentu pobeda, broju postignutih i primljenih golova, ovo su najgore brojke otkada je Dijego Pablo Simeone, pre 10 godina, kročio u klub. Negde od februara, kada su počeli da gube ogromnu prednost stečenu u prvoj polovini 2020/2021, Atletiko lagano ide nizbrdo. Gledati ih više nego ikada izgleda kao igranje ruleta - polovina ovosezonskih utakmica rešena je tek nakon 85. minuta.

Na tabeli španskog prvenstva su četvrti, iza Real Madrida, Sosijedada i Sevilje. U poslednjoj utakmici grupe B Lige šampiona moraju da pobede Porto sa jednim golom više nego što bi Milan eventualno pobedio Liverpul, pri čemu se Porto takođe bori za prolazak u narednu fazu, dok je Liverpul je već kvalifikovan.

Rezultatski se situacija još nije potpuno izmakla, ali trenutno Atletiko zaslužuje čak i manje od onoga što ima u rukama.

Španski mediji već sedmicama pokušavaju da razreše enigmu lošeg učinka crveno-belih. Ponekad su krivi igrači. Ponekad je kriv Simeone. Nekada nedostaje odbrana, nekad napad, a ponekad sredina terena. Problem je možda što Čolo ne zna da igra drugačije nego da se zatvori sa 4-4-2. Ili možda što Čolo ne sme da igra drugačije, jer kad se tim otvori, ostaje previše ranjiv zbog loše odbrane. Postavlja se pitanje njegovog ličnog ega i tvrdoglavosti. Mada je sa druge strane u stanju da animira i iz pepela podigne igrače kao što je na primer Lemar.

Sva prethodna objašnjenja su se mogla čuti u nebrojenim analizama igre kolčonerosa. Ali nikome u suštini nije sasvim jasno šta se događa.

Današnji Atletiko vredi 746 miliona evra – skoro četvorostruko više u odnosu na period kada je stigao Simeone (i to računajući Falkaa). Kada su osvojili čuvenu ligu od 100 bodova u direktnom duelu protiv Barselone i igrali finale u Evropi protiv Reala, 2014. godine, ukupna vrednost tima bila je 337 miliona. Današnji Atletiko ima Suareza, Grizmana i Žoaa Feliksa, a i najskuplji ovosezonski dolazak u špansku ligu bio je Rodrigo de Paul.

I ako sve to nije dovoljno, španska štampa ne prestaje da spominje mogući dolazak Dušana Vlahovića. Za „tričavih“ 80 miliona.

Sve u svemu, sa takvim zvezdama golovi bi morali da pljušte. Ali Atletiko postiže samo 1,44 pogodaka po susretu (u poređenju sa 1,60 iz prošle sezone, i čak 1,90 iz 2013/2014).

Kada je stigao Luis Suarez, Simeone je izjavio da će ih on prisiliti da promene način igre. I Suarez ispunjava svoje zadatke koliko god može. Ali nažalost prečesto ga viđamo potpuno izolovanog u protivničkom kaznenom prostoru. Ili predaleko od njega.

18.30: (8,00) Kadiz (4,20) Atletiko Madrid (1,50)

Verovalo se da će Grizmanov povratak biti jednostavan, ali izgleda da Mali princ ne uspeva da se uklopi u novi Atletiko i za sada je ubeležio samo pet golova. I ne samo to. Njegov dolazak je negativno uticao na određene saigrače, posebno na Anhela Koreu.

Žoao Feliks se lagano budi, sve češće viđamo genijalnosti na terenu koje opravdavaju njegov jedinstveni talenat. Ali, sa svojom 21 godinom još ne pokazuje potrebnu zrelost ni da bi ostvario potencijal, ni da bi povukao tim.

Rodrigo de Paul, koji briljira u argentinskoj reprezentaciji na svakoj pauzi, u Atletiku je odigrao za sada samo jednu zaista odličnu utakmicu – na Mestalji. Izvori bliski klubu navode da nije zadovoljan svojom situacijom - počevši od toga što nema definisano mesto u prvom timu.

Sa druge strane, igrači koji su godinama bili stub ekipe su posustali. Od četiri kapitena možda samo Stefan Savić odiše istom sigurnošću kao pre. Oblak pravi greške kakve nikada nije pravio, Himenez je bio krivac za Milanov pogodak u 87. minutu.

Ljorente i večni problem njegove pozicije sada su se preselili iz španske reprezentacije i u Atletiko. Simeone se ne uzda u Vrsaljka da zameni povređenog Tripijea. A u sličnoj situaciji kao Vrsaljko nalazi se i Kondogbija, s tim da je još dobio i taj nezahvalni zadatak da, čim ga vidimo kako zagreva, znamo da ekipa kreće da se zatvara i brani.

I na kraju, tu je Koke. Jedini igrač koji ima profil organizatora igre kolčonerosa. Kapiten i motor tima, na kojeg obično obraćamo više pažnje kada ne funkcioniše, jer to utiče na celokupan učinak ekipe. I premda njegova igra u ovom trenutku zabrinjava, nezamenjiv je, i to ne samo zbog toga što nema adekvatnu rezervu na klupi.

Nakon što je Teo Ernandez (slučajno ili namerno) nagazio grb Atletika nakon treninga na Metropolitanu, u prvoj akciji na utakmici Koke ga je (slučajno ili namerno) startovao iz sve snage. Jer grb se ne gazi. I jorgandžije u tom smislu nemaju nedoumica, dobijali ili gubili. To što je kasnije kapiten napravio samo pedesetak dobrih pasova uopšte nije bitno.

I ovo isto važi i za Simeonea. 23. decembra će biti tačno 10 godina otkako je stigao na klupu crveno-belih i njegove zasluge niko ni ne pokušava da ospori. Konsolidacija u Evropi sa devet uzastopnih sezona u Ligi šampiona i dva finala, dovela ih je u vrh fudbalske elite. Čolo je drugi po redu najdugovečniji trener u istoriji španske lige i najtrofejniji trener u istoriji kluba. Stoji rame uz rame sa legendama kao što su Luis Aragones ili Radomir Antić. Ko će se onda usuditi da kaže da je njegovo vreme prošlo.

Čolo prima i sumanuto visoku platu, dvostruko veću nego Pep Gvardiola u Sitiju ili Jirgen Klop u Liverpulu. U svetu fudbala od njega zarađuje više samo Leo Mesi. Što nas dovodi do narednog problema. Crveno-beli nikada nisu imali ovoliku količinu kapitala. Migel Anhel Hil je veoma uspešan preduzetnik koji je oduvek odlično vodio finansije kluba i uz Simeoneove fudbalske zasluge, klub je eksponencijalno povećao svoju vrednost.

Naravno, u takvoj situaciji, ako se Grizman i Suares ponude besplatno, zašto da ne. Ako može da se plati Žoao Feliks, zašto da ne. Međutim okolnosti koje bi trebale da budu idealne, u koncepciji Atletikove igre su napravile haos. Sastav tima je nabacan, neplaniran i neuravnotežen. Krivica je Simeonea koji je to dozvolio, ali i sportske uprave na čelu sa Andreom Bertom, koju kao da je odjednom zaslepilo bleštavilo uspeha i zvezda koje se nude. Zaboravivši, pritom da je neophodno da se pokriju pozicije u odbrani i zadnjem veznom redu.

Zli jezici često spominju da Atletiko ima mentalitet malog kluba. Deo problema se možda upravo nalazi u tome što na postepeni prelazak u fudbalski Holivud treba da se naviknu svi, od igrača do predsednika. Ali nažalost, u toj tranziciji, za koju ne znamo kako će završiti, crveno-beli kao da gube srž. Malo pomalo bledi čuveni moto „Coraje y corazón”, srčanost i hrabrost koji dolaze od svesti da su oni „narodski tim“ koji se bori protiv snažnijih protivnika.

Sada kada predstoje teški mečevi, protiv Reala, Sevilje, Porta, navijači se nadaju da će Atletiko kao što je uvek činio u teškim trenucima, podići glavu, jer, ako je iko to u stanju, to su crveno-beli…. ili su to bili crveno-beli?

U ovom trenutku je teško reći. Jasno je međutim da Simeone mora da se vrati formulama koje su mu do sada garantovale uspeh. I tu ne mislimo na sistem igre. Nego na rad, žrtvovanje, igrače koji razmišljaju šta mogu da učine za Atletiko, a ne šta Atletiko može da učini za njih.

Moraju ponovo postanu čvrsta i ujedinjena ekipa, umesto sume individualaca. I klub mora da podrži mentalitet grupe. Tada, i samo tada, će talenat i imena uspeti da postanu deo strukture i crveno-beli će postati ono što su za sada samo u potencijalu.

PRIMERA – 15. KOLO

Petak

Bilbao – Granada 2:2 (1:2)

/Garsija 10, Maksimijano ag 76 – Maćis 25, Molina 34/

Subota

Alaves - Selta 1:2 (1:1)

/Hoselu 21 - Mina 11, Aspas 70/

Valensija - Rajo Valjekano 1:1

/Soler 19 penal, Palazon 64/

Majorka – Hetafe 0:0

Viljareal – Barselona 1:3 (0:0)

/Čukvueze 76 – De Jong 48, Depaj 88, Kutinjo 90+4 penal/

Nedelja

14.00: (1,70) Betis (3,90) Levante (5,50)

16.15: (3,15) Espanjol (3,20) Sosijedad (2,50)

18.30: (8,00) Kadiz (4,20) Atletiko Madrid (1,50)

21.00: (1,70) Real M. (3,80) Sevilja (5,70)

Ponedelak

21.00: (1,87) Osasuna (3,45) Elče (4,90)

***kvote su podložne promenama

Piše: Ognjenka MARIĆ