Tvorci Superlige su predatori koji glume žrtve

(Od dopisnice Mozzart Sporta iz Madrida)

U kratkoj pauzi između utakmica Kupa kralja i novog kola prvenstva gde će se u direktnom susretu Reala i Đirone odlučivati prva pozicija na tabeli, oči medija u Španiji bile su usmerene uglavnom na dešavanja u Parizu.

Španci se odlično osećaju u ambijentu Lige nacija. Kao aktuelni šampioni uživaju u počastima, a Luis de la Fuente, čije je mesto bilo pod upitnikom pri smeni predsednika Fudbalskog saveza, ima sasvim drugačiji tretman nego kod kuće. Sasvim drugačije se, međutim, posmatrao kongres UEFA-e koja je postala nezgodan protivnik dva glavna kluba u državi, a sukob se, nakon sudova, sada preneo i u političke krugove.

Žreb za naredno izdanje Lige nacija je, po mišljenju većine, uključujući i selektora, bio veoma povoljan za Crvenu furiju.

„Da se ne lažemo, srećni smo što smo izbegli određene reprezentacije“, izjavio je De la Fuente, premda je nastojao da ne potceni rivale iz Grupe A4: „Poznajem ih iz mlađih kategorija, i nisu bili jednostavni protivnici, niti će sada biti. Moramo biti maksimalno skoncentrisani ako želimo da ponovimo uspeh“.

Sličnog je mišljenja i većina medija: Španija je imala sreće, navode Marka, As, Sport, Mundo Deportivo i mnogi drugi – izbegla je Portugal, Francusku i Nemačku. Ipak, kada se citiraju pojedinačne reprezentacije, Srbiju niko nije izričito ubrojio u „lagane“ rivale. Sa Danskom i Švajcarskom, put ka četvrtfinalu je već utaban, smatra Marka – ne navodeći pritom našu selekciju. Nešto slično objašnjava i As, smatrajući Dance timom u razvoju, a Švajcarsku starim znancem koji im je mogao u više situacija zakomplikovati plasman, ali nije.

Srbija je ipak, po mišljenju ovog poslednjeg dnevnika „protivnik koji može zakomplikovati grupu“. Sa Vlahovićem koji je ponovo oživeo u Juventusu i igračima visokog nivoa kao što su Mitrović i Kostić, Orlovi su, smatra As, konkurentna ekipa i nikome neće biti jednostavno sa njima. Moći će se oprobati već u prvoj utakmici grupe u gostima, 5. septembra, nakon čega će dočekati Srbiju 15. oktobra, u drugoj jesenjoj reprezentativnoj pauzi.

Do jeseni ima mnogo, nacionalni tim prvo čeka Evropsko prvenstvo, pa se analiza uglavnom sastojala u kratkim komentarima žreba. Mnogo veću pažnju su privukli Čeferinov oštar napad na Superligu i najava da se neće ponovo kandidovati, plavi karton čije uvođenje predlaže IFAB i imenovanje Atletikovog većinskog vlasnika, Migel Anhela Hila, za člana Izvršnog odbora UEFA.

Dan pre kongresa, na inicijativu Francuske, Ministri za sport Evropske unije podržali su neformalnu zajedničku deklaraciju u kojoj se protive Superligi. Jedina država koja je nije potpisala je bila Španija, sa objašnjenjem da domaći sud i dalje vodi postupak u tom pogledu, i da ne želi da se izjasni pre njegove odluke. Španska javnost, mediji i političari, ne odriču se mogućnosti novog takmičenja koje bi donelo ogromne prihode Realu i Barseloni i postavilo ih u poziciju da definišu pravila evropske igre. Visoki savet za sport je podvukao da je za špansku vladu važno da organizovanje sporta u Evropi bude zasnovano na osnovnom pravu na slobodu udruživanja.

Aleksandar Čeferin objavljuje otvoreni rat, nazivajući tvorce Superlige predatorima koji glume žrtve, ali, dopisnici iz Pariza informišu da se ideja Florentina Peresa smatra ekscentričnom zamisli bez ikakve podrške i da Španci podgrejavaju veštačku debatu koja nije zasnovana na stvarnom stanju stvari.

Detalj sa derbija Real – Atletiko (© Reuters)

I dok je jednom delu klubova pogođen ponos, drugi se koriste. Atletiko je „nagrađen“ za napuštanje projekta Superlige i Migel Anhel Hil je zajedno sa Naserom Al Kelaifijem izabran za člana Izvršnog odbora UEFA, kao predstavnik Asocijacije evropskih klubova. Zauzeće mesto u odboru koje je prethodno imao Karl Hajnc Rumenige. Na ovaj način Španci se vraćaju u ovaj upravni organ, gde su izgubili glas kada je smenjen predsednik Fudbalskog saveza, Luis Rubijales.

Konačno, u sedmici deklaracija i zasedanja, IFAB je izmislio plavi karton. Ne zna se tačno koliko je realna i neposredna mogućnost njegove upotrebe, tj. izbacivanja igrača iz igre tokom deset minuta, ali ideja je imala priličan, i uglavnom negativan odjek.

Suđenje na fudbalskim utakmicama u Španiji je već duže vreme nezaobilazno, kontroverzno i komplikovano pitanje. Nedavno je Markos Ljorente povodom poništenog gola na Bernabeu izjavio:

„Ne znamo pravila baš najbolje, pa ne znam ni šta da mislim“.

Sudije uglavnom čekaju VAR, pa se čak ni ofsajdi od dva metra ne pokazuju na terenu. A za dodatnu polemiku, razgovori sa salom VAR se sada puštaju u javnost, zvanično – i nezvanično.

Uz to, Realova televizija skoro pred svaku utakmicu preventivno analizira arbitra i unapred se žali na mogućnost da će im naštetiti. Ostali to smatraju pritiskom koji uslovljava odluke u njihovu korist. Iz Madrida se kao odgovor citira slučaj Negreira, a Barselona se onda žali da se sada „namerno“ sudi protiv njih. U prošlom kolu se na Montiliviju po prvi put čula pesma „Ovako pobeđuje Madrid“ u susretu u kojem nijedan od timova nije bio Real. Đirona, koja se uglavnom držala izvan sukoba, ostala je bez dva bitna igrača i bez trenera za subotnju utakmicu na „Santjago Bernabeu“, pa sada i ona veruje da je sve namešteno.

Uz sve, samo fali još i plavi karton.