Tužna Vošina slika u derbijima: Poraz do poraza, dva gola i samo deset šuteva za 360 minuta fudbala

Sinoćnjim porazom od Crvene zvezde na Karađorđu, Vojvodina je zatvorila prvi krug utakmica Mozzart Bet Superlige. Trenutno šesto mesto na tabeli i saldo od 23 boda iz 15 kola, sasvim sigurno nije ono što su u klubu želeli pre početka sezone. Međutim, činjenica koja bi trebalo još više da brine Novosađane jesu porazi u svim velikim derbijima. Najpre ih je na Banovom brdu savladao Čukarički (0:2), usledio je pravi debakl u Beogradu protiv Partizana (1:4), potom prvi poraz na „Karađorđu“ pre desetak dana, u vojvođanskom derbiju od TSC-a (1:2), a juče ih je na istom mestu nadigrao i šampion Crvena zvezda (0:2).

Ambicije Lala u ovoj sezoni su ogromne i u skladu s tim očekivalo se da Voša parira svakom rivalu. Ne da pobedi svaki derbi, ali svakako da bude uvek konkurentna, pa i u okršajima sa Zvezdom i Partizanom. Ipak, realnost je da Stara dama mora, pre svega, da dostigne Čukarički i TSC, ekipe koje su poslednjih godina u samom vrhu srpskog fudbala, pa da onda može da zapreti i beogradskim večitim.

Statistika zna ponekad da zavara, ali u slučaju Vojvodine, barem kada je reč o udarcima u okvir gola protivnika, daje realnu sliku.

Iako su od pomenuta četiri derbija dalekо najslabije izdanje pokazali protiv Partizana, zanimljivo je da su u tom susretu Novosađani imali najviše šuteva ka protivničkom golmanu, ukupno šest, a pet u okvir gola. Međutim, gotovo svi ti udarci bili su bezopasni, osim prelepog i utešnog pogotka Uroša Nikolića iz slobodnog udarca. Na Banovom brdu, Voša je uputila svega dva udarca u okvir gola Čukaričkog, a isto toliko puta izabranici Milana Rastavca su gađali i u gol TSC-a. Protiv Zvezde učinak je bio još skromniji, pa izuzev pogođene stative, Lale su samo još jednom šutirale u gol Milana Borjana, koji u sinoćnjem duelu nije imao mnogo posla.

Sve to zajedno – u četiri derbija ukupno deset udaraca u okvir protivničkog gola – ipak nije dovoljno da se protiv najozbiljnijih ekipa osvoji čak ni bod.

Takođe, problem Vojvodine je što ne eksploatiše dovoljno napadački potencijal, a u ovim okršajima je zatajio ofanzivni arsenal novosadskog sastava. Primera radi, trenutno prvi strelac ekipe Veljko Simić nije zatresao mrežu već mesec i po dana, i tako je ostao na onih pet pogodaka posle osam kola. Još više brine učinak centarfora Nemanje Nikolića, koji ima svega tri gola, a poslednji put u listu strelaca upisao se pre dva meseca. Tačno je da je učestvovao u mnogim akcijama iz kojih je Vojvodina dolazila do cilja, ali od napadača se jednostavno traže pogoci.

Ako je za utehu navijačima Stare dame, za razliku od meča u Humskoj s Partizanom, kada je igrala ispod nivoa superligaša, Vojvodina je u jučerašnjem duelu sa Crvenom zvezdom ipak pokazala zube. Imali su nekoliko ozbiljnih akcija, mučili ekipu Miloša Milojevića u prvom poluvremenu, ali se u nastavku igre pokazalo da nemaju dovoljno koncentracije, trezvenosti i zrelosti da zaustave Crvenu zvezdu. Mogli su izabranici Milana Rastavca i prvi do pogotka, ali je udarac Uroša Nikolićazaustavila stativa, pa je kako obično i biva, to ubrzo kažnjeno – spavala je odbrana Novosađana, Traoreu je pobegao Pešić i doneo prednost Zvezdi.

Ipak, zadovoljan je borbenošću svoje ekipe trener Vojvodine Milan Rastavac.

“Pokazali smo da imamo ideju i da možemo gardom da se suprotstavimo Zvezdi i probamo da dođemo do bodova. Igrači su pokazali da imaju snage, volje, znanja da se nose sa jakom Zvezdom. Žao mi je što nismo postigli gol, nedostajao nam je pogodak da donese veću energiju, veću borbu i još više dobrih stvari unutar utakmice. Za svim ostalim ne žalim, jer smo odigrali dobru utakmicu”, kazao je strateg Lala posle meča.

Nije lako igrati protiv Zvezde kad ima kapital, a onda je i pomalo nesrećno lopta posle kornera pogodila Uroša Nikolića u ruku. Zvezdinu prednost duplirao je Kanga sa bele tačke i tako ugasio nadu domaćih da mogu izbeći poraz.

Dolaskom novog rukovodstva na čelo Stare dame pre početka sezone značajno su porasli apetiti, pa je i predsednik Voše Dragoljub Zbiljić najavio da je plan da se prekine dominacija „večitih“ i titula vrati u Novi Sad. Lepo je kad imaš velike ambicije, još lepše kad uliješ optimizam i vratiš publiku u velikom broju na „Karađorđe“, ali je potrebno vreme za najviše ciljeve. Moraće još da protekne vode Dunavom da Voša dostigne nivo „večitih“ i da se ozbiljnije umeša u titulu, koja je prvi put u Srpsku Atinu stigla davne 1966, a poslednji put 1989. godine.

A do sledeće na „Karađorđu“ se peva: „Šezdeset šesta, osamdeset deveta, ostaće u mislima do nekih novih pobeda“. Na te nove pobede odnosno novu titulu, Voša će morati da sačeka još neko vreme, jer očigledno ništa ne ide preko noći.