Turski fudbal kroz istanbulsku prizmu: Dugovi, politika, šverc oružja, rvanje...

Odavno turski fudbal nije samo Velika istanbulska trojka. Možda Galatasaraj, Fenerbahče i Bešiktaš imaju najjaču najvijačku bazu, najviše trofeja i vrednosti, ali na veliku nacionalnu pozornicu izašli su i drugi klubovi iz grada na Bosforu. Pored Bašakšehira, Kasimpaše, Karagumruka, Istanbula i Umranijea ima još barem toliko istorijski i lokalno važnih timova, koji egzistiraju u nižim rangovima.

...

Znamo ga kao retko uzbudljiv i nepredvidiv, ali turski fudbal ima jednako intrigantne klubove. Uglavnom stacionirane u najvećem gradu. Ukupno osam istanbulskih ekipa nalazi se ove sezone u Superligi, a sva je prilika da će naredne da ih bude više. Izvan velike trojke koju sačinjavaju Galatasaraj, Fenerbahče i Bešiktaš u metropoli na Bosforu gotovo da nema sastava sa velikom navijačkom bazom, mada skoro svaki od njih spada među istorijski važne i dostojne poštovanja. Pojedini "manji" timovi su toliko značajni i specifični da su nagrađeni državnim počastima.

Izvan Istanbula upečatljiv je jedino Trabzon. Tim sa Crnog mora osvojio je proletos sedmu titulu prvaka, ali je potom poražen od Kopenhagena u plej-ofu Lige šampiona, što znači da se prvi put u 27 godina nijedan turski tim nije našao u glavnom evropskom turniru. Za navijače Trabzona to je bio šestomesečni tobogan - od žurke na ulicama širom Turske u maju do sedenja na marginama Lige šampiona, duboko u dugovima. Taj poraz potvrdio je decenijski pad nacionalnog fudbala, ostvaren lošim upravljanjem, političkim mešanjem i devalvacijom turske lire, koja u odnosu na evro vredi i do osam puta manje nego što je to bio slučaj 2012.

Turski klubovi su duboko u dugovima. Šampion Trabzon je u minusu 95.000.000 evra, a i dalje pozajmljuje novac, dok se drugi oslanjaju na bogate sponzore. Fenerbahče duguje čak 320 miliona evra, ali svake sezone bez problema angažuje veliki broj igrača od kada je Ali Koč, potomak jedne od najpoznatijih turskih poslovnih dinastija, preuzeo predsedavanje klubom 2018.

Ovaj brodolom je veoma loša stvar za zemlju što se prostire na dva kontinenta, gde je fudbal kvazi religija. Tamošnji klubovi služe kao neka vrsta utočišta za zvezde na zalasku karijera, a kvalitet igre sve više zaostaje za najjačim evropskim ligama. Postoji neosporna uzročno-posledična veza između privrede i drugih oblasti života, uključujući i sport. Razni izveštaji pokazuju značajno pogoršanje bogatstva turskih timova u protekle četiri godine, baš kada je nacionalna ekonomija zapala u ambis.

Redžep Tajip Erdogan na otvaranju stadiona Bešiktaša (©AFP)

Godine 2018. Bešiktaš se plasirao u nokaut rundu Lige šampiona bez izgubljenog meča u grupnoj fazi, dok sada ponude za prava na emitovanje padaju, a nema ni turskih ekipa na UEFA rang listi najboljih 40.

U međuvremenu, predsednik države Redžep Tajip Erdogan, i sam bivši poluprofesionalni fudbaler, nadgledao je rekonstrukciju stadiona širom zemlje tokom svog 20-godišnjeg mandata, od kojih su mnogi bili daleko iznad budžeta i sa građevinskim ugovorima koji su naizgled dodeljeni prijateljima. Pasolig sistem izdavanja karata, uveden 2014. koji služi u borbi protiv huliganizma, najviše je imao koristi od Aktifbanke, koja izdaje kartice i koja je u vlasništvu Čalik Holdinga, konglomerata na čijem je čelu nekada bio Berat Albajrak, Erdoganov zet i bivši ministar ekonomije.

Erdogan se proglasio navijačem Bašakšehira, tima koji je došao pravo niotkuda i bio najbolji u superligaškoj kampanji 2019/2020, pošto je imao koristi od bliskih veza sa vladajućom strankom u zemlji. Erdogan je, pride, 2019. bio kum na venčanju Mesuta Ozila, nemačko-turskog veziste i bivše zvezde Real Madrida i Arsenala, koji je bio meta antiturskih zloupotreba kada je Nemačka ispala sa Svetskog prvenstva 2018. Tokom 2021. Ozil je prešao u Fenerbahče, a 2022. je postao član upravo Bašakšehira.

CRVENO-BELI BEŠIKTAŠ, NACIONALISTIČKI FENER I CRNOGORCI KOJI SU OSNOVALI GALATU

Fudbal u Turskoj ima burnu i šarenoliku istoriju, a priča je počela u gradovima Solunu i Smirni poslednjih godina 19. veka kada su Englezi koji su živeli u zemlji počeli da se bave ovim sportom. U početku je to za Turke bilo zabranjeno, pa su samo grčki i jermenski građani mogli da pokažu interesovanje za njega. Međutim, kako je vreme prolazilo, ljubav Turaka prema fudbalu bila je veća od emocija prema sultanu. Kada je to bio slučaj, sport je počeo da se razvija i postao je organizovan u Istanbulu.

Prva fudbalska liga – Carigradska fudbalska liga – odigrana je 1904. Od tada su u gradu osnovani okeani fudbalskih timova, i dok su neki lako pridobili naklonost građana, drugi gotovo da nisu našli simpatizere u milionskom gradu.

BEŠIKTAŠ

Bešiktaš je najstariji aktivni turski tim, osnovan u martu 1903. godine, ali bila je 1911. kada su se dva okruga Validečešme i Basiret pridružila Bešiktašu da bi postigli veći uspeh na polju fudbala, a fudbal je postao najvažnija grana u društvu tokom iste godine. Uniforme Bešiktaša bile su crveno-bele boje, ali su one promenjene u crno-bele u znak sećanja na gubitke u Balkanskim ratovima 1912-1913.

Crni orlovi su prvi put postali šampioni istanbulske lige 1924. godine, ali nisu mogli da postignu novi uspeh sve do 40-ih. Od kada je profesionalna turska liga počela 1959. godine, osvojili su 16 šampionskih titula, poslednju 2021. godine, i 10 turskih kupova. Uprkos tome, Bešiktaš nije postigao nikakav međunarodni uspeh. Domaće utakmice igra na Vodafon parku koji ima najbolju lokaciju u gradu jer se nalazi pored Bosfora, u blizini palate Dolmabahče, i izgrađen je 2016. na mestu starog Inonu stadiona.

Ako se smatra da je Galatasaraj aristokratski, a Fenerbahče turski nacionalistički klub, Bešiktaš je drugačiji od svojih rivala. Njegovi fanovi su prvobitno bili radnička klasa i levičari, tako da je tim stekao reputaciju narodnog tima.

FENERBAHČE

Fenerbahče je formiran 1907. godine sa mladim turskim fudbalerima iz okruga Kadikoj. Tokom prvih godina Kanarinci su izvojevali mnoge uzbudljive pobede nad timovima koje su formirale strane "okupatorske sile" u Istanbulu. Zbog toga su stekli reputaciju turskog narodnog tima i to se nije promenilo. Fenerbahče i turska nacionalistička buržoazija i dalje imaju snažno prijateljstvo. Kanarinci su do sada osvojili 19 pehara Superlige, šest kupova Turske i devet Superkupova. Kada je reč o evropskim avanturama, najbolje što su ikada ostvarili je plasman u četvrtfinale Lige šampiona 2008. gde su na kraju eliminisani od Čelsija. Evo još jedne stvari koju treba reći: nema važnije utakmice u turskom kalendaru od Interkontinentalnog derbija – Fenerbahče protiv Galatasaraja. Dana 23. februara 1934. Istanbul je bio svedok prvih fudbalskih nereda tokom prijateljske utakmice između dva tima na stadionu Taksim, i od tog dana utakmica se pretvorila u brutalno i večito rivalstvo.

GALATASARAJ

Najslavniji klub u gradu Istanbulu, Galatasaraj, osnovan je u oktobru 1905. od strane Ali Sami Jena, prvog predsednika, i drugih učenika legendarne frankofonske srednje škole koja je osnovana u okrugu Bejoglu 1481. Među ostalim gimnazijalcima osnivačima bila su i dvojica Crnogoraca iz okoline Andrijevice, Milija i Pavle Bakić, u čiju čast su predstavnici Galate 2014. podigli spomenik ovoj braći u rodnom selu Zabrđe. Prvu šampionsku titulu Lavovi su osvojili u sezoni 1908/1909, a ukupno je rekorder sa 22 krune, 16 kupova i 13 Superkupova Turske. Međutim, postoji još jedan podvig koji Galatasaraj čini posebnim u srcu turskog naroda - Lavovi su dostigli vrhunac u sezoni 1999/2000, kada su osvojili Kup UEFA, ne izgubivši nijednu utakmicu, i osvojili su potom UEFA Superkup pobedivši osvajača Lige šampiona Real Madrid.

BAŠAKŠEHIR SA JEDNIM NAVIJAČEM, KARAGUMRUK "SVIMA" RIVAL, NAJMUSLIMANSKIJI KVART USKORO DOBIJA SUPERLIGAŠA

BAŠAKŠEHIR

Istanbul Bašakšehir je nekada bio najomraženiji klub u Turskoj. Zapravo, to je bio Istanbul BB, kolektiv bez navijača. Pre ovog tima postojao je ISKI SK koji je bio u vlasništvu kompanije za distribuciju vode Opštine Istanbul. ISKI je počeo u amaterskim ligama, a dugoročno se našao u Superligi 1996. Njegov dom je imao kapacitet od čak 82.000 mesta na Olimpijskom stadionu Ataturk, koji je bio poprište legendarnog finala Lige šampiona 2005. godine između Liverpula i Milana, ali niko nije voleo Istanbul BB, tako da je veliki stadion uvek bio sablasno prazan. Klub bez pristalica završio je sezonu 2009/2010 na 6. mestu, što je bilo njegovo najbolje dostignuće, i nastavio je da pruža dobre rezultate sve do juna 2014. kada je preimenovan u Istanbul Bašakšehir. Poslednjih godina konstantan je u vrhu Superlige i 2020. je bio prvak, a kao "jedinog" navijača ima - ni manje, ni više - predsednika Turske Redžepa Tajipa Erdogana.

15.00: (2,15) Bašakšehir (3,40) Adana Demir (3,40)

KASIMPAŠA

Uprkos tome što je samo predgrađe okruga Bejoglu, Kasimpaša je dom jednog od osam istanbulskih timova koji ove sezone igraju u Superligi. Klub je prvobitno osnovan kao Altuntug 1921. godine, kada su dva sportska tima ovog predgrađa – Altuntug i Kasimpaša Terbije – ujedinila snage za bolju budućnost. Međutim, ime je promenjeno u Kasimpaša 1942. dok su tamno-plave i bele boje ostale. Osim sezone 1945/1946, Apači su igrali u Istanbulskoj ligi od 1939. do 1959. Posle pet sezona u Superligi ispali su u Drugu ligu, gde su ostali veoma dugo. Godine 2007. plasirali su se u najviši rang posle skoro 43 godine i od tada skor redovno pripadaju najboljem nacionalnom društvu. Kasimpaša igra na stadionu Redžep Tajip Erdogan, u naselju Kasimpaša, gde je odrastao predsenik Turske.

FATIH KARAGUMRUK

U čistim fudbalskim terminima, Fatih Karagumruk je najmangupskiji tim u gradu na Bosforu. Poznat je po strastvenim navijačima, a njegove utakmice protiv istanbulskih timova kao što su Bejkoz, Kasimpaša, Zejtinburnu i Ejup obično nose veći huliganski rizik od bilo kog drugog u lokalnom derbiju, uključujući i onaj između Galatasaraja i Fenerbahčea. Karagumruk je formiran 1926. godine kada je došlo do ujedinjenja dva kvartovska sastava – Adžidžešme i Karagumruk Genčleri. Posle dugih prepirki oko boja dresova, konačna odluka je bila crveno-crna, pozivajući se na poznate vatrogasne ekipe iz komšiluka koje su nosile crveni prsluk i crne pantalone. Fatih je krunisan u Istanbulskoj profesionalnoj ligi 1942, da bi potom bila doneta iznenađujuća odluka. Kao rezultat pokušaja Hasana Ali Jusela, koji je rođen u Vefi i završio tamošnju srednju školu, tadašnjeg ministra nacionalnog obrazovanja je stadion okruga Karagumruk oduzeo Fatihu i dodelio Vefi, koja se u to vreme nalazila u granicama okruga Eminonu. Kao rezultat ove situacije Karagumruk nije imao teren i bio je zatvoren do 1946. godine. Leta 2020. Karagumruk se vratio u najjače tursko društvo.

ISTANBUL

Istanbul je poput gradskog pastorka jer ne nalazi ni navijače, ni podršku u gradu sa više od 15 miliona stanovnika. Osnovan je 1926. godine od strane učenika istanbulske gimnazije. Njegov najznačajniji uspeh je osvajanje Istanbulske lige u sezoni 1931/1932. Do 1990. godine Bikovi su se šetali i do treće lige, a onda su dati iz ruku srednje škole na upravljanje porodici Uzan, turskoj poslovnoj dinastiji. Ekipa je ojačala pošto je dobila finansijsku potporu i 1995. se ponovo vratila u Superligu, u sezoni 1998/1999. čak je izašla u Evropu. Dok je sve išlo dobro za Bikove, podrška porodice Uzan je prekinuta 2001. godine i od tada Istanbul doživljava finansijsku krizu, koja ih je gurnula u niže lige. Ipak, minulog leta se vratio među najjače.

18.00: (2,90) Istanbul (3,35) Gazijantep (2,45)

BEJKOZ

Jedan od najlepših kvartova najvećeg grada u Evropi je Bejkoz, koji se nalazi uz Istanbulski moreuz na azijskoj strani. Ispunjen zelenilom i okružen plavetnilom Bejkoz je dobio istoimeni klub 1908, koji je tek 1921. stekao konačni oblik kada je spojen sa Bejkoz Zindeler Idman Jurduom. Prvih godina igrao je samo prijateljske utakmice, ali je 1923. prvi put učestvovao u Istanbulskoj ligi. Igrao je u Superligi do 1966. godine, kada je upao u finansijske probleme zbog lošeg upravljanja i nepažnje, i pao je na dno. Od sezone 2013/2014 nastupa u amaterskoj ligi. Interensanto, Bejkoz ima veoma loše odnose sa svim ostalim timovima u Istanbulu, osim sa Uskudar Anadoluom. Zbog ovoga, uvek postoji veliki broj policajaca koji obezbeđuju utakmice koje Bejkoz igra protiv Karagumruka ili Bejlerbeija.

USKUDAR ANADOLU

Godine 1907. postojala su dva kluba – Fenerbahče i Uskudar Anadolu – koja su osnovana na azijskoj strani grada, ali tu se mnoge njihove sličnosti završavaju. Priča se da je ideja o spajanju Uskudar Anadolua sa Fenerbahčeom bila na dnevnom redu 1907, ali je na kraju odbačena zbog razlika između ova dva naselja. Još jedna interesantna činjenica je da osnivač Burhan Felek i njegovi prijatelji nisu mogli da registruju klub zbog činjenice da su njihove porodice bile izrazito protiv fudbala, pa je trebalo još godinu dana da se tim ozvaniči, čime je 1908. zvanično osnovan. Posle teškog početka klub je uvek igrao niželigaški fudbal zbog beskrajnih finansijskih problema. Ako ovo nije bilo dovoljno, mnogi tragikomični događaji su se desili ovom nesrećnom kolektivu. Na primer, neki objekti kluba su zaplenjeni posle Vojnog udara 12. septembra 1980. ili je pretrpeo mnoge pljačke koje su izbrisale skoro sve što pripada zaostavštini. Bez obzira, obučen u zeleno-belo, Uskudar Anadolu i dalje igra fudbal u amaterskoj ligi, uz podršku stalne malobrojne publike koja dolazi iz okruga.

VEFA

Vefa je jedan od najposebnijih fudbalskih klubova u istoriji turskog fudbala. Osnovali su ga 1908. godine učenici Vefa koledža - osmanske srednje škole koja se nalazi u istoimenom naselju - tako da je zeleno-bela Vefa postao prvi turski tim u starom gradu u Istanbulu. Igrao je u Istanbulskoj ligi sve do početka prve profesionalne sezone šampionata 1959. U prvoj kampanji je propustio plasman u finale jer je završio iza Galatasaraja. Vefa je u ranim šezdesetim doživela pad, koji je tekao paralelno sa radikalnom promenom gradskog okruženja usled masovne migracije iz anadolskih sela u Istanbul. Danas Vefa igra u amaterskom rangu i verovatno se nikada neće vratiti u slavna vremena koja je nekada doživela. Inače, domaći teren Mladi Jarčevi dele sa Karagumrukom, što je dovelo do jakog rivalstva između dva tima tokom 1940-ih.

ANADOLUHISAR IDMAN JURDU

Anadoluhisar je malo naselje u okrugu Bejkoz. Fudbalski klub ovog dela grada osnovali su 1913. godine veliki vezir Talat-paša, lazistanski namesnik Sulejman Sudi beg, šef istanbulske policije Džemi beg i njihovi prijatelji. Dali su zelene i žute boje klubu koji je prvi put igrao u sezoni 1914/1915. Ubrzo posle toga počeli su da igraju u Istanbulskoj ligi petka. Od 1945. do 1984. godine igrali su u amaterskoj ligi, gde su se plasirali u Treću ligu, a zatim u drugi rang u sezoni 1994/1995. Bio je to njihov najveći uspeh, ali su ostali samo dve godine, a onda je tim pao. Od 2001. je u amaterskoj ligi gde igra i danas.

EJUP

Ejup je najmuslimanskiji okrug u Istanbulu koji se nalazi na Zlatnom rogu. Prvi sportski klub u okrugu osnovan je kao Ejup Idman Jurdu 1917, ali je ostao zatvoren dve godine zbog ratnih dešavanja. Kada je ponovo otvoren 1919, novo ime je bilo Ejup i dobio je ljubičaste i žute dresove. Zvanično je registrovan 1927. godine, a u Istanbulsku ligu se plasirao 1934. Od tada je igrao u skoro svim divizijama osim u Superligi. Između 1987. i 1994. godine bio je član Prve lige, što je bila poslednja stepenica pre Superlige. Od tada je prošlo preko četvrt veka, a Ejup je trenutno lider druge lige i na dobrom je putu da se plasira u najjače društvo Turske. Njegov dom je stadion Ejup koji prima 2.500 navijača. Večiti rivali su mu Fatih Karagumruk i Bejkoz. Kad god Ejup igra protiv njih, utakmica se obično završava velikim neredima. U martu 2015. je poslednji put došlo do nereda na stadionu Vefa u kojima su navijači Karagumruka napali pristalice Ejupa tako brutalno da je veliki broj policajaca morao da reaguje.

KUČUKČEKMEDŽE

Ovaj veoma stari fudbalski klub seljakao se svuda po gradu od kada je osnovan kao Sulejmanije Sirkedži u starom gradu 1911. U početku je nosio tamnoplave i narandžaste majice, ali su se ubrzo boje promenile u crno-bele. Igrao je u istanbulskim lokalnim ligama između 1914. i 1949. godine. Prvi put se plasirao u Treću ligu u sezoni 1970/1971, a u Drugu koja im je bila najveće dostignuće 1981. Kučukčekmedže je u poslednjoj deceniji 20. veka krenuo sa radikalnim promenama, a prva je bila preseljenje u okrug Kučukčekmedže, koji leži na evropskoj obali Mramornog mora. Takođe je promenio ime koje danas nosi, kao i boje u zelenu i belu. Pošto se tim uspostavio kao nova celina, sa novim terenom, imenom i bojama, Kučukčekmedže je promovisan u Drugu ligu u sezoni 1990/1991. Međutim, prošao je kroz period finansijskih previranja 1993. kada je ispao u Treću ligu, a zatim u amatersku gde trenutno igra.

SARJER

Sarjer je fudbalski klub poznatog istoimenog okruga, drugačijeg sveta u Istanbulu. Obično je poznat kao poslednja stanica trajekta na evropskoj strani, odmah na ulazu iz Crnog mora. Uprkos tome što ga identifikuju Beli galebovi, što je i nadima ekipe, klub ima ribu na tamnoplavom i belom amblemu. Sarjer ima korene do prvog kluba formiranog u komšiluku 1920. Međutim, Sarjer Genčler Džemjeti se pokazao veoma kratkog veka. Sarjer ga je zamenio 1940. i nastupao je u Drugoj i Trećoj ligi do 1982. kada je ušao u Superligu. Do 1994. igrao je odličan fudbal, čak i pretio najvećim turskim timovima, pa su Beli galebovi smatrani četvrtim najvećim klubom u Istanbulu. Sarjer je osvojio Balkanski kup u sezoni 1991/1992 protiv rumunskog Ocelula. Vreme uspeha završeno je sredinom 1990-ih kada su bogate poslovne porodice napustile okrug. Finansijski problemi su oslabili klub i nisu mogli da ostanu ni u Superligi, ni u Prvoj ligi. Sada igra u ztećem rangu. Navijači Sarjera imali su žestoke obračune sa kolegama iz Karagumruka, međutim, postali su braća 1989. posle zajedničke borbe prsa u prsa sa policijom.

ZEJTINBURNU

Zejtinburnu je započeo život 1953. godine, a postao je profesionalan 1957. kada se klub spojio sa Mithatpašom. Tim koji nosi tamnoplavo i belo igrao je u Drugoj i Prvoj ligi do 1989. godine kada je prvi put zaigrao u Superligi. Tokom 1990-ih Zejtinburnu je smenjivao boravak u glavna dva ranga, a u međuvremenu, drži rekord za najlošiji učinak u Superligi sa 27 poraza i dve pobede u 34 meča u sezoni 1996/1997. Zejtinburnu je turskom fudbalu predstavio neke od najvažnijih fudbalera kao što su Emre Belozoglu i Arif Erdem. Inače, klub ima večno rivalstvo sa Karagumrukom.

DRŽAVNE POČASTI ZBOG MIRENJA SA GRČKOM I ODLASKA U RAT

Pojedini istanbulski klubovi u svom grbu imaju državnu zastavu. Stavljanje turskog nacionalnog amblema - belog polumeseca i zvezde na crvenoj pozadini - na grb nije znak nacionalističkih stavova, niti opcija dizajna ili stilski izbor koji mogu da praktikuju svi turski sastavi. To je počast koju je država dodelila samo nekolicini klubova za njihove zasluge društvu i sportskoj kulturi.

Grčko-turski odnosi koji su bili na vrhuncu u međuratnoj eri postali su zategnuti posle Drugog svetskog rata, najviše zbog pitanja Kipra. Međutim, početkom 1950-ih, pretnja koju su ove zemlje imale od Sovjetskog Saveza ponovo ih je zbližila. Otprilike u isto vreme, niz značajnih događaja primorao je članice NATO da preduzmu nove mere da se suprotstave sovjetskoj ekspanziji i prošire sopstvenu sferu uticaja na Jugoistočnu Evropu. U okviru ovih mera, NATO je istovremeno 1952. godine primio Tursku i Grčku u članstvo.

Ovakav razvoj događaja zaoštrio je odnose između dve susedne zemlje. Krajem aprila, turski premijer Menderes posetio je Grčku da se sastane sa svojim grčkim kolegom Papagosom. Kako bi obeležili obnavljanje srdačnih odnosa, čelnici su odlučili da u Istanbulu dogovore prijateljski meč fudbalskih reprezentacija. Turska federacija smatrala je da će zbog kratkog roka da bude veoma teško da sazove ekipu koja će da predstavlja zemlju, pa je umesto toga zatražila od Bešiktaša - koji je osvojio Istanbulsku ligu tri puta zaredom - da predstavlja Tursku. Posle završetka utakmice, turska vlada je dala klubu pravo da stavi državni grb na svoj logo zbog važne uloge u procesu normalizacije odnosa Grčke i Turske.

Skoro svi dobro etablirani klubovi u Turskoj, posebno oni koji su osnovani pre 1960-ih, aktivni su ne samo u fudbalu već i u nekoliko drugih sportova. Kasimpaša je poznata po odseku za rvanje. Na Olimpijskim igrama 1948. rvačka reprezentacija Turske završila je takmičenje na vrhu sa šest zlatnih medalja, a većina rvača bili su članovi Kasimpaše. Tim uspehom klub je stekao pravo da stavi državni amblem na svoj grb.

Istanbul je osnovan u Istanbulskoj srednjoj školi, a tokom Prvog svetskog rata većina učenika viših razreda se dobrovoljno prijavila za odlazak u boj, kao i u rezervni sastav. Ovi studenti su kasnije pozvani na liniju fronta tokom Galipoljske kampanje 1915. da zaštite Istanbul od napada savezničkih snaga. Niko od njih nije preživeo rat. Kao rezultat toga, škola je promenila boje u crnu u znak žalosti, a kada je grb kluba modernizovan, figura zvezde i polumeseca je dodata u čast preminulima.

Slično Istanbulu, Ejup je takođe osnovan u srednjoj školi. Tokom okupacije Istanbula od strane saveznika po završetku Prvog svetskog rata, klub je zatvoren jer je u njemu skrivao pripadnike otpora. Kasnije je reformisan uglavnom kao paravan za šverc oružja i municije nacionalnom pokretu otpora u Anadoliji, dok se takmičio i sa fudbalskim timovima koje su formirali vojnici invazijskih oružanih snaga. Kada je klupski grb redizajniran u doba republikanaca, nacionalni simboli su dodati kako bi se proslavio doprinos kluba nacionalnom otporu.

TURSKA 1 – 18. KOLO

Subota

Hataj - Antalija 0:0

Bešiktaš - Kasimpaša 2:1 (2:0)

/Tosun 28, Veghorst 45+6 - Engin 69/

Nedelja

Karagumruk - Konja 3:3 (2:0)

/Ozdojev 7, Dijanj 33, Fre 88 - Dijuf 65, 70, 90+5/

Ankaragudžu - Kajseri 2:1 (1:1)

/Sou 38, Kilindž 63 - Kardozo 15/

Giresun - Umranije 0:1 (0:0)

/Mršić 83/

Fenerbahče - Galatasaraj 0:3 (0:1)

/Oliveira 32, Akturkoglu 78, Ikardi 90+11/

Ponedeljak

15.00: (2,15) Bašakšehir (3,40) Adana Demir (3,40)

18.00: (3,25) Alanja (3,45) Trabzon (2,20)

18.00: (2,90) Istanbul (3,35) Gazijantep (2,45)

***Kvote su podložne promenama