Tuča na pripremama Partizana, sevale pesnice i crveni kartoni, presudio Erik Kojzek (VIDEO)

Haos na pripremama Partizana. Umesto fudbala u trećoj kontrolnoj utakmici tokom boravka u Sloveniji svedočili smo demonstraciji borilačkih veština. Bilo je rvanja, džudoa, karatea, pomalo i boksa, a najmanje igre kakvu svi volimo, ali kad su se strasti smirile, zbog čega je meč prekinut na desetak minuta tokom drugog poluvremena, srpski tim je savladao azerbejdžanski Nefči – 1:0.

U klupskim almanasima će ostati zapisano da je gol odluke postigao Erik Kojzek, snalažljivom reakcijom odmah po povratku iz svlačionice, da bi nedugo zatim došlo do incidenta i velike tuče na stadionu NK Ormož, na severoistoku bivše jugoslovenske republike.

U klinču su se našli Stefan Milić i Basala Sambu. Crnogorski štoper je faulirao engleskog špica, koji se čim se pridigao uhvatio za glavu štopera crno-belih, a ovaj mu nije ostao dužan i to je bila inicijalna kapisla koja je zapalila fitilj, proširen na sve fudbalere oba tima, startere i rezervne, ujedno i trenere, pa i rukovodioce. Tokom višeminutnog prekida, u kome su sevale pesnice, fudbaleri razmenjivali udarce i jurili jedni druge na terenu, čak i pretili da će nastaviti obračun kad se utakmica okonča, videli smo na terenu i trenere Sašu Ilića i Jurija Verniduba, pa i saradnike kao što su Nemanja Jovšić i Ljubomir Ranković, njihove kolege iz Bakua, čak i Radosava Petrovića, novog sportskog direktora Parnog valjka. Svi u istoj misiji. Mirovnoj.

Tek kad su se strasti smirile crvenim kartonima Miliću i Sambuu, stekli su se uslovi da se meč privede kraju, iako se činilo u jednom trenutku da sudija zbog tenzija i napetosti razmatra da odsvira kraj pola sata pre planiranog.

Inače, sukob u drugom poluvremenu posledica je velikog broja faulova u prvom (čak 18, od koji je Partizan napravio 13, a Nefči pet), kao i klinča Endrja Gravilona i Stefana Mitrovića. Tad su se strasti brzo smirile, ali je fitilj ostao upaljen i prerastao je u vatru nešto kasnije.

U međuvremenu, ekipa Saše Ilića je stekla prednost pogotkom Erika Kojzeka, kome je to bio drugi pogodak tokom priprema, uz podsećanje da je pre nekoliko dana realizovao jedanaesterac protiv Aluminija.

U strahu da bi Vanja Dragojević i Ognjen Ugrešić mogli povredom da ugroze projektovane transfere, Ilić ih nije koristio tokom treće provere, što je suzilo opcije na sredini terena. Kad se tome doda da je Matija Milovanović ponovo povređen, a da je Mohamed Abdulmalik dobio šansu tek u nastavku, levi bek crno-belih bio je Samson Envulu, po vokaciji zadnji vezni. Bez četvorice fudbalera, od kojih su bar trojica zamišljena da počnu kvalifikacije za Ligu konferencije, trener Ilić je bio prinuđen da prekroji zamisli i posloži vezni red tako da su jedan do drugog maltene igrali Zoran Alilović i Milan Vukotić (za ovu priliku kapiten), po krilima dejstvovali Demba Sek i Ibrahim Zubairu, Čaka Traore dejstvovao kao „lutajući špic“, dok je najistureniji bio Erik Kojzek.

Takav Partizan duže od pola sata nije uradio doslovce ništa vredno pomena. Izdanje bez ukusa i mirisa, garnirano desetinama pasova unazad, alibi dodavanja prvom do sebe i početničke greške u predaji lopte stvarale su mučninu malobrojnim gledaocima, zato što igre nije ni bilo. Otkravio se tek kad je shvatio da bi mogao da se osloni na brzinu Dembe Seka, koji je imao direktnog konkurenta u liku zemljaka i prezimenjaka, Mustafe. Partizanov Senegalac je najpre loše pucao sa ivice kaznenog prostora, potom je na pas Kojzeka naterao Lubomira Tuptu da ga obori (da je u pitanju zvanični meč Slovak bi izvesno bio isključen), još jednim prodorom doskorašnji član Torina je iznudio korner, da bi pred odlazak na odmor bio u najboljoj prilici posle još jedne saradnje sa Vukotićem, ali je odbrana tima iz Bakua uspela da se spase.