TSC-ov Novozelanđanin Sing: Učio sam od Kovača i Flika u Bajernu, najviše me oduševili Tijago i Kutinjo

(Od dopisnika Mozzart Sporta iz Bačke Topole)

Retko kada je TSC imao u svojim redovima fudbalere van evropskog kontinenta. I kada je imao strance, bili su uglavnom iz susednih zemalja. Nosila su dres tima iz Bačke Topole dvojica igrača iz Francuske, jedan iz Konga, zimus je dolazak Miloša Degeneka pomerio neke granice, te je nekadašnji fudbaler Crvene zvezde postao prvi fudbaler iz Australije koji je obukao dres Topolčana. Ovog leta angažovan je Sarpret Sing, prvi Novozelanđanin u dresu „Plavih lavova“.

Ne ide baš najbolje TSC-u ove sezone, mnogo je oscilacija u igri, rezultati su promenljivi,  a ceh je platio trener Darije Kalezić, sa kojim je raskinuta saradnja. Međutim, ako je nešto pozitivno u poslednje vreme, to je Singov uspon forme. Dva pogotka na prethodna dva meča bila su, ipak, dovoljna samo za bod.

„Iz moje perspektive je to lepo, na dva meča zaredom sam pogađao. Trebalo mi je vremena da se prilagodim, sada to ide na bolje. Srećan sam, ali ne znači mi mnogo jer kad sednem na kraju dana znam da nismo pobedili. Moramo početi da nižemo bolje rezultate i verujem da za to imamo potreban kvalitet u timu, ali nismo to još uspeli da pokažemo. Ovaj klub zaslužuje bolju poziciju“, kaže na početku razgovora za Mozzart Sport Sarpret Sing.

Kako je put naneo vezistu iz Okeanije baš u Srbiju, a pogotovo u Bačku Topolu nije baš slučajnost. Naročito jer mu je jedan od bivših saigrača rođen tu gde sada igra.

„Čuo sam dosta dobrih stvari o TSC-u, a kada sam došao video sam da je to stvarno ozbiljan klub sa ozbiljnom infrastrukturom i rukovođenjem. Srećan sam što sam ovde. Klub je orijentisan na porodičnu atmosferu, dosta smo vezani van terena, što je jako važno, jer nam pomaže i na terenu. Pričao sam pre dolaska sa Andrijom Kaluđerovićem, on mi je ispričao dosta toga o TSC-u, kao i trener Kalezić. Razgovarao sam i sa Markom Stamenićem i on mi je dosta toga rekao o Zvezdi, srpskom fudbalu i klubu iz Bačke Topole“.

Poznanstvo Singa i Kaluđerovića počelo je kada je rođeni Topolčanin nosio dres tima sa Novog Zelanda.

„Sa Andrijom sam igrao u Velingtonu, on je odličan igrač i pre svega čovek. Značajno mi je pomogao u fudbalu. I sada dolazi da gleda moje utakmice, posle uvek pričamo isključivo o fudbalu. Govori mi šta je dobro, šta da promenim, kako sam odigrao. Dobijam i preporuke gde da idem u Srbiji, šta da obiđem. Dvoumio sam se gde da boravim, na kraju sam se odlučio za Suboticu, pre Novog Sada i Beograda. Grad je lep, ima sve što nam je potrebno. Hteo sam da budem blizu mesta gde treniramo i igramo. Stvarno je lepo. Zima je malo izazovnija, ali fudbal mi je najvažnija stvar. Da sam negde drugde putovao bih previše na dnevnom nivou“.

Utiske o fudbalu u Srbiji i njegovom elitnom rangu, Sing govori ukratko.

„Ovdašnji fudbal je kvalitetan, prvenstvo je zanimljivo i ujednačeno, ima dosta dobrih i mladih ekipa. Zvezda jeste dominatna i to se vidi. Partizan takođe ima dosta kvaliteta, ali ne samo oni već i ostatak lige. Slično je Cvajti u Nemačkoj, intenzitet je sličan i veliki je akcenat na fizičkom delu u igri“.

Da se vratimo na početak karijere sadašnjeg fudbalera Topolčana. Još dok je bio maloletan zaigrao je u A Ligi kao prvotimac.

„Imao sam 17 godina kada sam ušao u prvi tim Velingtona, pokazao sam se dobro na treningu i u mlađim selekcijama i debitovao za prvi tim pod Kalezićem. A liga je veoma dobra platforma za igrače iz Australije i sa Novog Zelanda, jer mi nemamo često priliku da dođemo u Evropu. Ta liga je dobra odskočna daska za sledeći korak i za afirmaciju. Prvenstvo je konkurentno, ima dosta dobrih igrača, kvalitetnih stranaca. Za mene je Velington kao klub značajan, tu sam počeo da igram, dao mi je priliku da počnem moje fudbalsko putovanje. Klub je dobro organizovan sa dobrim igračima i upravom, to ih čini posebnim, kao i navijači. Svi su povezani i na istoj stranici knjige po svim pitanjima“.

Važio je tada Sing za veliki potencijal, pa ne čudi što ga je u svoje redove doveo Bajern.

„Bio sam iznenađen kada me zvao Bajern. Igrao sam dobro na Svetskom prvenstvu za mlade i očekivao sam negde odlazak u Evropu, ali Bajern je drugi nivo. Čak sam skratio odmor da bih se pripremio za Minhen. Dan kada sam potpisao je bio stvarno poseban. Ostvarenje sna, sna dečaka sa Novog Zelanda da dođe u Evropu i u takav klub. Iskreno, igrao sam više za rezervni tim, ali sam dosta bio uključen u rad prve ekipe. U toku predsezone sam bio deo prvog tima na turneji, igrao protiv Totenhema, Arsenala, Real Madrida i Milana“.

Pa čak i sa samo dva zvanična nastupa za prvi tim Bavaraca, imao je od koga da upija znanje.

„Dosta sam naučio od saigrača, bilo je neverevotano iskustvo. Dosta toga sam stekao i od trenera. Prvo je tu bio Niko Kovač,  potom Hansi Flik, u rezervnom timu me trenirao Sebastijan Henes, danas trener Štutgarta. Na mene su najveći utisak ostavili Kutinjo i Tijago Alkantara, tehnički su neverovatni. Izuzetno cenim takav fudbal sa dosta tehnike kakav oni igraju, a njih dvojica su baš posebni. To je sasvim druga dimenzija fudbala. To me oblikovalo kao fudbalera za budućnost“.

Usledile su pozajmice i transfer u Hanzu Roštok, a Singovu karijeru su mu poremetile i povrede. Zato do prave šanse u dresu Bajerna nije stigao.

„Nekada da biste se nametnuli, a naročito u ovakvom timu, potrebni su vam i te kako kvalitet, ali i balans u igrama. Morate biti na izuzetnom nivou da igrate u Bajernu, ali vam treba i prava šansa u pravo vreme. Dođete do tačke gde je bitnije da igrate utakmice, nego da budete na klupi. Imao sam takvu sezonu gde sam igrao u rezervnom timu, a u prvom sam bio rezerva. Ogromna je razlika da uđete u prvi tim iz drugog, to je ogroman korak do kojeg se teško dolazi. Logičnije je da odete na pozajmicu. Išao sam nekoliko puta, prva nije bila toliko uspešna, ali Regenzburg je bio dobra odluka. To su bile odluke za dalje, za budućnost. Desila se i povreda. Bilo je uspona i padova u Nemačkoj, to je zasigurno“.

Posle pet godina, Nemačku je zamenio Portugalijom. Dočekao ga je drugačiji način života, ali i druga filozofija fudbala.

„Bilo je zanimljivo u Portugaliji, u Leiriji. Navikao sam se na veliki intezitet u Nemačkoj, a u Portugaliji je to više taktika i tehnika. Bio sam veoma iznenađen kvalitetom igrača tamo, jer imate dosta Brazilaca, Portugalaca i Španaca, dosta se razlikuje njihov mentalitet fudbala od drugih. Zbog tehnike je to bilo veoma dobro iskustvo. Igrao sam u dva prvenstva, dva totalno različita fudbala tokom karijere, što mislim da može biti samo prednost“.

Željno iščekuje Sarpet Sing naredni Mundijal, jer je sada neizostavni član reprezentacije Novog Zelanda, kojoj će to biti treće učešće.

„Pomogao nam je i novi sistem FIFA da se lakše plasiramo na Mundijal, ali morate poštovati svakog protivnika. Mi smo bili veliki favoriti, to jeste, ali to nije garant uspeha. Da se nismo plasirali na Mundijal bilo bi to veliko razočarenje. Opet, napreduje polako fudbal i u Okeaniji. Igrači odlaze u jača prvenstva, što pomaže i njihovim reprezentacijama. Jeste, naš put kvalifikacija je bio lakši, ali ništa to ne znači dok ne obavite posao i ne pobedite na terenu“.

Ako bi Sing morao da izdvoji nekoga od saigrača iz reprezentacije, to je definitivno sadašnji napadač Notingem Foresta i kapiten nacionalnog tima.

„Kris Vud je jedan od najboljih igrača Novog Zelanda u istoriji, ako ne i najbolji iz moje perspektive. Ne samo zbog svega što je postigao, ne samo zbog nastupa i pogodaka, a samo to je neverovatno jer je rekorder. Sve što radi u Engleskoj nije radio nijedan fudbaler odavde. Igrati sa njim je čast, on je odlična osoba, veoma je prizeman, normalan. Deo je tima, tako se i ponaša. Kao kapiten se ponaša liderski, svi ga pratimo, a opet ima tu neku prizemnost. Čekamo da se vrati iz povrede, značiće nam za Mundijal. Kada ste veznjak, a pogotovo na poziciji desetke, morate se povezati sa napadačima. Često ga tražim loptama u prostoru, da uđe u šansu i postigne pogodak. Ta povezanost celom timu olakšava posao“.

Mnogo pre nekolicine je Novi Zeland obezbedio učešće na Mundijalu, i od tada igra samo prijateljske utakmice. Ove godine su sa Australijom odigrali dvomeč, u kojem su se srela dvojica fudbalera TSC-a – Sarpret Sing i Miloš Degenek.

„Uvek je lepo da igrate protiv poznatih lica, pogotovo protiv onih koje viđate svaki dan i dobro ih poznajete. Ali kada ste na terenu, branite boje reprezentacije. Ja gledam da odigram što bolje, posle utakmice možemo da sednemo i pričamo. Čak smo Degenek i ja zajedno putovali na taj dvomeč“.

I kakva su očekivanja od Svetskog prvenstva? Prethodni put je Novi Zeland bio neporažen, ali je sa tri remija u grupnoj fazi bio eliminisan.

„Veliki je hajp oko nacionalnog tima jer smo se plasirali na Mundijal. Dosta nas igra u Evropi, u dobrim  i kvalitetnim ligama. Ranije su nas gledali potcenjivački, da ćemo samo popuniti broj na prvenstvu. Sada imamo druge standarde, naši nastupi nas ubeđuju da ćemo moći više. Igrali smo sa Norveškom nerešeno i izgubili tesno od Poljske u gostima. Kada ostvarite takve pozitivne rezulate na strani, daje vam to znak da možete da budete dobri. Falili su nam i neki igrači, ali ostvarili smo povoljan ishod. Gradimo nešto specijalno, mislim da ćemo iznenaditi dosta ljudi sledeće godine. Samo da nas zaobiđu povrede i da nam se naravno vrati Kris Vud i bude spreman“, rekao je Sarpet Sing na kraju razgovora za Mozzart Sport.