TSC ispisao istoriju! Stanić i Pantović uništili Lugano, srpski fudbal nije samo Topčidersko brdo (VIDEO)

Dve strane Topčiderskog brda i to je bilo sve od srpskog fudbala posle raspada stare SFRJ. Bar što se tiče grupnih faza Uefinih takmičenja u kojima smo, uostalom, sve do prošle sezone gledali samo Crvenu zvezdu i Partizan. Zatim i TSC i Čukarički, koji su lani tek učili kako se hoda po evropskim minama, da bi danas u Bačkoj Topoli Petar Stanić i Miloš Pantović položili sa odličnom ocenom i potvrdili da je tim Jovana Damjanovića savladao lekcije.

TSC je u trećem kolu Lige konferencije impresionirao i igrom i stavom, savladao Lugano sa 4:1 i postao prvi srpski klub posle večitih sa pobedom u grupnoj fazi nekog od glavnih evropskog takmičenja.

TSC – LUGANO 4:1 (1:0)

/Stanić 5, 62, Pantović 59, 84 – Mahmud 60/

Stadion: TSC arena, Bačka Topola

Gledalaca: 3.000

Sudija: Jakob Aleksander Sundberg (Danska)

Žuti kartoni: Radin, Ćirković, St. Jovanović, Šoš (TSC) Mahumd, Hajdari (Lugano)

Crveni karton: Botani u 90. minutu za Lugano

TSC (4-3-3): Ilić – St. Jovanović, Đorđević, Stevanović, Petrović – Radin, Đakovac (od 72. Pejić), Stanić – Banjac (od 83. Šoš), Pantović (od 90. Mbongu), Ćirković.

LUGANO (4-2-3-1): Saipi – Brolt, Papadopulos, Hajdari, Markes (od 64. Valencuela) – Grgić (od 83. Pržbilko), Mahmud (od 64. Botani) – Stefen, Dos Santos (od 64. Bislimi), Mau (od 73. Ciminjani) – Vladi.

Hladna novembarska noć ostaće večno upamćena u Bačkoj Topoli. Stigla je na sever Srbije, ekipa Lugana, važila je za favorita i malo je ko TSC-u davao šanse. Posle čekanja, malo nedostatka sreće, oscilacija, sve se večeras vratilo i stiglo na naplatu. Ubedljivu pobedu je upisao, dugo čekanu za srpski fudbal, ali prvenstveno za ekipu Plavih lavova. Jer, nikada ranije klub iz malenog mesta na severu Bačke nije upisao pobedu van evropskih kvalifikacija, a da sve bude lepše – još ju je ostvarila na domaćem terenu. Zlatnim slovima će ostati upisana imena Petra Stanića i Miloša Pantovića, strelaca u antološkom rezultatu za tim Jovana Damjanovića.

Sve što je TSC zamislio je sproveo u delo. Koliko je samo bilo lepo za oko gledati, naročito u prvom poluvremenu, poteze fudbalera domaćeg tima. Bilo je spektakularnih golova, propuštanja lopte kroz noge, driblinga, peta, i što je najvažnije – golova. Napokon se napad tima iz Bačke Topole trgnuo, dobio potreban bezobrazluk, te lopta nije samo beznadežno kružila oko protivničkog gola. Statistika i posed, ali i blaga dominacija, konačno su pretvoreni u dugo očekivanu pobedu. Zaštekao je i taj švajcarski sat, jer mu vlasnik izgleda nije podmazao ceo mehanizam. Dugo će se prepričavati lucidni potezi Aleksandra Ćirkovića, Miloša Pantovića, ili magija u nogama Petra Stanića.

Kao da je izdanak fudbalske škole Crvene zvezde preuzeo magični štapić i rekao da je ovo njegovo veče. Izgledao je u ovom duelu Petar Stanić kao vezista sa par stotina ovakvih mečeva u nogama. Ništa manje zasluge ne nosi ni ostali pojedinci, jer je ceo tim bio kompaktan, disciplinovan, i sprovodio je sve što je njihov strateg i zamislio. Nije odustao Jovan Damjanović od ideje i pristupa i sve mu se vratilo večeras.

Delovalo je da je Lugano iznenađen, a možda i da je malo potcenioTSC. Izgledalo je da je ideja gostiju večeras bilo iskopirana od prethodnih protivnika Topolčana u Ligi konferencije, te su se igrači ekipe Matijasa Kroći-Tortija našli na vatrometini raspoloženih igrača u plavim dresovima. Od najbolje odbrane u takmičenju, defanziva crno-belih iz Švajcarski je na momente ličila na tamošnji specijalitet u vidu sira jer je navala protivnika u kontinuitetu nalazila prolaze do gola. Nemo su posmatrali večeras igrači u belim dresovima kako protivnik kombinuje, ulazi u prostor, a rešenja nije bilo. I pogodak Mahmuda je došao iz neopreznosti zadnje linije Plavih lavova, uz dodatak sreće i odbitak od prečke. Napad prvoplasirane ekipe u tamošnjem prvenstvu je izgleda zakazao, kao najavljeni najjači adut, defanziva.

Od početka se videlo da je TSC gladan uspeha i postizanja pogotka. Neverovatan pritisak su izvršili Topolčani, i konačno se isplatilo. Opalio je Petar Stanić svom snagom, bezobrazno, i od prečke postigao istorijski, prvi pogodak tima iz Bačke Topole u Ligi konferencije. Kao da Lugano nije znao šta ga je snašlo, domaći tim je kombinovao na malom prostoru nizom kratkih dodavanja, i centimetri su nedostajali Milošu Pantoviću u dva navrata da duplira prednost. Tim iz Švajcarske nikako nije u tim momentima mogao da iznese loptu na polovinu protivnika, i da se oslobodi pritiska.

Sve što su pokušavali da urade igrači domaćeg tima polazilo im je za nogom. I mirisalo je u vazduhu na drugi gol. Nailazili su periodi tišine, ali je konstantno napadao TSC. Vatromet pred golom Amira Saipija je prošao bez lopte u mreži, jer je čuvar mreže švajcarskog tima upisao tri odbrane u samo jednom napadu.

U međuvremenu je i tim Jovana Damjanovića dobio opomenu, u vidu primljenog, ali srećom po njih poništenog gola. Pokušali su igrači Lugana da iznenade kombinacijom iz prekida, da bi se u ofsajdu našao posle niza odbitaka fudbaler gostujućeg tima, Mohamed Mahmud. Kao da je svesno želeo TSC da uspori ritam, i okonča prvi deo igre u svoju korist. Gosti su natenane dodavali gas, preteći iz polušansi ili čekajući kontra napade. Na visini zadatka je bila defanziva Plavih lavova, i vešto je otklanjala svaku opasnost pred golom, makar i puštajući protivničke napadače da se upadnu u ofsajd zamku.

Preneo je TSC slične ideje i u nastavak utakmice, te je Lugano bio tim koji je stajao visoko i držao loptu. Nisu domaći previše jurišali napred, već su ciljano sada oni čekali da se švajcarski tim uhvati u zamku visokog presinga. I upravo iz tog strpljenja i vrebanja su Topolčani duplirali prednost. Izrodila je grešku defanziva švajcarskog tima, a loptu je poklopio Miloš Pantović i poslao je u nebranjeni deo mreže. Čim je krenuo gost sa pola terena, uspeo je da umanji prednost, kada se lopta odbila na glavu Belhađa Mahmuda. Kao da su tim potezom bacili Švajcarci rukavicu u licu Plavim lavovima, koji su ekspresno uzvratili drugim golom Petra Stanića. Na kraju je ispalo sve i ubedljivo, jer je Miloš Pantović svojim drugim pogotkom stavio tačku na ovaj meč. Tada je slavlje moglo da počne.