Tri su dečaka igrala fudbal ispred crkve, jedan u Milanovom, drugi u Interovom, treći u Juveovom dresu...

Apsolutna dominacija ljudi u nebeskoplavom. Viktor Osimen je proglašen za najboljeg igrača prošle sezone. Hviča Kvarachelija je ugrabio priznanje za najlepši gol. Novi selektor Lučano Spaleti zaslužio je priznanje za naj-trenera. Svi naravno zbog onoga što su uradili u Napulju. Zbog toga što su vratili titulu u najvreliji grad Italije. Pa i zbog toga što su sve to uspeli iako su morali da trpe Aurelija de Laurentisa.

I njemu pohvale naravno. On je sve omogućio i zato je proglašen za najboljeg predsednika u Seriji A. Mada on sâm verovatno o sebi ima još lepše mišljenje. S tim da je taj povratak „skudeta“ i kontroverznog gazdu Napolija učinio toliko srećnim da je i na njemu zaiskrila suza tokom svečane manifestacije Gran gala na kojoj Italijani tradicionalno dele nagrade za najuspešnijima.

“Prošla sezona je bila nezaboravna, Napolitanci su je čekali 33 godine. Pre ovog skudeta postojao je samo onaj mit o Maradoni, i još postoji. Ali mi smo vratili osmeh ovom gradu. I naučili decu koliko je sa društvene tačke gledišta važno da stadion bude važan centar okupljanja“, rekao je De Laurentis.

Da obrazložimo...

“Danas deca u Napulju gledaju fudbal više nego bilo kada pre. Kada sam stigao u grad prvi put, tek sam kupio klub posle bankrota, na terenu ispred ckrve zatekao sam trojicu dečaka kako igraju fudbal. Jedan je bio u Milanovom, drugi u Interovom dresu, a treći u Juventusovom. Prišao sam i pitao ih zašto ne igraju u Napolijevom, rekli su mi: ’Ko si, bre, ti, dođavola?’“, nasmejao je De Laurentis prisutne.

Možda je on to malo i dramatizovao, ipak je on čovek došao iz sveta filma. I ume da priča priču.

“Razumeo sam tada koliki je izazov pred nama, ali za nas koji smo došli iz filma izazovi su uvek prisutni, jer je zadatak da privučeš publiku, istinskog klijenta. U fudbalu, klijent je navijač“.

Taj navijač u Napulju prošlu sezonu nikada neće da zaboravi, mada mnogi nisu zaboravili ni da je baš De Laurentis letos dozvolio Spaletiju da napusti klub. Predsednik Napolija ima svoju verziju te priče. Ljubavnu.

“Moram da budem zahvalan jer smo pronašli izuzetnog trenera koga smo dugo jurili. Prvi put smo seli pre osam ili devet godina, ali je bio pod ugovorom u Rusiji. Pa sam pravio druge izbore, ali konačno sam u januaru pre tri godine zakucao na njegova vrata, ovde u Milanu. Čekao nas je u garaži sa čuvarom, jer niko nije smeo da zna. Dogovorili smo se da preuzme ekipu u junu. Naš je bio srećan brak. Toliko srećan da kada je izrazio želju da ne produžimo zajedno, iako sam mogao da ga nateream da ostane, nisam želeo da pravim tu grešku. Prinudio sam Rafu Beniteza da ostane i to se nije lepo završilo. Osećao sam da moramo da mu se zahvalimo i da ga pustimo“.

Istina, kada su ovaj razgovor prepričali Spaletiju i kada su ga upitali da li je saglasan sa ocenom da je ljubav bila razlog njihovog rastanka, selektor Italije je imao kratak odgovor: “Ne“.