.jpg)
Tri mundijalske Srbije: Od Vide i Dekija, preko Baneta i Kolarova, do Duće i Mitra – koja je bila najbolja?
Vreme čitanja: 4min | pet. 19.11.21. | 10:45
Kvalifikacije za Svetsko prvenstvo u Kataru i pobeda nad Portugalijom ispunile su nas optimizmom. A kako je nekad bilo...
Evropske smotre nam uporno izmiču, na Mundijalima Srbija skoro pa redovna. Od poslednjih pet turnira propustili smo samo izdanje iz 2014. godine, mada nam se samo tri računaju kao nastupi samostalne Srbije, jer je ono iz 2006. bilo pod imenom državne zajednice SCG mada u tom trenutku – izuzev Beranca Dragoslava Jevrića koji je i kasnije želeo da nastupa za Srbiju – nije bilo reprezentativaca iz Crne Gore.
Kako bilo, 2010. u Južnoj Africi i 2018. u Rusiji Orlovi nisu uspeli da prođu grupnu fazu, pa se sada Srbija nada da će – uz malo sreće na žrebu – napraviti i taj iskorak. Jer Srbija čini se nikada nije igrala bolji fudbal.
Izabrane vesti
A da li je imala bolju ekipu?
JUŽNA AFRIKA 2010
(Stojković – Ivanović, Subotić, Vidić, Kolarov – Krasić, Stanković, Milijaš, Jovanović – Pantelić, Žigić)

Dejan Stanković i Nemanja Vidić kao nosioci ekipe i skok Milana Jovanovića u kanal kao glavna uspomena iz Južne Afrike. Nažalost, ni pobeda nad Nemačkom sa igračem više – hvala Miroslavu Kloseu - nije bila dovoljna za nokaut fazu takmičenja, iako se kostur otvarao i za nešto više. Protiv Australije je nedostajao barem jedan gol za 2:2, sećamo se 60 minuta odlične igre, onog penala koji nam nije sviran uprkos očiglednom igranju rukom, pa i kako se atmosfera raspala posle neuspeha.
Odbrana je bila tada jača strana Orlova, Aleksandar Kolarov se tek probijao pored Ivana Obradovića, protiv Gane smo počeli sa dva špica, posle je Marko Pantelić morao na klupu, Nenada Milijaša su u poslednjim utakmicama menjali Zdravko Kuzmanović i Miloš Ninković, glavna napadačka snaga ekipe Radomira Antića bila je na krilima gde su Jovanović i Miloš Krasić igrali fudbal života i obezbedili sebi transfere u Liverpul, odnosno Juventus.
Pad je doduše usledio mnogo pre no što smo očekivali, jer kvalifikacije i utakmice sa Austrijom i Rumunijom u gostima bile su skoro perfektne. Početak kraja je počeo i pre odlaska u Južnu Afriku, jer su odnosi Antića i tadašnjeg predsednika FSS Tomislava Karadžića bespovratno pokvareni prilikom natezanja oko novog ugovora za selektora.
Golmani: Vladimir Stojković (Vigan), Bojan Isailović (Zaglebje), Anđelko Đuričić (Leirija)
Odbrana: Antonio Rukavina (Minhen 1860), Aleksandar Kolarov (Lacio), Nemanja Vidić (Mančester junajted), Branislav Ivanović (Čelsi), Aleksandar Luković (Udineze), Ivan Obradović (Saragosa), Neven Subotić (Borusija Dortmund);
Vezisti: Gojko Kačar (Herta), Zoran Tošić (Keln), Dejan Stanković (Inter), Nenad Milijaš (Vulverhempton), Milan Jovanović (Standar Lijež), Miloš Krasić (CSKA Moskva), Miloš Ninković (Dinamo Kijev), Radosav Petrović (Partizan), Zdravko Kuzmanović (Štutgart).
Napadači: Danko Lazović (Zenit), Marko Pantelić (Ajaks), Nikola Žigić (Valensija), Dragan Mrđa (Vojvodina).
RUSIJA 2018
(Stojković – Ivanović, Milenković, Tošić, Kolarov – Matić, Milovojević – Tadić, Milinković Savić, Kostić – Mitrović)

Ko zna šta bi bilo da je Fudbalski savez Srbije ostavio Slavoljuba Muslina na kormilu reprezentacije? Prva imena reprezentacije bili su Branislav Ivanović,Nemanja Matić i Aleksandar Kolarov, mada je Muslin već lansirao Dušana Tadića i Aleksandra Mitrovića. Međutim, nisu oni još bili toliki autoriteti da spreče sva prepucavanja u svlačionici, dobrim delom izazvane i odlukom Mladena Krstajića da skine kapitensku traku Ivanoviću. Kasnije je Krstajić ušao i u klinč sa Lukom Milivojevićem, čije je izvođenje iz igre u meču sa Švajcarskom po mnogima uzrokovalo i poraz u ključnom meču.
Individualno – odličan tim. Timski – raspolućena svlačionica. Meč sa Kostarikom je umesto Filipa Kostića počeo Adem Ljajić, do Brazila u poslednjem kolu sve se već raspalo.
Golmani: Vladimir Stojković (Partizan), Predrag Rajković (Makabi Tel Aviv), Marko Dmitrović (Eibar)
Odbrana: Antonio Rukavina (Viljareal), Duško Tošić (Bešiktaš), Luka Milivojević (Kristal Palas), Uroš Spajić (Anderleht), Branislav Ivanović (Zenit), Aleksandar Kolarov (Roma), Miloš Veljković (Verder), Milan Rodić (Crvena zvezda), Nikola Milenković (Fjorentina);
Vezisti: Andrija Živković (Benfika), Marko Grujić (Kardif Siti), Filip Kostić (Hamburg), Nemanja Radonjić (Crvena zvezda), Sergej Milinković Savić (Lacio), Nemanja Matić (Mančester junajted), Adem Ljajić (Torino);
Napadači: Aleksandar Prijović (PAOK), Aleksandar Mitrović (Fulam), Dušan Tadić (Sautempton), Luka Jović (Ajntraht Frankfurt).
KATAR 2022
(Rajković – Milenković, Veljković, Pavlović – Đuričić, Lukić, Gudelj, Milinković Savić, Kostić – Tadić – Mitrović)

Ovu stranicu izabranici Dragana Stojkovića tek treba da ispišu, ali u naredne izazove Srbija ulazi sa puno samopouzdanja, jer ni kod Radomira Antića ni kod Slavoljuba Muslina nije izgledala ovako dobro. Nekad s jednim špicem, nekad s dva, nekad s Đuričićem, nekad s Lazovićem ili kao protiv Portugalije s Andrijom Živkovićem na desnom beku. U odbrani čas Miloš Veljković, čas Stefan Mitrović, uspeo je Piksi da uklopi Tadića i Sergeja Milinković Savića, za koje je Ljubiša Tumbaković tvrdio da ne mogu zajedno.
Napad nikad jači, odbrana poimence slabija nego u vremenima kada smo imali Vidića i Ivanovića... Ali na terenu to se i ne vidi, jer igrači grizu jedan za drugog i rastu jedan pored drugog. Nikola Milenković i Strahinja Pavlović su protiv Portugalije izgledali kao štoperi spremni da zaigraju u najvećim klubovima, Miloš Veljković siguran na lopti, ništa se nije promenilo ni kada ga je zbog povrede zamenio Uroš Spajić...
Da ne trčimo pred rudu, ali obećava...
Golmani: Marko Dmitrović (Sevilja), Predrag Rajković (Rems), Vanja Milinković Savić (Torino)
Odbrana: Strahinja Pavlović (Monako), Filip Mladenović (Legija), Nikola Milenković (Fjorentina), Aleksa Terzić (Fjorentina), Stefan Mitrović (Hetafe), Matija Nastasić (Fjorentina), Uroš Spajić (Krasnodar), Miloš Veljković (Verder), Mihailo Ristić (Monpelje);
Vezisti: Darko Lazović (Verona), Nemanja Maksimović (Hetafe), Nemanja Radonjić (Benfika), Nemanja Gudelj (Sevilja), Dušan Tadić (Ajaks), Saša Lukić (Torino), Filip Kostić (Ajntraht Frankfurt), Uroš Račić (Valensija), Sergej Milinković Savić (Lacio), Marko Grujić (Potro), Filip Đuričić (Sasuolo);
Napadači: Aleksandar Mitrović (Fulam), Luka Jović (Real Madrid), Dušan Vlahović (Fjorentina).