Trenerska karijera Viktora Valdesa počela neslavno - otkaz posle manje od mesec dana

Slazem se, pored onakbe odbrane, veze i napada on mi je delovao uvek kao "najslabija" karika...

Слажем се и ја. Добар рефлекс само, и евентуално 1на1 ситуација. Све сем тога танко, истрчавање тј био линијаш класичан. Високе лопте мисаона именица (висок 180+цм), игра ногим никаква. Доста слабија верзија Касиљаса по мени..

Pa i bio je. Bas je odskakao od one ekipe. Zamisli da je na golu bio recimo reina, potsetio me tekst iznad. To bi bila ekipa bez mane

Viktor Valdes je pet puta osvojio Trofej Zamora (Trofeo Zamora), nagradu koja se dodeljuje golmanu sa najmanje primljenih golova po utakmici u španskoj La Ligi — i to čak četiri puta uzastopno, što je izuzetan domet u istoriji ovog takmičenja. On je, zajedno sa Žuliom Sezarom, pionir modernog shvatanja uloge golmana – kao aktivnog učesnika u izgradnji napada i tehnički veštog igrača sa loptom u nogama. Njegova sposobnost da igra kao „liberalni golman“ (sweeper-keeper) bila je ključna za Barselonin stil tike-taka, u kojem je bilo neophodno da svi igrači, uključujući i golmana, učestvuju u posedu i deluju pod pritiskom. U tom smislu, Barselona nije mogla imati boljeg golmana od Valdesa — bio je idealan za sistem koji je zahtevao hladnokrvnost, inteligenciju i tehničku superiornost. Iako je Iker Kasiljas, objektivno gledano, imao veću karijeru i ostavio dublji trag u reprezentaciji Španije, Valdes je u mnogim segmentima bio superioran: bolje je čitao igru iza poslednje linije, imao je precizniju i hrabriju distribuciju lopte, te je bio taktički disciplinovaniji i usklađeniji sa timskim konceptom. Dok je Kasiljas blistao u spektakularnim odbranama, Valdes je bio sistemski golman — tiha snaga koja je Barseloni donosila stabilnost. Od golmana iz slabijih ekipa u La Ligi, jedino je Karlos Kameni, igrajući za Espanjol i Malagu, često bio na sličnom ili višem nivou pojedinačnih učinaka. Ipak, u kontekstu velike ekipe poput Barselone, Valdes je bio nezamenljiv deo jedne od najuspešnijih generacija u istoriji fudbala. Posebno mesto u njegovoj karijeri zauzima finale Lige šampiona 2006. godine protiv Arsenala, u kojem je briljirao i odigrao ključnu ulogu u pobedi Barselone, sjajno intervenišući u nekoliko situacija i sprečivši Arsenal da poveća svoje vođstvo. Ta utakmica ostaje jedan od njegovih najboljih nastupa u dresu Barselone.