Trener meseca Miloš Milojević: Hteo sam Ludvigsona i Lavija, ne može se u Ligu Evrope bez zadnjeg veznog

“Radimo kao da ćemo 100 godina živeti, pripremamo se kao da će sutra rat”.

Kultnu rečenicu Josipa Broza Tita mogao je tokom proleća nekoliko puta da parafrazira trener Crvene zvezde. Neko bi rekao da ima posao iz snova, ali mladi stručnjak morao je da se suočava sa drugom stranom medalje tokom prolećnog dela sezone u Mozzart Bet Superligi. Znate sigurno o čemu pričamo.

Blizu je Miloš Milojević da se zagrli sa istorijom i odvede tim do treće uzastopne duple krune, uz potencijalnu titulu bez poraza. Taj lični motiv moraće da pobedi u borbi sa onom drugom težom koje je svestan i nekadašnji omladinac Crvene zvezde - da će u junu morati da potraži novi posao, pošto se uveliko priča o postignutom dogovoru sa Barakom Baharom. Vanredne okolnosti u svakom slučaju ne traju od juče u Ljutice Bogdana, ali se Crvena zvezda i u takvoj kontroverznoj situaciji raskravila tokom aprila. Kao da je u dobroj meri pobedila i unutrašnje neprijatelje, zasićenje i melanholičnost, i odličnim partijama protiv Spartaka, TSC-a i Čukaričkog dokazala da je neprikosnovena na ovim prostorima. Istina, imali su Miloš Milojević i njegov tim mrlju večitog derbija, u situaciji kada su navijači očekivali kanonadu na neprijateljskoj teritoriji.

Drugi put od početka sezone Miloš Milojević je zaslužio da bude trener meseca Mozzart Bet Superlige, što je bio povod da ponovo podvuče crtu ispod mandata u Ljutice Bogdana. Još nije kraj, ali negde se naziralo da bivši pomočnik Dejana Stankovića razmišlja o narednim koracima, što je i logično. Pričao je o mladim igračima, željama iz zimskog prelaznog roka koje mu nisu ispunjene, anomalijama u srpskom fudbalu koje mu stavaraju nespokoj. A vezane su za navike talentovanih tinejdžera. Bio je i direktan na pitanja vezana za smenu generacija, kao i tome šta Crvenoj zvezdi nedostaje da bude konkuretna u Ligi šampiona.

„Imamo najbolji tim i uvek se od Crvene zvezde očekuje najviše. Derbi je psihološki drugačija utakmica, to kažem iz sopstvenog iskustva kao pomoćni i glavni trener. Uvek se priprema svodi na to da rasteretimo igrače, da odigraju normalnu utakmicu. Važnost ih sputava. I dalje sam mišljenja da smo prvo poluvreme odigrali dobro, samo je trebalo da nastavimo u tom ritmu, jer smo kvalitetniji, bili smo u boljem ritmu od Partizana. Naravno, njima je to bila utakmica sezone da i oni pokažu da nisu loši kao što tabela pokazuje. Treba u budućnosti tražiti način da se derbi odigra bolje. Sa druge strane mogu da napravim i malo poređenje. Gledao sam derbi Boka – River u nedelju, gde je kvalitet fudbala isti kao kod nas. Malo su agresivniji, ali ništa bolje nego u Srbiji. Ne tražim opravdanje, ali je najvažnije da smo posle nekog perioda uspostavili igru, da dobro teče lopta, da imamo dobar raspored. Dolaze i rezultati“, kaže na početku intervju za Mozzart Sport Miloš Milojević.

Priznaćete da je Crvena zvezda u ovoj sezoni odigrala malo utakmica sa ozbiljnim zadržajem, ali protiv TSC-a je bilo drugačije. Ne samo zbog igre crveno-belih.

„Preduslov je da dve ekipe hoće da igraju fudbal, da ne bude ono da jedan tim samo vrši opstrukciju na više načina. Ili opredeljenjem, ili sporim izvođenjem faulova i prekida. To je u globalu pitanje za sve u srpskom fudbalu, ne samo za nas. Svako ima pravo da igra kako hoće i da izvuče najbolje iz sopstvenih resursa. Ali postoji uslovi na koje mi ne možemo da utičemo. Kako će igrati protivnik i kvalitet terena. A tereni su jako bitni. Neću da sebe opravdavam, ali ovde tereni nisu prilagođeni za igru, za ekipu koja hoće da igra. Više odgovaraju timova koji se brane“.

Da li Vas kopka to što Crvena zvezda sedam godina nije pobedila u Humskoj i da je to Vaš propust? Sa druge strane nastavili ste jedan pozitivan niz...

„To je krenulo sa Dekijem, od 2019. godine od njih smo samo jednom izgubili i to u Kupu. Bez poraza smo u prvenstvu skoro četiri godine. To je dobro za Crvenu zvezdu. I u prvom mom derbiju kao šefa stručnog štaba bili smo bliži pobedi (1:1), i sad smo mogli da otovrimo meč. Opet, ostaje satisfakcija da nisam izgubio derbi. To bi bilo jako bolno i porazno za mene“.

Zvezda je odavno šampion, možda neke mečeve igra daleko od maksimuma, ali se čini sa strane da ste uspeli da održite tonus ekipe?

„Teško je iz tog razloga što su je osvojena titula, priča se o promeni trenera- Tako je raditi u velikom klubu, gledamo da rasteretimo igrače koji su igrali najviše, da ubacujemo klince i dobijemo na energiji. Meč protiv Voždovca je bio jako dobar, sa tim što smo od 13 udaraca postigli dva gola. Efikasnost nije bila na nivou koja treba. Ostalo je bilo za pohvalu: distance, zahtevi, jako dobrih 90 minuta. Da je meč otišao u 3:0 ili 4:0 stavili bismo ga u grupu ovih utakmica protiv TSC i Čuke, samo što protivnik nije toliko jak i to treba reći“.

“SAMO U SRBIJI VAM TREBA 90 ODSTO BODOVA ZA TITULU, MALO JE TAKVIH TAKMIČENJA”

Da li bi vam bilo lakše da imate ozbiljnu konkurenciju. Partizan je uvek rival, ali je ove sezone bio u problemima, TSC i Čukarički su u usponu, ali daleko još od Zvezdinog nivoa?

„Bilo bi bolje za ligu da mi možemo da izgubimo bodove na tri, četiri ili pet gostovanja. Da to može i njima da se desi. Bilo bi dobro da poslednji kod kuće može da dobije lidera. Nedostaje ta konkurentnost. Ovde vam treba za titulu 89 ili 90 odsto bodova. Ne postoji veliki broj takvih takmičenja. U Švedskoj vam treba 66 posto osvojenih bodova. Tako je poslednjih deset godina. To onda dovodi do toga da svaki meč gleda između deset i petnaest hiljada ljudi, bude fudbalskija atmosfera... Protiv Partizana i Voždovca je bilo teško igrati. Bilo je mučno, to umanji kvalitet fudbala i predstavu“

Da li ste opterećeni time da osvojite titulu bez poraza, što je u istoriji Crvene zvezde pošlo za rukom samo Dejanu Stankoviću?

„Voleo bih da se to desi, ali više sam sam fokusiran na to da još malo razigramo mlade igrače, da im damo još šanse da bi dobili iskustvo. Može da se desi ova tri kola da nas neće i ne osvojimo maksimalan broj bodova, ali je fokus da sve dobijemo. Naravno, ostao nam je i Kup”.

Istina je da je veliki broj mladih igrača dobio šansu ovog proleća, ali mnogi od njih su bili i timu u, što bi u NBA rekli, u “garbidž tajmu”, kada je sve bilo odlučeno ili kada se nije postavljalo pitanje pobednika.

„Uvek se postavlja to pitanje, ali oni na to treba da gledaju kao šansu koju su zaslužili, da je klub u luksuzu da može da im da minutažu. Oni u tom ’garbidž tajmu’ kupuju sebi prostor i poziciju za nešto sledeće. Postoji tačna statistika koliko su igrali mlađi igrači, uvek su igrala po dvojica mladih. Gde god sam radio promovisao sam klince i oni su otišli dalje u top pet liga. Volim to da radim, ali volim da imaju taj odnos da im ništa nije teško i da hoće da se izbore za šansu”.

“KADA SE ZALJUBITE U NEKOG IGRAČA, ONDA KASNITE SA SMENOM GENERACIJA”

Pričali smo o tome u oktobru, ali stara teza i dalje provejava u javnosti. Znate ono da su Milan i Rendžers bili vrhunac ove generacije, i da je tim energetski i motivaciono u ozbiljnom padu?

„To je sve pojedinačno, ne bih sve stavljao u isti koš. Dešava se da fudbaleri igraju na vrhunskom nivou sa 35 ili 36 godina. Mi u toj grupi imamo samo Borjana, ostali su mlađi. Uvek im kažem da je sve na njima, koliko su oni spremni da promene način života. Kako jedu, koliko vremena posvećuju telu, kako spavaju. Nekada su morali da se telu posvete sat vremena, sada im je za to potrebno tri. Generacijski su mnogo trajali. Neki imaju šest titula, neki pet, i uvek vam treba podmlađivanje. To je zamka u koju upadaju svi klubovi. Vežete se za njihove dobre igre, vodi vas emocija i zaljubljenost i onda ne menjate u pravom trenutku, nego sa zakašnjenjem. To je ona priča. Svi žele tranziciju, ali se plaše promene. Klub mora da tačno vidi ko sa kim može, jedno je naša liga, drugo je Evropa, kako napraviti balans“.

Jeste li imali predloge kako promeniti krvotok ovog tima?

„Jesam, možda je moj problem što nisam zahtevan trener, uvek sam igrao sa tim što sam imao. Volim da radim sa grupom, ne mislim da je kupovina i prodaja najbolja stvar za klub. Hteo sam da se ponašam odgovorno, kada smo imali roster od 30 igrača i deset bodova prednosti tražio sam dvojicu novih fudbalera. Klub ih nije doveo. Hteo sam Natu Lavija iz Haife i Gustava Ludvigsona iz Hamarbija. To su karakterni i kvalitetni momci. Bili su u domenu naših finansijskih mogućnosti, a znam da bi grupu povezali kvalitativno i karakterno. Sa druge strane nisam želeo da zatvorim prostor mladima. Rasteretili smo kadar odlascima Bena, Sanoga, Pankova, Popovića. Razmišljao sam da je bolje malo uštedeti i zatim dovesti prave igrače na leto. Nadam se da će klub to da uradi“.

“LUDVIGSON JE OZBILJAN KARAKTER, VEZUJE GRUPU, BRZ JE KAO BUKARI”

Ludvigson je onaj momak što je uništio Čukarički kada ste vi bili trener Hamarbija?

„Ludvigson igra sve tri pozicije iza špica i u špicu. Brz i jak igrač, dobar karakter. Na kraju je otišao u Južnu Koreju, napravio je bolji transfer od onog što smo mi mogli da mu ponudimo. Daje tamo golove, ne postoji igrač u grupi koji ga ne voli. Njegove distance su 13, 14 kilometara, ima brzinu kao Bukari. Razumem i politiku kluba, on ima 29 godina. Nije za budućnost, ali je jedan neistrošen igrač ispred koga su bile dve ili tri dobre sezone. On bi imao i motivaciju, jer bi došao iz slabijeg kluba i mogao da pokaže da vredi. Mnogi igrači iz boljih liga dođu ovde i potcene Zvezdu i Mozzart Bet Superligu. To je ono, što bih ja rekao, učine nam čast. Ne igraju iz srca. To je onda problem.”

“ZA LIGU ŠAMPIONA NAM NEDOSTAJE DESET KILOMETARA”

Gledajući stručne brojke, broj pretrčanih kilometara i broj šprinteva, da li Crvena zvezda deluje bolje nego jesenas kada smo prvi put razgovarali?

„Znam maksimum ove ekipe, na koliko su išli pretrčanih kilometara protiv Milana ili Hofenhajma. Kada sam ja došao u avgustu ekipa je psihološki potonula. Kao da nisam poznavao te ljude, energija je bila stvarno loša. Sada u tom delu izgledamo bolje, ali to je negde i razlika između mog i Dekijvog stila. Ja više volim reakcije na izgubljenu loptu, brzu i direktnu tranziciju, i onda najveći mogući sprint. Naša liga je jako spora, tu ima dosta trčanja u istom tempu, malo efektivne igre...Vidi se da kada igramo protiv TSC-a ili Čuke odemo na nekih 107 ili 108 pretrčanih kilometara. Derbi uvek bude prespor, u mom prvom susretu sa Partizanom smo bili na 92 kilometara. Sad smo bili na 104. Za mene je to malo, jer ako gledate vrhunske derbije, u Engleskoj ili Nemačkoj, oni odu na 117 po ekipi. Nama nedostaje deset kilometara. Tu dolazimo do nivoa igrača, brzine protoka lopte i terena i koliko se pušta žešća igra. Zvezda može mnogo više od trenutnog maksimuma, posebno u Evropi. Prosto, morate više. Naši brojevi su u Evropi drugačiji nego ovde, bolji su za 10 ili 20 odsto... Za rezultate u Ligi šampiona, jer kvalitativno nećemo biti na nivou Mančester Sitija, minimum je da idete na 115 i više kilometara u volumenu i da imate osam odsto u najjačem šprintu”.

INTERVJU – Trener meseca Miloš Milojević: Igrači ne umiru ni u Realu, spreman sam da iznesem smenu generacija

Da li Vam je veliki minus poraz od Ludogoreca u Antaliji? Ne zbog rezultata (2:3), nego činjenice da je bugarski šampion izgledao dominantno u prvom poluvremenu?

„Stvarno smo odradili dobre pripreme, nastavili smo da održavamo nivo i da se razvijamo i posle dolaska iz Antalije. Imao sam iskustvo iz Malmea kada mi je ekipa na početku letela, ali sam u jednom trenutku imao devet povređenih igrača. Vama ništa ne znači ako dobro radite, a imate povređene igrače. Mi smo stvarno dobro odradili pripreme, rezultatski smo loše prošli protiv Ludogoreca. Sa druge strane u tom pripremnom periodu smo ispunili sve ciljeve, da svi igraju i da podižemo nivo igre i forme. Možda je tu bilo nekih nesporazuma između mene i kluba kada je reč o Ludogorecu. Dva dana pre toga smo odradili četiri jaka treninga, oni su odmarali. Ako ćemo realno da gledamo taj trener je posle šest kola smenjen. A mi smo sa plus deset otišli na plus 22. Ludogorec je nešto kao Zvezda ovde. Nama nije taj meč bio prioritet, mogli smo da igramo sasvim drugačije. Oni su imali tri brza igrača napred, iskoristili su naš presing kada nismo bili baš tačni. U Srbiji se sve shvata tragično i svaki poraz je smak sveta“.

Mnogo su to videli kao opomenu za Ligu šampiona?

„Ljudi hoće da se spremamo za septembar 2023. godine. To nije realno, jer se fudbal ubrzao, ubrzala su se dešavanja. Uvek je pitanje ko će biti trener, ko će od igrača biti tu”.

“ZNA SE KOLIKO JEDNA EKIPA MOŽE DA IMA MAJSTORA... NEKADA NI DVA“

Dobro, kako vidite Zvezdu u Ligi šampiona?

„Mora da igra totalno drugačije nego u prvenstvu, da bude opredeljna na dobar i čvrst blok. Doći će ovde ekipe, naviknute na odlične stadione. Njima se neće svideti ni buka, ni atletska staza. Marakana jeste naša prednost. Ako mi imamo top dan, a oni u lošem momentu, sve će biti moguće. Ne treba pretiti i stavljati pritisak na ekipu, jer nisu to samo Bajern, PSŽ ili Real. Imate Benfiku koja ode i ponizi Haifu... A Benfika nije krem dela krem. To će biti drugačiji energetski sistemi i potrošnja, drugačiji profili igrača. Negde sam sve više ubeđenja da Zvezda treba da ima jednu i po postavu. Igrači koji su bolji u tranziciji, motorički sposobniji da igraju u Evropi. Onda imate za našu ligu kreativnije igrače koji individualno rešavaju u poslednjoj trećini ili nekom kombinatorikom. Treba biti ozbiljan majstor i napraviti taj balans”.

Gledajući sa strane deluje da Zvezda ima višak talenta, a manjak fizike. A to se u Ligi šampiona ne prašta?

„Kada se ušlo prvi put u Ligu Evrope bio sam najsrećniji čovek na svetu. Tada je ekipa atletski bila jako dobra, disciplina na najvišem nivou. Onda kako je Zvezda rasla, onda su počela mišljenja da nam na primer, na poziciji levog krila, treba veći majstor. Onda se iz jedne radničke ekipe stvori kreativna ekipa majstora... Tu je umeće celog kluba, trenera i direktora da naprave balans. Zna se u Evropi koliko jedna ekipa može majstora da ima na terenu. Nekada možda i ne mogu dvojica. Onda, kada imate dobrog igrača koji je vrhunski u prvenstvu, nije logično da ga kaznite u Evropi da ne igra. Mnogo je tu pitanja”.

Ima i konkretnih primera?

„Sada se konkretno priča da Katai može da igra 30 minuta u Evropi. Ja sam ubeđen da može više ako je spreman i vodi računa o svom telu. To je igrač poteza koji može da rešava utakmice i u Ligi šampiona. Tamo nećete da rešavate mečeve konstantnim ulaženjem u šanse, imaćete jednu ili dve situacije. To Katai može da i dalje rešava. Sećate se i prve Lige šampiona, imate jednu šansu i to je to. U Napulju smo imali prvu šansu, na kraju je završeno 3:1”.

”TREBA DA DOVODIMO IGRAČE IZ ZEMALJA NIŽEG REJTINGA”

Ovogodišnja Liga Evrope isto ne obećava, pričali smo već o tome. Mada deluje da ste zaslužili, ako ništa drugo, više bodova?

„Mogli smo mi da prođemo grupu u Ligi Evrope uz malo sreće. Ali da bi vas sreća pomazila potrebno je da posložite ekipu kako treba. Ne može da se ide bez zadnjeg veznog ili sa zadnjim veznim koji je povređen u Ligu Evrope. Mi smo potcenili to takmičenje. Odrazilo se na blok u čvrstini, da to nije bilo dovoljno za mečeve na strani. Da li sam mogao da igram defanzivnije? Mogao sam. Procenio sam da ćemo sa defanzivnim blokom biti samo tri posto bolji i čvršći, želeo sam da budemo ofanzivniji i imamo neke druge adute”.

Postoji li uopšte idealna priprema za Ligu šampiona?

“Da igrači budu što pre tu. Objektivno biće teško, jer Srbija nije prva opcija top igračima. Gledaju prvo top lige, potom Holandiju, Grčku, Austriju, pa tek onda Srbiju. I tu dolazimo do strategije kluba. Možda nam nisu potrebni igrači sa ozbljnim CV-ijem koji dođu ovde da odrađuju posao. Bolje je da se fokusiramo na zemlje nižeg rejtinga, da dođu momci koji hoće da odigraju Ligu šampiona, budu ovde godinu i po dana. I onda idu dalje”.

O LEKOVIĆU, PRUCEVU, MIJATOVIĆU I BRAĆI MITULJIKIĆ...

Da krenemo sa analizom mladih igrača. Najviše minuta je dobio Leković?

“Ako poredimo njega i Erakovića, vidimo svi da je Čupa bolji. Ali treba se vratiti na Čupu pre tri godne i onda treba tražiti poređenje. U tim godinama Strahinja nije ni toliko igrao. Sve zavisi od Lekovića. Ima predispozicije, klub je stao iza njega, produžio mu je ugovor. Zna da ima moje poverenje. Zadovoljan sam što je stabilan momak, karakterno je dobar. Treba mu prostora za igru. Neće mu biti lako kada se vrati Raša Pankov, imaćemo šest štopera. Klub treba to da proceni ko kome uzima mesto, gde su plusevi, gde su minusi. Ja sam u decembru još rekao da su nam potrebna četvorica centralnih bekova, da tu bude jedan mladi koji će biti treća opcija. Ako bude četvrta opcija teško će igrati, jer uvek postji vezista koga možete da spustite u odbranu. Sanogo, Mićko... Kada imate šestoricu štopera i svi su dobri, to može da bude problem. Raša Pankov je jedan od najboljih štopera u ligi, Milunović, Spajić reprezentativac, Dragović, Čupa... Ja hoću Lekoviću da dam šansu, ali ne mogu da kažem Dragoviću: ’Ne igraš jer je on mlađi’. To nije estetski i etički. Isto tako je na poziciji levog krila. Imamo Pruceva I Mitrovića, a ispred njih su po poenima dva naša najefikasnija igrača, Katai i Mića Ivanić. Teška im je ta borba, i kada igraju očekuje se da izađu iz te senke, i budu na tom nivou. Mali Mitulja ima konkurenciju u Bukariju, koji im najbolje fizčke predispozicij u timu, atraktivan je. Mnogo tu treba da se namesti da bi oni imali zapaženiju ulogu”.

Često pominjete da se vidi da je mladi ruski reprezentativac Jegor Prucev odgajan u drugačijoj metodologiji. Deluje lepo u polju, ali nekako nije konkretan?

”On je igrač sa sto posto intenziteta, stresa i presinga. On mora da se smiri, diše duboko kada dođe u šansu i centaršut. Sve radi u velikom intenzitetu, kada ste u takvom stanju, a nemate perfektnu tehniku ne možete da dođete do ozbiljnih brojki. Vi od krilnog igrača hoćete golove i asistencije. Profilno je i dalje pitanje da li je Prucev osmica, ’boks tu boks’ igrač ili krilo. On kapacitetom i intenzitetm trčanja ima evropske brojke. Ali kvalitativno, kada je reč o golovima i asistencijama, to nije dovoljno dobro. Jeste on mlad momak, 2002. godište. Ali za mene su mladi 2004. i dole. Mladi su Leković, Mijatović, golman Miladinović”.

Braća Mituljikići?

”Sa njima moramo da budemo strpljivi. Vidi se talenat, dribling, dobra brzina. Oni su kompletni. Pričao sam sa Nikolom, kao da se uplaši kada uđe u šansu. Mora to da prebrodi, mogao je do sada da ima bar tri gola u 350 minuta. Onda bi to stavilo drugu perspektivu, ali radi i diže se. Obojica imaju ozbiljan talenat, pitanje je da li klub ima mogućnost da im da šansu... Nikola može da igra iza špica, drugog špica. Kao da su jedan drugome konkurencija”.

Mijatović?

”On je ’šedou strajker’. Ima Izuzetnu završnicu, levom, desnom i glavom. To mu je najveća vrlina. Drago mi je što je postigao gol protiv Voždovca. Malo nije adaptiran za sistem 4-3-3. Više je igrač za 4-2-3-1 ili 4-4-2 u rombu gde bi mu odgovaralo da bude iza špica ili jedan od špiceva. Na tim mestima je pokazivao i najbolje igra na pripremama u Turskoj. Biće mu problem da se profiliše, po boku - nije to to”.

“NE SVIĐA MI SE ŠTO DECA TALENTOVANA ZA FUDBAL NE IDU U ŠKOLU, NE ZNAJU ENGLESKI”

Kako gledate na njihove navike, nivo profesionalizma, jer je utisak da su današnji klinci pomalo razmaženi i da nisu dovoljno gladni?

”Ovo je drugačija sredina. Evo vam jedan primer. Momak koga sam trenirao u Malmeu Hugo Larsen odbio je ugovor i to milionski iz Premijer Lige, zato što mu je svejedno da li na računu ima milion ili 200.000 evra. Bitno mu je da ode u klub gde će da igra. Mi smo nacija gledna svega, borimo se za egzistenciju, gledamo šta možemo da zaradimo i pravimo rezultate. Ovde moraju da shvate da treba da se radi na sebi. Apsolutno mi se ne sviđa uspostavljeni trend prestanka školovanja mladih igrača. Dakle, igrači koji su u našoj omladinskoj školi ili pri prvom tmu jako rano prestaju da idu u školu... Mogu da nađu vremena, sad postoji škola na distanci, drugačije metodologije. Samo da pričitaju jednu knjigu, to vam otvara nove vidike. To su neke stvari koje ne shvataju. Bitna je porodica da ih podrži”.

Čija je to odgovornost?

“Ja mislim da je to odgovornost roditelja... Svako od njih hoće da ide u inostranstvu, a 90 odsto njih ne zna strani jezik. Znam iz iskustva Srbe koji su dolazili u Švedsku ili na Island. Nisu znali engleski, odmah ih nije prihvatila grupa. Kada te ne prihvati grupa ti ne možeš dobro da igraš... Ti treba da napraviš sve što je do tebe.. Sad smo pokrenuli inicijativu u klubu. Pričao sam o tome sa ljudima iz kluba, isto tako i Marin. Jednom ili dva puta nedeljno u prostorijama kluba imaju čas engleskog. Samo ne smeju da shvate da mi njima kao tražimo obavezu, već da hoćemo da ih osposobimo”.

Kako biste ocenili Vaš rad od jedan do deset?

”Što se tiče samo rada reko bih da je to najviši nivo. Znam koliko vredim, znam šta znam i gde sam pravio greške. Osnovna greška je što u svaki projekat ulazim srcem i verujem svima. Do jednog trenutka. Možda kada dolazite u novu sredinu, bila to Zvezda ili ne, morate da postavite granice. Sve što vam smeta treba da sklonite sa strane. Što se tiče rad na terenu, odnosa sa igračima, medijima, upravom... Tu stvarno nemam zamerki. Gledam na ovo kao na pozitivno iskustvo, Zvezda je najveći klub u kojem sa radio. Nažalost, srpska liga nije cenjena u Evropi da otvara vrata Zapada. Više vam otvara Kinu, Rusiju, Arabiju”.

“VOLEO BIH DA SE OKUŠAM U BELGIJI, HOLANDIJI, ČEMPIONŠIPU"

Gde vidite sebe posle Zvezde?

”Voleo bih posle Zvezde da odem u ligu koja je nivo ispod liga petice. Holandija, Belgija, Portugal, Čempionšip. Sa druge strane, imate milion trenera koji rade dobar posao i svaki od njih gravitira ka tim zemljama. Meni je prirodno okruženje Skandinavija, odatle postoji najviše interesovanja. Pitanje je tajminga da li hoćete da čekate da vam dođe ponuda. Za sada se nisam umorio od fudbala, nisam hteo ni posle Malmea da odmaram. Zato sam odmah prihvatio Zvezdu, možda ne u idealnom trenutku i ne kao što sam zamislio za pet ili deset godina. Ali sam verovao da možemo da uzmemo titulu. Ne mogu sebe da žalim ni u jednoj varijanti”.

Možda bi Vam bilo lakše da ste došli kao nepoznat čovek. Svlačionica Vas je znala kao pomočnika, tada ste bili zaduženi da hladite odnose između igrača i šefa?

”Bio mi je plan da nekada Zvezda razmišlja o meni, za pet ili deset godina. Promenila bi se struktura celog tima. Ne hi došao kao neko ko je već bio pomoćni trener tim igračima. Ne mislim da bi to promenilo mnogo stvari. Ne gradi se autoritet zastrašivanjem. Kada kao pomočni trener vidite nezadovoljnog igrača morate da ga pomozite, da ga oputite. Kao glavni trener to ne radite... To može pojedincima da smeta, kao do juče je bio dobar sa nama, sad se mršti. Oni moraju da budu zreli i shvate promenu pozicije. Ali ne mislim da je toga bilo, to je više opšte mesto posle susreta sa Monakom ili Ludogorecom. Kao oni mene ne respektuju. Autoritet se gradi znanjem, nekada oni ne ispoštuju zahtev, ali ne zato što neće... Nekada ne mogu... Klub je znao kakvog trenera dovodi i nema potreba za bilo kakve spekulacije”.

“OVDE SE MENJAJU ISTI TRENERI, SLABO PROIZVODIMO STRUČNJAKE”

Koga od trenera u srpskoj ligi posebno cenite? Deluje da se najviše vidi Lazetićev pečat u TSC-u?

“To je proces sazrevanja. Laza je imao odličan put. Bili smo cimeri u Zvezdi, cenim ga ljudski. Istrajan je u zahtevima, pametno je birao klubove i sredine, znao je ko od sportskih direktora hoće da stane iza njega da se izgradi. Dobro gura, želim mu drugo mesto i kvalifikacije za Ligu šampiona. U Srbiji se mahom vrte isti treneri, to je već praksa. Brzo se troše mladi... Kragujevac igra odlično sa svojim kapacitetom. Bili bi još bolji da imaju prilagođen teren. Variraju direktno, tranzicija, posed... Kerkez radi dobar posao sa Čukaričkim, igra u sistemu 4-3-3, ne prilagođava se rivalu. U Pazaru je par trenera radilo dobro, smene ih posle prvog poraza. Da je ostao neko od njih siguran sam da bi napravili dobar posao. Samo malo više strpljenja. Svi su nervozni posle poraza, ali nije realno očekivati da Pazar bude prvi kao pred meč sa nama. Izgubili su potom još nešto i odmah su ga sklonili”.

Ima krivice i do trenera?

“Mi treneri treba da branimo jedni druge, da ne pričamo loše. Ja svuda podržavam kolege, kada čujem da je neko od naših u pregovorima sa nekim klubom tu opciju ne uzimam u obzir. To je moj princip, možda će neko reći da sam glup i lud. Nismo zaštićeni, i ne borimo se samo za sebe”.

Deluje da srpski fudbal proizvodi malo trenera?

“Znate kako se proizvode treneri. Zvezda ili Partizan se odluče za nekog, plate ga kao TSC ili Čuka, i stave ga da sedam godina vodi omladince, da ima petogodišnji ugovor. Važno je da bude stabilan, i da ne razmišlja da ode u Kinu ili Arabiju, da ima cilj i izbacuje svake godine po dvojicu igrača. I kada ti momci budu gro prvog tima, jasno je da će on biti glavni trener. Nismo strpljiv narod, ja nisam strpljiv čovek... Otišao sam iz Hamarbija kada sam dobio poziv Malmea. Preki smo ljudi, ima i do nas. Ali klubovi i Savez moraju da stvaraju trenere. Partizan je potrošio mnogo stručnjaka u poslednjih pet, šest godina, Zvezda je promenila četvoricu. Ali za sedam godina, to je čak ispod evropskog proseka”.

Da li biste posle Zvezde radili još negde u srpskom fudbalu?

”Ne volim obećanja ono nikada više ovde, ali ovo je vrh srpskog fudbala. Na primer kada biste bili selektor mlade to je opet posao koji nije cenjen u Srbiji. Drugo je kada ste u Nemačkoj selektor mlade, pa ostanete 11 godina. Ja sam imao ponudu Islanda da pričamo o selektorskoj poziciji. Nije me interesovalo, nije moja energija da viđam ekipu jednom u tri meseca”.

”NAJVIŠE CENIM TUHELA, DUGO PRATIM DE ZERBIJA”

Koga volte da pratite od evropskih trenera?

”Sad su svi na De Zerbi talasu, ali ja sam ga pratio u Sasuolu, Šahtjoru... Imao je problema tamo kada mu ukrajinske ekipe ne izađu. On je čovek koji je rekao: ’Ja ću da vam napravim dve trećine terena, za onu poslednju su mi potrebni milioni’. Ozbiljan trener. Ja mnogo volim Tuhela, bez obzira što je u minus fazi. To mu je prvi put u karijeri. Možda u ovom trenutku nije trebalo da dođe u Bajern, ali to se ne odbija. Njegov cilj je i bio da jednog dana uzme Bajern. Knudsen iz Bodo Glinta, ima mir za rad, odlučuje o svemu. Jako dobro radi, iako nije poznat široj javnosti”. 

Nedavno je direktor FSS Nikola Lazetić rekao da Zvezda, Partizan i Vojvodina imaju previše mladih igrača u rosteru zbog bonus pravila, ali da se njihova mala minutaža odrazila na rezultate mlađih selekcija?

“Svaka polemika je dobra, ja opet gledam iz moje perspektive. Kod mene su mladi igrači igrali, imam sistem kako radimo na njihovom individualnom razvoju. Ne vidim trenera na svetu koji neće da stavi mladog igrača koji je dobar. I da nema bonus pravila igrali bismo sa Erakovićem, Mitrovićem, Lekovićem i Prucevom. Uvek vam treba nova krv i protok novca”.

NORVEŠKA U JANUARU PRODA ZA 75.000.000, A SRBIJA ZA 12.000.000

Dakle, vidite problem na drugoj strani?

“Treba dobro da se preispita metodologija rada... Razvijene zemlje imaju sertifikaciju mlađih kategorija. To znači da svaka akademija mora da skupi određeni broj poena da bi imala jednu, dve, tri ili pet zvezdica. Poeni se skupljaju na osnovu kvalifikacija trenera, uslova rada, koliko puta trenirate na celom terenu, da li imate propratne službe i koliko igrača vam dođe do saveznog ranga. Onda iz godine u godinu imate kontrolu, dođu ljudi iz Saveza i proveravaju vas. Tako je u Švedskoj, Danskoj, Nemačkoj, Engleskoj. I zato Norveška u zimskom prelaznom roku proda igrače za 75.000.000 evra, a Srbija za 12 ili 13. Tu treba tražiti poboljšanje. Mi smo pre pet godina bili dominantni u mlađim kategorijama, sada više nismo. Čuo sam da nam je Gana dala pet komada. OK, Afrikanci su stariji, ali su uvek bili stariji. To nije problem. Problem je što smo te starije mi pre dobijali. Metodologija se razvila, mi se takmičimo pre vremena. Iz prostog razloga, treneri u mlađim kategorijama rade za mali novac i žele da se što pre dignu u prvi tim. Oni hoće da to urade rezultatima. I odmah su promašili prvu tezu... To treba da se drugačije postavi. Lako je optuživati Zvezdu, Partizan, Vojvodinu.... “.

Da imate moć šta biste prvo promenili u srpskom fudbalu?

”Napravio bih drugačiji ambijent. I da se licenciraju samo tereni koji se održavaju. Da se sklone atletske staze. Postavio bih najbolje trenere da rade sa mlađim kategorijama”.

SUPERLIGA, 34. KOLO, PLEJ-OF

Subota

16.30: (1,38) Čukarički (4,70) Novi Pazar (8,50)

18.30: (1,35) Crvena zvezda (5,00) Vojvodina (9,00)

20.30: (1,22) TSC (6,50) Voždovac (13,0)

Nedelja

19.30: (1,20) Partizan (6,75) Radnički 1923 (14,0)