Bogdan Bogdanović: Duletovi treninzi u šest ujutru i vojnički sistem, ne može to svako da izdrži

Dve cele i treća krnja sezona u NBA ligi. Prethodno još toliko u Fenerbahčeu s kojim je osvojio Evroligu i naosvajao se trofeja u Turskoj. No, Bogdan Bogdanović ne zaboravlja odakle je krenuo uspon ka košarkaškom sazvežđu, pa „punih usta“ priča o vremenu u Partizanu i saradnji sa trenerima koji su mu oblikovali karijeru za koju već sad može da kaže da je uspešna.

Naravno, u prvi plan ističe ulogu Duška Vujoševića koji ga je kao tinejdžera uveo u prvi tim crno-belih i poverio neke važne šuteve čak i na mečevima Evrolige. Možda se nije odmah isplatilo, ali na tom poverenju zvanično najbolji košarkaš Srbije i te kako je zahvalan bivšem učitelju.

„U periodu rasta i razvijanja stvarno sam imao sreću da radim sa vrhunskim trenerima i igračima, znao da koristim njihov savet. Znaju i oni da ih nisam baš sve poslušao, ali to je igrački. Kad sam počeo da radim sa Duletom Vujoševićem, najviše mi je pomogao u profesionalnom razmišljanju“, prisetio se Bogdanović tokom razgovora sa komentatorom Sportkluba, Srđanom Radojevićem, u podkastu „Give & Go“.

Prema njegovim rečima, jedan od ključnih Vujoševićevih saveta ticao se posmatranja košarke kao profesije.

„Uopšte nisam znao šta znači biti profesionalni košarkaš i koja je njegova uloga u društvu. Kod nas je bio problem što nije bilo edukacije igrača na najboljem nivou, nego „ako je pravi, razviće se“. Veliki broj igrača se uguši u prelasku iz juniorske u seniorsku košarku, jer ne shvataju da im tad košarka postaje jedina obaveza u životu. Kao junior si se još edukovao, imao nekoliko godina da razmisliš šta ćeš da uradiš u životu, pa fakultet, a ovde veoma mlad moraš da doneseš odluku da se samo baviš košarkom. Tu ti je zadatak da napreduješ prvo u košarkaškim elementima, budeš kao osoba reprezentativan, ne možeš da radiš šta god voliš“.

Naveo je i konkretan primer:

„Recimo, voleo sam da jedem u Mekdonaldsu, ali onda nisam mogao tamo da idem i da jedem, da me gledaju ljudi, to se ne poklapa. A svi mi to volimo, to je sve normalno. Moraš da nađeš u tome neku motivaciju, moraš stvarno da voliš“.

Kad je Vujošević bio trener Parnog valjka Bogdanu je bilo tek 18 godina.

„Dule me je naučio o osnovnim stvarima, šta je bitno u tome šta postaješ i kako se napreduje. Naučio me je koliko je ponavljanja potrebno da bi jedan pokret ušao u automehanizam, da bi na utakmici to mogao da uradiš automatski, da ne razmišljaš. Kad govorim o prelasku iz juniora u seniore, imao sam dosta sporiji šut, pokušavao sam sa Vladom Jovanovićem da ga promenim i čini mi se da tad nije imao vremena da se pozabavi mnome, a ni ja nisam znao kako da priđem treneru. Bio sam izuzetno mlad, došao iz ekipe gde sam bio superstar, očekivao isti tretman u Partizanu. Vodiš se onim sa čim si dotad bio uspešan, pa sam mislio da radim ono što znam i to je to“.

Osvrnuo se Bogdanović i na dve sezone pod komandom Vlada Jovanovića.

„Vlada je mnogo radio sa Gagijem Milosavljevićem, sa mnom, sa Bertansom u drugoj sezoni. Tu je bio i Jaka Klobučar, mnogo mladih igrača – Jaramaz, Bane Đekić, mislim da je i njemu bio težak taj prelazak sa pomoćnog trenera na glavnog, prvog trenera. Nije imao vremena da se bavi mladim igračima, ali mi je tad rekao da moram da promenim šut i brže donosim odluke. Pokušavao sam, a u tome mi je najviše Dule pomogao, tako što se bukvalno odricao svog vremena da radi sa mnom. Dolazili bismo u šest ujutro i on je samo sa mnom radio dva sata. Govorio mi je da ponovim pokret rukom, držanje lakta. Ima je taj vojnički sistem, ali meni je to pomoglo. Možda to ne i bi pomoglo svakom igraču, možda ne može svako da izdrži, ali je u tom momentu bilo nenormalno značajno. Kad sam shvatio da sam promenio neke stvari na terenu, da mi sve to ide lakše, krenuo sam da se sâm bavim tehnikom i kako ću brže da driblam. Mnogo sam napredovao samo tim ponavljanjima i to je jedna stvar koju sam naučio“.

Sad mu je 27 godina, prirodno je da bolje razume sve oko sebe, iako priznaje da mu je i te kako trebalo vremena da se navikne na američki stil života kad je 2017. potpisao za Sakramento.

„Prvih mesec kada sam došao mi je baš bilo teško i nisam mogao da se naviknem na brzinu u svemu. Došao sam iz ekipa u kojima su bile postavljene uloge, jasan cilj da se, recimo, osvoji Evroliga i to smo gradili tri godine. Onda dolaziš u mladu ekipu koja je u razvoju, a iz te prve sezone je ostalo tri, četiri igrača ukupno. Mnogo stvari se promenilo“.

Prema njegovim rečima, ritam utakmica – a svaka ekipa u osnovnom delu sezone odigra 82 – predstavlja najveću promenu u odmosu na evropsku košarku.

„Najteže je bilo koliko ustvari ima utakmica, ni ja nisam bio svestan. Ljudi igraju ponedeljak, pa utorak, sredu kao odmaraju, pa ih u četvrtak vidiš igraju ponovo. Bjelica je jednom to dobro rekao u prvoj sezoni u NBA: „to je kao Evropsko prvenstvo, ali tokom cele sezone“. Dva dana igraš, jedan pauziraš, pa opet dva igraš, jedan, dva... To je ono što je najveća razlika. Izgubiš se u tome. Trening, terapija, nemaš vremena da se pozabaviš drugim stvarima, osim da se posvetiš košarci i oporavku svog tela. To su jedine stvari koje brinu, jer te sledeća utakmica čeka sutra ii prekosutra, vidiš na kalendaru. Retko te čekaju dva dana slobodna i to traje. Jedino kada je njihov Božić ili Ol-star imaš neki odmor. Sasvim je drugačije nego u Evropi, tamo možeš čak i da odmoriš neku utakmicu vikendom, kada je slabiji meč u domaćem prvenstvu. Mislio sam u početku da je jedina razlika u građi igrača, ovdašnji su veće atlete, ali, ovde je košarka brža, zasniva se na većem broju poena, pravila su jednostavnija. Mislim da je sve podređeno igračima i publici, da im se dopadne „na oko“.

U jednom delu razgovora srpski as se osvrnuo i na pogibiju Kobija Brajanta, početkom ove godine. S razlogom, jer mu je od malena bio uzor.

„Često ga se setim, gledam klipove. Bila je tužna scena iz filma „Last dance“, pojavio se u epizodi gde priča o Majklu Džordanu kao o životnom mentoru. Bilo mi je baš teško. Nerealno je da ode takva zvezda, takav čovek. On je veliki trag ostavio ovde i teško je prihvatiti da ga nema. I dalje ljudi ne shvataju da je nestao, ali to je život“, dodao je Bogdan Bogdanović za Sportklub.

(FOTO: Star sport, MN Press)