Treći put i Bog pomaže, rekao je Kiza Milinković na promociji u Borcu... Nije dočekao ni treću utakmicu

Trenerski posao generalno nije jednostavan, a kada tu rabotu obavljate u Bosni i Hercegovini, onda je to vraški težak posao. Svakako, čast izuzecima, ali u većini slučajeva nemate puno vremena za rad. Od vas se traže rezultati, dok se na prste jedne ruke mogu nabrojati primeri vremena, prostora i strpljenja koji su pruženi nekom treneru da kuću gradi od temelja. Tako se svake sezone nastavljaju trenerske vrteške, a taj ritual nastavljen je i ove.

Zoran Milinković više nije šef stručnog štaba banjalučkog Borca, potvrđeno je to jutros na zvaničnoj stranici aktuelnog šampiona Bosne i Hercegovine.

“Nakon sastanka, uz zajedničku želju da se FK Borac vrati na pobednički put i ostvari svoje ambicije do kraja sezone, dogovoren je sporazumni raskid saradnje sa Zoranom Milinkovićem, kojem želimo sve najbolje u nastavku svoju trenersku karijere”, saopštili su iz Borca.

Popularni Kiza nije kako treba ni raspakovao kofere, a već je morao da ih ponovo pakuje, jer se na klupi Banjalučana zadržao svega dve utakmice. U obe je upisao poraz (Posušje 1:0) i Zrinjski (1:5).

Iskusni stručnjak je na klupu seo 30.jula, a svoj novi – stari mandat na kormilu Borca otvorio rečima: “Ambicije su velike, vi dobro poznajete moju karijeru. Ja sam trener sa visokim ambicijama, takmičar, i jednostavno, poklopile su se ambicije da osvojimo titulu. Ovo je moj treći dolazak u Banjaluku i neka bude po onoj narodnoj – treći put i Bog pomaže“, obratio se tada javnosti Milinković, koji, ispostavilo se, neće dočekati ni treću utakmicu na trenerskoj klupi.

Borac je ovu sezonu počeo sasvim solidno, bar kada je reč o Evropi. Uprkos eliminaciji od rumunskog Kluža ostavljen je dobar utisak pobedom od 2:0 u regularnih 90 minuta u Banjaluci. Čak i posle gola primljenog u produžecima, ispraćeni su fudbaleri Borca aplauzom nakon časnog poraza, te se nekako očekivalo da i u ovoj sezoni banjalučki tim biti dominantan na domaćoj sceni.

Trener je tada bio mladi perspektivni stručnjak Marko Maksimović koji je prošle sezone doneo pehar Premijer lige u vitrine banjalučkog kluba. Euforija je brzo splasnula, a razlog je bio sramotan poraz od irskog Linfilda (0:4), što je umnogome uzdrmalo ekipu. Ulje na vatru dolio je upravo Maksimović kada je najavio odlazak rečima da “u kući nema mira“.

Svemu tome, kumovala su dva remija u Premijer ligi. Prvo Željezničar (1:1), pa Leotar (0:0), nakon čega je Maksimović otišao uz reči da je bolje da ode on jedan nego 50 ostalih. Kola su krenula nizbrdo, a kao spasilac iz magle se ukazao Zoran Milinković. Iskusni stručnjak sa pregršt iskustva koji je Banjalučane u prethodnom mandatu vodio 2017. godine. Mislilo se da ako iko može da probudi razdrmanu ekipu, onda je to čvrsta trenerska ruka kakvu poseduje Kiza.

Očekivala se svojevrsna šok terapija koja bi ponovo probudila individualni kvalitet, ali čini se da je usledio samo kontraefekat. Izuzetno bleda partija protiv Posušja, ekipe koja u tom trenutku nije imala niti jedan bod, a onda na koncu, sramotan poraz u Banjaluci od Zrinjskog, bio je kap koja je prelila ionako plitku čašu. Ekipa je delovala tromo, bezidejno, bez energije, motiva, želje.

Čelnici Borca nisu imali milosti, pa je sada već bivši šef struke samo još jedan na listi bivših trenera. Kome će pripasti nezahvalna uloga da vadi kestenje iz vatre uspavanog tima iz Platonove, saznaćemo ubrzo, ali čini se da rešenje treba tražiti u drugim stvarima. To je svakako za nešto dublju analizu.

Osim Borca, trener je promenjen i u Širokom Brijegu, jer je Tonija Karačića zamenio dosadašnji pomoćnik Jure Ivanković.

Očigledno je da se praksa smene trenera nastavlja i dalje, pa je za očekivati da će, kako vreme bude odmicalo, rubrika odlazećih i dolazećih trenera u Premijer ligi BiH biti sve popunjenija.