Treća liga nije kanal, već odskočna daska: Mimović putem Kataija, Žigića, Lekića, Đuričića, Lukića...

Posle pobede u Bernu potvrdio je Ognjen Mimović da odlazi iz Crvene zvezde. Nije rekao da će u Fenerbahče, ali to više i nije tajna. Mladi desni bek doneće crveno-belima 8.700.000 evra (i 10 odsto od narednog transfera), a dobiće priliku da sarađuje sa Žozeom Murinjom, Dušanom Tadićem, Filipom Kostićem, Edinom Džekom, Jusefom En Nesirijem...

Videćemo kako će se razvijati karijera momka koji narednog leta puni 21 godinu, ali prvih godinu dana na velikoj sceni bilo je obećavajuće. Prošle zime crveno-beli su prekomandovali Mimovića iz OFK Beograd Mozzart Beta kao zamenu za Kostu Nedeljkovića koji je prodat Aston Vili (uz ostanak na pozajmici do kraja sezone). Ne samo da ga je odlično odmenio uz desnu aut-liniju, već je i sakupio veći broj nastupa za prvi tim Crvene zvezde od svog "klasića" (Mimović 34, Nedeljković 20).

Uspeo je mladić iz Gornjeg Milanovca proletos da ubedi Vladana Milojevića da zaslužuje poverenje, pa mu je ove sezone dodeljena uloga standardnog prvotimca. Povreda metatarzalne kosti odvojila ga je sa terena na dva meseca tokom jeseni, ali je i pored toga sakupio pet nastupa u Ligi šampiona. Dok je bez njega u timu ekipa je pretrpela debakle od Intera, Monaka i Barselone...

Za kratko vreme Ognjen Mimović je prešao put od trećeligaškog društva do Lige šampiona i pokazao da se isplati ići postepeno. Nema razloga da mladi igrači "kaljenje" u nižim rangovima doživljavaju kao tragediju.

U sezoni 2022/2023 stigao je na Omladinski stadion iz kadeta Grafičara i pomogao Romantičarima da se domognu Mozzart Bet Prve lige Srbije. U 11 u nastupa vodio je duele sa igračima Zemuna, BSK Borče, Studentskog grada, Brodarca i rastao iz nedelje u nedelju. Sve do društva najboljih evropskih klubova i transfera koji neće proći nezapaženo na stranicama vodećih sportskih medija širom kontinenta.

Mimović u dresu OFK Beograd Mozzart Beta (©Starsport)

Odlazak u Fenerbahče je samo deo puta. Čeka Mimovića novo dokazivanje, pod još većim pritiskom, ali ako nastavi da radi kao dosad, imaće čemu da se nada. Vodilja mu mogu biti i primeri drugih srpskih fudbalera koji su uspeli od lokalnog fudbala da se probiju u neke od najjačih svetskih liga. I obuku dres reprezentacije.

Verovatno najpoznatiji takav put u Srbiji imali su Nikola Žigić i Dejan Lekić, bivši napadači Crvene zvezde. Tu je, svakako, i Nemanja Matić, ali je on posle godinu dana u Kolubari karijeru gradio u inostranstvu. Preko Slovačke do Čelsija, pa dalje...

Žigić je svojevremeno zbog vojske morao da prekine igranje za AIK iz Bačke Topole. Dužnost prema otadžbini odvela ga je u Bar (početkom milenijuma, dok je još bila aktuelna Savezna Republika Jugoslavija), a boravak na crnogorskom primorju iskoristio je da zaigra za Mornar koji se takmičio u drugom stepenu domaćeg fudbala. Jedan više od njegovog AIK-a. Sa 15 golova u 23 utakmice mladi Topolčanin skrenuo je pažnju na sebe i po odsluženju vojnog roka preselio se u Lazarevac. Vratio se u trećeligaški karavan, ali je Srpsku ligu Vojvodina zamenio grupom Beograd. Bila je Kolubara tek usputna stanica za visokog golgetera, pošto je brzo potpisao za Crvenu zvezdu.

Zanimljiva je priča kako je došlo do ugovora sa crveno-belima, a svojevremeno ju je ispričao član tadašnje Uprave crveno-belih, Dušan Savić.
"Platili smo za njega 2.500 evra, a posle nas je zamolio da njegovom ocu kupimo traktor, koji otprilike isto toliko košta, što smo i učinili", pričao je Savić gostujući u emisiji na Fokus radiju.

Nikola Žigić na potpisu ugovora sa Crvenom zvezdom (©MN Press)

Žigićev put dalje je dobro poznat: golovi glavom kao na traci, pa leta 2006. transfer u Rasing Santander, potom Valensija i Birmingem.

I Dejan Lekić je posle Crvene zvezde otišao u Španiju, u Osasunu. Kasnije je bio u Majorki, Đironi, Eibaru, Kadizu... A, na Marakanu je stigao iz Zemuna i to u već odmaklim godinama za fudbalera, posebno napadača.
"Nijanse nekad odluče, sitan detalj ili malo sreće i onda izađe na videlo i kvalitet. Ja sam dosta kasno došao u Zvezdu. Sa 24-25 godina, iz Zemuna gde sam bio najbolji strelac treće lige. I tad stižem na Marakanu, nije mi bilo lako, a ni ekipi nije baš išlo sve od ruke. Ostali smo navijačima u sećanju kao jedna od najlošijih generacija, po izgubljenoj tituli, ali stvarno smo se borili i davali sve od sebe. Dogodio nam se onaj poraz od Metalca u Kragujevcu, pa poraz od Javora na praznoj Marakani zbog neke kazne i tako ostanemo bez trofeja. Šteta, stvarno, za one momke koji su u teško vreme za klub, na srce izneli sezonu i bili blizu titule. Ona Zvezda u kojoj sam ja igrao i ovo sad kako se radi na Marakani, pa to se ne može porediti. Kao da nije reč o istom klubu", prisetio se Kraljevčanin u intervjuu za 24sedam datom pre četiri godine.

Dejan Lekić kao igrač Zemuna (©MN Press)

Daleko od Srpske lige Beograd uspeli su da odu i Saša Lukić i Filip Đuričić. Prvi se sa trećeligašima družio na pozajmici iz matičnog Partizana u filijali Teleoptik. Bili su Optičari te 2013. drugoligaš, ali su ispali, a mladi vezista je ostao još neko vreme da se kali u Zemunelu, pre nego što ga je Zoran Milinković pozvao u Humsku.

Iz Partizana je otišao u Torino, tamo sakupio preko 150 utakmica, uz jednogodišnju pozajmicu Levanteu, ustalio se kao seniorski reprezentativac Srbije, a od pre dve godine nosi dres Fulama.

Đuričićev put je bio mnogo krivudaviji. Fudbalske korake počeo je da pravi u rodnom Obrenovcu, da bi dobar deo školovanja proveo u Crvenoj zvezdi, pa godinu dana u Olimpijakosu. Iz Grčke se vratio kući i u seniorski fudbal uplovio kao igrač Radničkog, za koji je u Srpskoj ligi Beograd dao tri gola u 15 mečeva. Holandski Herenven doveo ga je tokom 2009, ali je morao da se strpi do 30. januara 2010, dok Đuričić nije postao punoletan i stekao pravo nastupa u Erediviziji.

U plavo-belom dresu se afirmisao i obezbedio transfer u Benfiku vredan 8.000.000 evra. Veliki broj klubova promenio je doskorašnji reprezentativac Srbije, igrao je u svim Ligama petice izuzev Francuske, a trenutno je član Panatinaikosa.

Najveći majstor fudbala sa ove liste je Aleksandar Katai. Nije as Crvene zvezde dosegao predviđene visine, ali je u drugom delu karijere uspeo da ispiše istoriju beogradskog kluba, kao i da se domogne španske Primere (Alaves).

A, verovatno se malo ko seća da se nekadašnji đak Vojvodine sa seniorskim fudbalom upoznao na šestomesečnoj pozajmici u Paliću. Bilo je to u sezoni 2008-2009, tokom koje je sakupio 10 nastupa i tri gola. Brzo su u Novom Sadu uvideli kakav potencijal imaju u svojim redovima i vratili ga na Karađorđe. Pa ga prodali Olimpijakosu za 1.400.000 evra.

Dakle, bitno je verovati. I naporno trenirati. Ne mogu svi da igraju za najveće, ali mogu da maštaju o tome. I to ima svoju draž, a igranje fudbala je samo po sebi uživanje.

Upravo je to bila poruka Mirka Ivanića nakon pobede Crvene zvezde protiv Jang Bojsa u kojoj je proglašen za igrača utakmice.
"Ovo je trofej za moju Mladost iz Bačkog Jarka. Ovo ću odneti njima, da motiviše decu, da i oni sanjaju da mogu ovo da urade".