Tranformacija Balše Popovića: Bio sam napadač, a postao sam golman

Iako mlad, Balša Popović je već prošao dosta toga. Jedno vreme uopšte nije igrao, da bi dobio priliku, morao je da se spusti rang niže, a kad je stigao u OFK Beograd Mozzart Bet ispostavilo se da je to bio potez karijere. U ovom momentu, bez ikakve dileme, Balša je jedan od najboljih golmana u Mozzart Bet Superligi, a kao nagrada stigao je i poziv za reprezentaciju Crne Gore. Sve je moglo da bude drugačije, o mestu među među stativama, na početku karijere, nije ni razmišljao.

"Počeo sam sa četiri godine u lokalnoj školi fudbala. Igrao sam napred, kako sam prelazio u starije kategorije, sve više sam se spuštao, bio sam štoper i onda sam sa 12 godina postao golman. To je ona klasična priča za igrače na toj poziciji, ako nema ko na gol, ja se uvek javim. Otac mi je isto bio golman, brat trenutno brani u Novom Pazaru, drugi brat se bavio fudbalom dok nije upisao fakultet, ujak mi je isto bio golman. Baš imamo taj golmanski gen", rekao je Balša Popović u razgovoru za Mozzart sport.

Debitantske nastupe imao je u dresu Grblja, ali pre toga bio je član velikog kluba u Crnoj Gori, koji više ne postoji.

"Počeo sam u Mogrenu, ali klub je tad imao administrativne i brojne druge probleme, pa se na kraju ugasio. Odatle sam otišao u Grbalj i branio dve sezone pre nego što sam otišao u Kolubaru. Kad sam bio u Crnoj Gori, početak uopšte nije bio lak. Bio sam treći golman, pa sa 19 godina standardan, ali mi se desilo da prvih nekoliko utakmica branim loše. Nije bilo ni sreće, ispali smo iz lige, ali ono što je meni bilo mnogo važno – stekao sam sigurnost i sa tim sam otišao u Srbiju".

U Kolubari, opet, nije dobijao priliku. Dejan Stanivuković je imao prednost u odnosu na njega. Prema sopstvenom priznanju, sedenje na klupi mu nije prijalo.

"Došao sam da se borim za poziciju, dobro sam radio i trenirao. Jednostavno, Draško je imao odličnih godinu i po dana. Nije lako kad ne braniš. Zna se kako to ide sa golmanima, dok na ostalim pozicijama možete da menjate igrače, golmana promenite samo u slučaju krajnje nužde".

Prelazak u OFK Beograd Mozzart Bet nije bio samo promena sredine, nego i spuštanje u drugi rang takmičenja i još jedna borba za dokazivanje.

"Prvobitna ideja mi je bila da nađem klub u Superligi, smatrao sam da posedujem kvalitet za najviši rang. Ispostavilo se da sam napravio pravi potez. Stigao sam relativno kasno, sedam dana pre početka prvenstva. Mnogo mi je pomoglo to što su me svi u klubu od igrača do članova uprave prihvatili na fenomenalan način".

Otac Saša je poznato ime sa niželigaških terena, tačnije beogradskih. Bio je član Obilića u vreme kad je klub sa Vračara bio član Zonske lige.

"Dolazi na utakmice kad god može, ali ne mogu da kažem da je on moj najveći kritičar. Nikad ne pričam sa njim o tome šta je dobro, a šta treba da popravim. Ne umišlja da je on trener golmana. O tim stvarima više pričam sa bratom Stefanom, on ima malo modernije poglede na fudbal".

U prvi plan ističe rad sa trenerom golmana Radetom Grahovcem.

"Imao je veliki uticaj na mene, ali tu je i Dejan Jevtić kao njegov pomoćnik. Ključ svega je što uvek pričamo otvoreno, nema zle krvi. Uvek mi direktno kaže gde pogrešim, čak i kad dobro branim na nekoj utakmici, uvek mi kaže da nešto može bolje. Prvi kritikujem sebe. Smatram da svaki šut može da se odbrani. To je jedini put da se ide napred".

Prema sopstvenim rečima, najviše vremena voli da provede sa iskusnijim igračima, verovatno i sam svestan toga da može da dosta nauči od njih

"Pre svega, tu je Saša Marković. Dosta vremena provodimo zajedno, živi blizu mene. Tu su i Nikola Vujadinović, Aleksandar Paločević. Više vremena viđam njih, nego porodicu".

Kao i svaki fudbaler i Balša mašta o odlasku u inostranstvu.

"Ako bih rekao da ne razmišljam o tome, lagao bih. Kad će se to desiti, nije na meni da kažem. Voleo bih da sam već sada „preko grane“, ali treba da se poklopi dosta stvari. Da stigne odgovarajuća ponuda, uslovi. Za sada, nalazim se u idealnoj sredini za razvoj".

Otkrio je i na koga se ugleda od igrača na svojoj poziciji.

"Manuel Nojer je bez premca. Čovek je potpuno izokrenuo, redefinisao pojam onoga šta znači golman. Ederson je isto neko ko poseduje fenomenalnu igru nogom. Sviđa mi se i Majk Menjan, kao i Tibo Kurtoa, ali ponavljam – niko kao Nojer".

Za kraj, pobeda protiv Partizana kao jedan od najbitnijih momenata u sezoni.

"Utakmica dobijena na mišiće. Uspeli smo da dobijemo utakmicu na neverovatan način. Ta pobeda je bila nagon da napravimo korak više", rekao je Popović.