Trajković definitivno napustio Radnički – pune oči, prazni „džepovi“

(Od dopisnika Mozzart Sporta iz Niša)

Vreme će, kao i uvek, biti najbolji sudija. Možda će novi trener Radničkog posložiti ekipu tako da ona počne da osvaja bodove – mada će, imajući u vidu decembarski raspored (Čukarički, TSC, Partizan, Vojvodina, Zvezda u Kupu...) to biti teško – ali prvi utisak je da su Nišlije puno izgubile odlaskom Nikole Trajkovića sa kormila tima. Da, otišao je i definitivno, nakon što je to najavio na pres konferenciji odmah posle poraza od Novog Pazara (0:1) u premijernoj utakmici 15. kola Mozzart Bet Superlige.

A upravo je taj poraz (prvi posle više od dva meseca, ne računajući onaj na Marakani) bio paradigma čitavog Trajkovićevog mandata na Čairu. Nišlije su, u pojedinim momentima, plesale po kiši, u prvom poluvremenu propustile dve stoodstotne šanse (Vlajković i Petrov), u drugom je Ivelja prebacio prazan gol, a Mesarović pogodio stativu (sve na 0:0), a onda je usledila kazna i Novi Pazar je ostvario prvu pobedu na strani u tekućem šampionatu.

I ne može ovaj meč, istrgnut iz konteksta čitave sezone, biti povod za Trajkovićevu ostavku, jer – surovo to zvuči, ali došlo je takvo vreme – ni po čemu Radnički nije bio favorit protiv Novog Pazara. Nije imao realnu prednost domaćeg terena: Meraklije su nastavile svoj „rat“ sa onima koji određuju termine zbog igranja radnim danom i nije ih bilo na južnoj tribini, a publika na zapadnoj je unosila nervozu posle primljenog gola – i jedni i drugi, reklo bi se, samo su naštetili ekipi za koju navijaju. A o razlici u kvalitetu da i ne govorimo. Ljajić, Suma, Đo su igrači koji prave razliku i takve Radnički nema u svojim redovima. Dok je Dobrašinoviću svaka izmena donosila dodatni kvalitet, Trajković je morao da menja i svoje rezerviste, nezadovoljan njihovim doprinosom po ulasku u igru.  

Trajković preuzeo odgovornost: Nisam ispunio ono što sam obećao

Međutim, istina je da je ovo bila treća uzastopna utakmica Nišlija bez pobede na domaćem terenu, da je bilo gostovanja na kojima je Radnički bio taj koji je morao imati ulogu Novog Pazara u Nišu, da se nije smelo izgubiti u Ivanjici, niti ne pobediti u Surdulici. Najveći šokovi dolazili su baš pred reprezentativne pauze. Poraz od Javora Trajković je „preživeo“ (a bilo je tada na ivici), kao i onaj gol primljen od Napretka duboko u nadoknadi vremena, sada je sam rešio da ode. Činjenica je da je, za standarde klupskog rukovodstva, koje je lake ruke kada su promene trenera u pitanju, imao neuobičajenu i pohvalnu podršku.

Došao je Trajković u Niš izuzetno dobro pripremljen u odnosu na ono što ga čeka. U delikatnom trenutku, nakon izborenog opstanka u foto-finišu baraža, posle toliko košmarne sezone da je to rečima teško opisati, morao je da se bavi psihologijom jednako koliko i trenerskim poslom.

Promenio je sistem igre, odbranu rekonstruisao i kadrovski i formacijski, doneo joj kontinuitet, izgurao ovih 14 kola sa samo četvoricom igrača za tri štoperske pozicije, iskorenio je taktički javašluk i nediscipilinu i rezultat je na tom planu ostvaren. Nakon što je u prva četiri kola Radnički primao 2,5 gola po meču, u preostalih 10 ni na jednoj utakmici Dragan Rosić nije kapitulirao više od jednog puta. Problem je bila efikasnost, 13 postignutih golova na 14 mečeva je premalo, a ako izuzmemo pobedu nad imenjakom iz Kragujevca od 4:1, prosek je poražavajući – 0,69 golova po meču.

Utisak je da je iscedio „suvu drenovinu“ iz kadra kojim je raspolagao i čiji kvalitet čelnici kluba precenjuju, ali kojim on, sam, nije bio nezadovoljan. Neke igrače je preporodio, poput Save Petrova, Filipa Freja i Aleksandra Mesarovića, Davida Petrovića je afirmisao u mladog reprezentativca Srbije. Zračio je gotovo prenaglašenim optimizmom, ali i perfektnim profesionalizmom, vodio računa o detaljima, uveo je neke skandinavske principe u sistem rada, uneo novi pristup u saradnji sa medijima, za koje je govorio potpuno otvoreno, bez uvijanja i uobičajenih floskula.

Nad svlačionicom je uspostavio autoritet kakav neki njegovi predstavnici nisu imali. Neke stvari je svesno prećutao na sopstvenu štetu, poput, recimo, situacije sa Sašom Marjanovićem i repova koje je nasledio na tom planu, pa se negativan odjek dela javnosti nepravedno stuštio na njegova leđa. Naposletku, nije dozvolio da ga iko tera, preuzeo je odgovornost za loše rezultate i neispunjena obećanja i očekivanja. Kao istinsko osveženje u srpskom fudnalu, stiče se utisak da neće morati dugo da čeka na novu priliku.

Radnički sve zna, osim da se takmiči! Duža klupa donela pobedu Novom Pazaru

Sreća jeste relativna kategorija, ali loša karma zaista se surovo obračunala sa Trajkovićevim Radničkim ove jeseni. Počev od paklenog rasporeda u prva četiri kola, iz kojih su Nišlije izašle bez ijednog boda, iako su protiv Čukaričkog mašile penal i pogađale okvir gola na 0:0, protiv Partizana vodile do 79. minuta, uz propušten zicer za 2:0, protiv Vojvodine u Novom Sadu nadoknadile 0:2...

Pa onda promašena stoodstotna šansa u 96. minutu u Ivanjici, primljen gol u 94. protiv Napretka, šut za pobedu zaustavljen na gol-liniji protiv Voždovca, opet u 94. minutu. Možda i najveći maler predstavljalo je neodigravanje utakmice sa Železničarom iz Pančeva na Čairu u odloženom devetom kolu. Pančevci su u tom momentu bili „fenjeraši“ u katastrofalnoj formi i sa ta tri boda Radnički bi sa mnogo manje pritiska igrao utakmice protiv Napretka i Spartaka, u ovako ujednačenoj ligi već tada bio na granici plej-ofa...

No, sve je to „šta bi bilo, kad bi bilo“, od toga što je igrao lep fudbal, Radnički nema ama baš ništa. Oči su pune, ali „džepovi“ prazni, Radnički bi već danas popodne mogao da sklizne na 14. poziciju i njegova dugoročna realnost, od sinoć pa do kraja sezone, ponovo je borba za opstanak.

Kratkoročna je potraga za Trajkovićevim naslednikom, za trenerom dovoljno hrabrim da preuzme ekipu koja će odmah posle pauze, u tri nedelje, između okršaja sa Čukaričkim i Vojvodinom na Čairu, imati i period od osam dana u koji staju dueli sa TSC-om, Crvenom zvezdom pa Partizanom.

MOZZART BET SUPERLIGA, 15. KOLO

Petak

Radnički Niš - Novi Pazar 0:1 (0:0)

/Đo 69/

Subota

13.00 (2,10) Radnički 1923 (3,35) Voždovac (3,60)

16.00 (2,30) Radnik (3,25) Napredak (3,25)

18.00 (12,00) Železničar (6,50) Crvena zvezda (1,23)

18.30 (1,95) IMT (3,45) Mladost (4,00)

Nedelja

16.30 (2,30) Javor (3,30) Spartak Ždrepčeva krv (3,20)

19.00 (1,45) Partizan (4,40) Čukarički (7,50)

19.30 (2,15) TSC (3,45) Vojvodina (3,40)