Tovanov raj u Meksiku: Bio bih lud da odbijem ono što živim, ovo je šesta najbolja liga na svetu
Vreme čitanja: 4min | pet. 22.04.22. | 18:24
"Izluđuje me kada čujem da smo se 'izgubili' u Meksiku, da je to 'egzotično' prvenstvo. To je nedostatak kulture i poštovanja", kaže odlični vezista
Poslednjih godina se mnogo toga pozitivnog može čuti o meksičkom klupskom fudbalu, koji je u organizacionom i finansijskom smislu i uslovima u najmanju ruku na evropskom nivou. Bivši vezista Olimpika iz Marselja Florijan Tovan uskoro navršava godinu dana od kako se pridružio Andre Pjeru Žinjaku u Tigresu, ali mu je to bilo dovoljno da o životu koji trenutno živi govori kao o pravom fudbalskom raju za jednog igrača.
U opširnom intervjuu za Ekip Tovan kaže da mu smeta kada se govori loše o meksičkom prvenstvu i da su on i Žinjak napravili veliku grešku kada su se odlučili na ovakav potez. Zapravo radi se o tome da francuska javnost nije upoznata sa činjenicama.
Izabrane vesti
"Francuzi nisu svesni šta Dede (nadimak za Žinjaka, prim.aut) predstavlja u Montereju, ali i širom Meksika. On je najbolji ambasador Francuske. Meksikanci vole Francusku i ponosni su što imaju Francuze koji su uspešni u njihovom prvenstvu i zemlji. Dede je živa legenda Tigresa. Najbolji strelac u istoriji kluba (164 gola od 2015. godine), najbolji igrač, ali i lider prvenstva. Čak ga i naši protivnici poštuju, ljudi su ludi za njim. Ostaviće veliki trag, ali još nije gotovo. Nadam se da ćemo i dalje deliti lepe trenutke zajedno", rekao je Tovan.
Ovaj odlični fudbaler rekao je da je upravo Žinjak povezao inicirao njegov odlazak u Meksiko, te da je pre konačne odluke imao otvoreno interesovanje Milana. Kaže da je pre svega bio oduševljen onim stvarima koje je iskusni napadač kačio na društvenim mrežama. Značajno je bilo i to što je poznavao španski jezik, s obzirom da mu je majka španskog poekla.
"Uvek sam bio navijač južnoameričkog fudbala, Argentine i Brazila. Dede mi je otvorio oči za Meksiko. Tigres je postao veliki klub poput Boke i Rivera. Atmosfera i ova strast simbolišu samu suštinu fudbala. Želeo sam to posle sedam godina u Marselju. Takođe, želeo sam da spojim profesionalno i životno iskustvo. Za svoju porodicu i seve. Otkako sam u Meksiku, nisam se vraćao u Francusku. Nisam siguran da ću to učiniti ni za praznike. Porodica i prijatelji dolaze da nas vide. Bio bih lud da odbijem ono što živim!".
Pre nego što je otišao iz Marselja odbio je ponudu za produžetak ugovora. Jednostavno, bio je zasićen klubom, delovalo je kao da je već sve doživeo, a onda je usledilo oduševljenje po dolasku u Meksiko.
"Duh takmičenja uz negovanje porodičnog identiteta. Na kraju treninga, na našem stadionu, tik uz teren, imamo roštilj. Naša deca ponekad dolaze sa nama, zabavljaju se na drugom delu terena. Postoji profesionalna strana sa amaterskim duhom, u prijateljskom smislu te reči. Pomealo me podeseća na Bastiju i moje početke. Navijači su dobronamerni i nisu teški. Postoji mnogo poštovanja. Stalno nas bodre, čak i više kada gubimo nego kad pobeđujemo. Njihov slogan glasi: "Prisutni u pobedi, ali još više u porazu"".
Postoji mnogo negativnih priča o krimilu, kartelima, naselju, delikvenciji, ali prema Tovanovim rečima Meksiko nisu samo nasilje i prelepe plaže, već i dobrota, srce, beskrajno poštovanje prema porodici. Ipak, igrači kao što su on imaju posebne privilegije.
"Živim u San Pedru koji je jedan od najbogatijih i najbezbednijih gradova u Latinskoj Americi. Na svim raskrsnicama su policijski motocikli i automobili. Ima svega, o najboljih škla do najvećih univerziteta. Prodavnice i restorani su raznovrsni, meso koje ćete kupiti u supermarketu još je mekše nego u najboljim mesarama u Francuskoj. Imamo planinu u blizini, idemo u porodične šetnje sa rancem, vozimo se kolima sa prijateljima po raskošnim lokacijama".
U Francusku ne odlazi, ali nekadašnji šampion sveta sa Trikolorima uvek će se odazvati pozivu državnog tima.
"Dokle godi igram misliću na reprezentaciju Francuske. Nikada neću podvući crvenu liniju. Imao sam priliku da dva puta budem šampion sveta (bio i šampion sa selekcijom do 20 godina). Moja vezanost za taj dres je ogromna. San će mi uvek biti da se vratim u reprezentaciju Francuske i ponosno nosim dres svoje zemlje".
Takođe, ima još jedan veliki san, a to je da približi svojim sunarodnicima meksički fudbal.
"Voleo bih da organizujem meč Olimpika i Tigresa, zajedno sa Dedeom to su dva naša kluba. Takođe, voleo bih da promenim način na koji Francuzi gledaju na Meksimo. Izluđuje me kada čujem da smo se 'izgubili' u Meksiku, da je to 'egzotično' prvenstvo. To je nedostatak kulture i poštovanja. MKS liga je šesto prvenstvo na svetu po kvalitetu, iza najboljih pet u Evropi. U Tigresu su mnigi igrači koji su igrali za Viljareal, Poro, Sevilju. Imamo sjajan tim. Sa francuskim olimpijskim timom smo izgubili od Meksika u Tokiju prošle godine. Takođe, Tigres je prošle godine igrao sa Bajernom u finalu SP za klubove. Možete li mi reći koji je poslednji tim iz Francuske dostigao taj nivo? Nijedan!", poručio je Tovan.