Totenhemu izmakao i revijalni trofej koji Kejn svakako ne bi osvojio: Barsa ipak viša klasa (VIDEO)

Godinama već Hari Kejn i Hjong Min Son vuku Totenhem i izvlače maksimum iz tima koji bi bez njih predstavljao puki prosek Premijer lige. Sparsi su bez svojih vedeta istrčali na teren Olimpijskog stadiona u Barseloni, krenuli po trofej - makar ovaj prijateljski pod nazivom Đoan Gamper, kada već punih 15 godina nisu opipali bilo kakav takmičarski - i pravo je čudo da su do 81. minuta imali pobedu na vidiku. Međutim, od tog trenutka postali su žrtve Ćavijevih izmena, a za 14. minuta premijerligaša su izrešetali Feran Tores, Ansu Fati i Abde Ezalzuli, pretvorivši Barsin zaostatak od 2:1 u trijumf 4:2.

Delovalo je da će Oliver Skip, čovek koji nije projektovan za esencijalnog člana veznog reda, biti heroj, jer je upravo on sa dva pogotka sredinom prvog poluvremena neutralisao rani pogodak Roberta Levandovskog. Kako izdanak Totenhemove omladinske škole retko postiže golove, posle njegovog golgeterskog ludila nije bilo nezamislivo ni da tim iz severnog Londona podigne pehar, ali Barsa je ipak viša klasa... Naraočito kada nema Kejna i Sona i kada sa kapitenskom trakom oko ruke odbranu Sparsa "drži" tromi Erik Dajer.

Tri dana pre početka Primijer lige utisak je da Totenhem nije spreman za ono što ga čeka u domaćem prvenstvu. Niti se zna da li prva zvezda ekipe Hari Kejn ostaje u severnom Londonu (počeo da pritiska Totenhem i zbog neizvesne sudbine ga nije bilo na terenu), niti je Ejndž Postekoglu čovek čiji trenerski cv uliva Bog zna kakvo poverenje da će se dogoditi iskorak u odnosnu na minule sezone. Pritom, Totenhem je ovog leta potrošio blizu 200.000.000 evra, a nije doveo nijednog fudbalera top klase koju u nogama de fakto imaju Kejn i Son.

Pre dve godine u drugoj ligi Holandije, danas igrač od 50.000.000 evra

Sreća pa je tokom dana završen transfer perspektivnog Volfsburgovog štopera Mikija van de Vena jer Dajer je, naročito u završnici meča bespomoćno kaskao za Toresom, Fatijem i Ezalzulijem. Presporo se vraćao, a njegove brzinske nedostatke premijerligaši će kažnajvati podjednako okrutno kao Barselone.

Daleko od toga da su Katalonci plenili igrom. Poveli su već posle tri minuta zahvaljujući ubilačkom instinktu Roberta Levandovskog, ali su posle toga nestali na dobrih sat vremena. Došlo je Skipovo vreme, okoristio se mladi vezista o jedan odbitak za 1:1, pa za desetak minuta kasnije zakucao loptu pod Ter Štegenovu prečku. Barsa do isteka sat vremena igre nije mnogo toga napravila, čak joj je rival do poluvremena spustio posed lopte na 37 posto.

Usledilo je šest Ćavijevih izmena, kada je na teren osim pomenutih strelaca Toresa, Fatija i Ezalzulija, poslao i Ilkaja Gundogana omogućivši Nemcu da debituje pred domaćom publikom. Postekoglu se nije odlučio da sa klupe za rezerve podigne Sona, a alibi bi mogla da mu bude činjenica da na raspolaganju nije imao ni Džejmsa Medisona, ni Dejana Kuluševskog.

Barselona je potpuno kontrosilala dešavanja na terenu u drugom delu, i maltene sakrila loptu od rivala dozvolivši Totenhemovim igračima samo 27 odsto poseda. Autoritativan završetak meča bi je samo kulminacija onoga što se događalo u nastavku. Totenhemove igrače je stigao umor, izgubili su svežinu, a Barsin izjednačujući gol bio je najava katastrofe.