K. MlađenovićTot ziens Vošo, bajke su na drugom spratu
Vreme čitanja: 4min | pet. 24.07.26. | 12:44
Vošin san o Evropi se završio pre nego što je i počeo, Ajaks surovo otreznio Lale ali i sve zagovornike „jake domaće lige“
Kada vicešampion Mozzart Bet Superlige izgleda ovako protiv petoplasiranog holandskog kluba, kao što je Vojvodina izgledala sinoć protiv Ajaksa, onda nije samo na čelnicima Novosađana da stave prst na čelo i zapitaju se – kuda ovo sve vodi. To pitanje trebalo bi da postavi čitava srpska fudbalska javnost.
Meč drugog kola kvalifikacija za Ligu konferencije na Karađorđu pratila su brojne znamenite ličnosti domaćeg fudbala – od aktuelnog selektora Veljka Paunovića do međunarodno priznate trenerske legende Milovana Rajevca. I svi su mogli da vide isto – srpski fudbal cupka u mestu, dok se u Evropi grade timovi za „brze pruge“.
Izabrane vesti
Imali su u Novom Sadu istorijski prelazni rok, uspeli da vrate kapitena Dejana Zukića iz Volfzbergera, ali pobeda na evropskoj sceni i dalje je ostala samo u domenu teorije. Jesu Lale objektivno dobile jače protivnike na žrebu, ali je isto tako prvi čovek Stare dame Dragoljub Zbiljić pre samo mesec dana, u Piksijevom maniru, poručio: „Kako bre da ne uđemo u Ligu Evrope?“ Lako. Prelako. Onako kako se Ajaks sinoć prošetao Karađorđem i praktično već u prvom meču katapultirao Vojvodinu sa međunarodne pozornice.
Možda nije bilo realno očekivati da Vojvodina eliminiše ni Ferencvaroš ni Ajaks, ali ono čemu se vojvodinaška javnost s pravom nadala bilo je da Novosađani mogu da pokažu taktičku disciplinu i fizičku spremnost. Umesto toga, većina napada Stare dame završavala se posle tri pasa, a pojedinim fudbalerima već nakon dvadesetak minuta „duša je bila u nosu“. Navijači su gledali ekipu koja nije umela da istrči kontru pet na tri, dok su se protivnici u njenom šesnaestercu dodavali kao vaterpolisti na petoparcu. Gledali su Ajaks koji je u nekoliko navrata praktično ušetao loptu u gol Dragana Rosića.
Nije pregrubo reći da je utakmica u Novom Sadu u pojedinim trenucima ličila na duel amaterskog i profesionalnog kluba. Čak je i organizacija meča odavala utisak amaterizma. Od spikera koji ne poznaje osnove engleskog jezika i prezime nekadašnjeg defanzivca Mančester junajteda čita „Blajnd“, umesto „Blind“, do grafike iznad tunela iz kojeg su istrčali fudbaleri Stare dame, na kojoj je i dalje stajalo „Gospodski derbi“. Ostala je još od utakmice sa OFK Beogradom. Tokom predstavljanja igrača, spiker nije pročitao ni sva imena fudbalera Vojvodine koja su bila u protokolu...
Da li uopšte treba ići dalje? Do terena, gde su Mika Gods i Kasper Dolberg jurišali na nemoćnog Sinišu Tanjgu i prodavali 22-godišnjem štoperu, ali i ostatku Vošine odbrane, trikove sa malog fudbala? Ili da pogled prebacimo na tribine, gde se deo publike okrenuo protiv šefa struke i njegovog sina, skandirajući im tokom većeg dela prvog poluvremena? Ili ka najvatrenijim navijačima, koji su svojim miljenicima posle poslednjeg zvižduka „očitali bukvicu“?
Na sve to, kamere su zabeležile bivšeg kapitena Stare dame, ujedno i nekadašnjeg kapitena Ajaksa, kako posle utakmice peva sa sektorom gostujućih navijača. Naravno, ne treba zameriti Dušanu Tadiću što je pozdravio navijače kluba u kojem je proveo najbolje godine svoje karijere i osvojio brojne titule, ali sama scena gde slavi sa Ajaksovim, umesto sa Vošinim navijačima, je samo dodala gorčine na već teško veče po Vojvodinu.
Po Vojvodinu, ali i srpski fudbal. Jer je nakon sinoćnjeg meča još više očigledno, kolika je disproprcija između ovdašnjeg i ozbiljnog evropskog fudbala. A da se jaz ne smanjuje, već rapidno povećava dokaz je u dvomeču ove dve ekipe odigranom pre dve godine, gde je Voša bolje izgledala u Holandiji nego večeras u Novom Sadu. Sačekajmo revanš u Amsterdamu kako bi imali kompletan utisak, ali ono što su izabranici Miroslava Tanjge pokazali sinoć protiv Mičelove ekipe je miljama daleko od oba duela koja je odigrala Bandovićeva Voša protiv ekipe Kopljanika koju je Farioli umalo odveo iste sezone do trona u Holandiji. I ok smo na ovim prostorima svedeni na to da slavimo poraze, kada isti dođu posle dobre partije naših predstavnika, sada nećemo upasti u tu zamku. Istina je da ni pre dve sezone Voša nije odigrala dovoljno dobar dvomeč da stekne pravo na priču o ligaškoj fazi evropskog takmičenja, dok se ovo u dosadašnjem delu kavlifikacija može nazvati surovim trežnjenjem tima, kluba, trenera, uprave, koji su pomislili da je ovo njihovo dovoljno za Evropu.
Ali Kopljanici su već nakon 20 minuta fudbala na Karađorđu razbili te iluzije, mahnuli i poručili: „Tot ziens (doviđenja) Vošo, bajke su na drugom spratu“. Lalama sada ostaje da se pogledaju u ogledalo i zapitaju da li su zaista ono za šta se predstavljaju. A odgovornima u vrhu srpskog fudbala ostaje pitanje – kako smo dozvolili da razlika postane ovako velika i neprijatno očigledna?
