Tobijeva ispovest: Srčani udar, gotovo je, umirem! Završio sam, nikada više neću videti decu

Ne shvataju ovo ljudi koji nikada nisu dozivjeli, i Bogu hvala sto nisu. Zeznuta je to stvar, mi ,,obicni" ljudi pa trpi ovo trpi ono, drzi u sebi, ne pokazuj ka neku slabost, a kamoli on sto trenira konstantno i ima pritisak rezultata, dok ga narod ne razumije i ubjedjuje ga ,,aj sto kukas ti si multi milioner, sto ce onaj sto nema centa" i td., podrske bez. Mozak je cudo, i to nema dodirne sa parama, ne mogu ti pomoc. Moras sam da se naucis da se izboris sa tim, da naucis da kontrolises takve napade, da im ne pruzas otpor nego prihvatis da je to prolazno da je sve ok, nije to tako lako, ali mora se tako. Podrska svima koji prolaze kroz slicno:)

Podseće me na lokalnog lika koji zaradio dosta love , ali snove ostvario u rodnom gradu golom u 94 minutu. Dobar materijal za knjigu ili film.

kzkav problem sa jezikom o cemu vi to pa on u Amsterdam i Antwerpen pricaju isti jezik

Neprepoznate emocije, sabijene emocije, zabranjene emocije. Sve ono što se nama na Balkanu servira od malena: "dečaci ne plaču, dečaci se ne boje, ne smeš da se ljutiš, kad ti je teško, budi čvrst i ne pokazuj nikome"... I onda trpi, trpi, gutaj i krene anksioznost i napadi panike. Ta potisnuta energija mora negde da izađe, kao ekspres lonac...

У једном од коментара поменута је молитва као лек против овога, не желећи човек отворено да каже о чему се ради. Знам да је ово спортски портал, али овакве ствари могу помоћи неким људима, ако се каже јасно о чему се ради, а сходно искуствима људи, који су се суочили са тиме. Све почиње о налету помисли да нешто не можемо, безвезе сад причам, рецимо да не можемо прећи неки већи мост или надвожњак колима, да ћемо слетети с пута, да ће се откачити кабл лифта и пропашћемо, итд, итд. Те демонски помисли од непомјаника који нам говоре то што говоре и уносе потпуну несигурност и анксиозност у наше животе, касније заиста могу прећи у психолошки проблем, где човек не зна одакле му такав страх!? Јесте, молитва, одласци у цркву помажу овоме, присуство литургијама, причешћивање, али то је дуг процес. Најбитније је да човек не прима те помисли "да нешто не може" или "да ће се нешто лоше десити", да схвати да се без његове личне воље неће лоше десити. И кад почне прелазити те препреке једна за другом, несигурност ће нестајати, анксиозност престати. Настави ли да прима такве помисли, заиста ће све то прерасти у психолошки проблем, а кад човек скрене, онда се и ђаво повлачи одатле, јер "одрадио" је своје, а тада само лекари помажу, тј. ако могу у ствари да помогну. Многи ће се смејати овоме, многи и неће, али све је у примању или непримању таквих помисли!

тек Перици Огњеновићу????

Godinama se borim sa tim.Identicno.Mislio sam da umirem.Ispitivanja i ispitivanja.Sve super.A mene kada stigne,haos.Posle sam dva dana smrvljen.No,Bogu hvala,molitva i samo saznanje sta je u pitanju,pomazu da se napad prevazice.

Kao neko ko se borio za cestim napadima panike potpuno ga razumem, osecaj je strasan i moze ga potpuno razumeti samo onaj koji je to doziveo. Bez obzira koliko na prvi pogled bio sitan problem koji ih izaziva, veoma je stvaran. Bez obzira na sve sto se desava u svetu svakodnevno, svakome je svoj problem najveci. Uvek to treba razumeti i ponoci koliko god je moguce osobama koji se sa tim muce

Neverovatna iskrenost, 20 godina mi se isti problemi napada panike desavaju, sve ga kapiram😎

Bravo majstore na izdržljivosti. Ko se nije našao u takvoj situaciji ne zna kako su to zeznute stvari. Anksioznost, napadi panike - Kada smo sami sebi najveći neprijatelji. Ali isto tako možemo biti i prijatelji, ako zastanemo, osvrnemo se i duboko udahnemo. Život je jedan, a mi ga traćimo trivijalnim stvarima.

Hvala bratu na iskrenosti.

Ljudsko bice ima 4.zivota.Prvi kod majke u stomaku,pa ovaj prolazni na ovome svetu,pa zagrobni i na kraju vecni zivot.ZIVEO PARTIZAN!!!!🖤🖤🖤🖤