To više nije dete, ali voli da se igra

Kada je Kilijan Embape pre nešto više od osam godina žvakao i proždirao odbrane kao golobradi mršavko u dresu Monaka, čitava Evrope je slutila da je zvezda rođena, da se pojavio talenat epskih razmera i da će ta neukrotiva brzina krojiti svetski fudbalski poredak kako na klupskom, tako i na reprezentativnom nivou.

Kada se Dezire Due od leta 2022. godine ukazao u prvom timu Rena, te se predstavio Ligi 1 sporadičnim golovima i asistencijama, nije ga pratilo ni pet posto embapeovske pompe. Jasno da su skauting službe širom Evrope znale da na Roazon parku stanuje jedno talentovano dete od oca iz Obale Slonovače i majke Francuskinje, ali je široj fudbalskoj javnosti što ne propušta fudbalske mečeve utorkom i sredom, a vikendom radije bira Premijer ligu, Primeru ili Seriju A, Due i dalje bio nepoznat.

A onda se minulog leta čulo da su se za potpis vunderkinda potukli Pari Sen Žermen i Bajern, te da je francuski velikan pobedio - 50.000.000 za momka sa osam golova i sedam asistencija na 76 utakmica za prvi tim Rena!? Bačena para, smatrali su mnogi. Ali ozbiljni klubovi, pa i faraonski bogati poput PSŽ-a ne bacaju pare bez ozbiljne analize, skautinga, proračuna o rizicima i potencijalnoj dobiti. Sve su Naser Al Kelaifi, siva eminencija fudbalskog sekotra Luiš Kampoš i trener Luis Enrike stavili na papir, a onda kao trio ubedili Duea da se zahvali Bajernu i preseli na Park Prinčeva.

I bajka je počela. Mada kao i svaka bajka, bila je puna izazova. Due je sve do decembra prošle godine dobijao minute na kašičicu, uglavnom imao status rezerve i u smiraj 2024. moglo se čuti da je prilično nezadovoljan minutažom. A onda se početakom 2025. njegov uzlet poklopio sa dolaskom Hviče Khvarachelije u Pariz. A upravo je sa Gruzinom sinoć vodio kolo na Parku Prinčeva u prvom četvrtfinalnom sudaru Lige šampiona i nakon majstorskog gola za 1:1, više nema dileme da se većinskom delu fudbalske planete u mozak urezalo ime Dezire i prezime Due.

Po učinkovitosti, a jasno je i po talentu, prvi je tindejžder Evrope posle Lamina Jamala. Postigao je 12, namestio 11 pogodaka u svim takmičenjima, od čega je dabl-dabl učinak (10 golova i 10 asistencija) ostvario u aktuelnoj kaledarskoj godini. Ali na stranu brojke, a u fokus utisak i umetnički dojam Dezireove igre. Lakoća pokreta, simbioza nonšalancije, otresitosti i sigurnosti... Bezobrazluk sa peska Kopakabane, iako je rođen u Anžeu, iako je rođen nekih 9.000 kilometara od čuvene plaže u Riju. Ali već se po društvenim mrežama uveliko piše da se Due pojavio da bi generacija klinaca koja nije gledala tinejdžera Nejmara, mogla da uživa u toj sirovo/surovoj mladalačkoj energiji.
"U Renu je već sa 16 godina počeo da daje znake briljantnosti. Sada, radi sa vrhunskim trenerom, u ekipi je koja ima plan i koja može da mu stvori najbolje uslove da iskaže svoje kvalitete. A on ih i te kako poseduje. Ako mi neko kaže da je njegovo ime Duinjo i da je Brazilac, poverovaću bez zadrške", oduševljen je bio Samir Nasri nakon sinoćnog duela na Parku prinčeva.

Nasri jeste bio majstor (kojeg su glava i nedisciplina koštali još veće karijere) i njegove reči imaju određenu težinu, ali kada Tjeri Anri pohvali zemljaka, i pritom to ne učini "s brda, s dola", već se uhvati za detalj koji nije promakao njegovom istančanom golgeterskom oku, onda ne sumnjajte u posebnost novopečenog reprezentativca Francuske koji je u poslednje vreme iz startne postave istisnuo Bredlija Barkolu.
"Dezire Due je bio gotovo nezaustavljiv. Ono što mi se najviše sviđa kod njega... Ljudi obično primete tehniku, veštinu, završnicu, pozicioniranje, ali biti sposoban da proizvedeš snagu u udarcu dok te protivnik pritiska i gura pri šutu nije nimalo lako, verujte mi. Ako je uspeo da istisne Barkolu iz startne postave koji je pre njega došao u reprezentaciju, poseban je talenat. I može da traje dugo vremena."

Sinoć je uz Kilijana Embapea i Usmana Dembelea postao tek treći Francuz mlađi od 20 godina koji je opepelio u četvrtfinalu Lige šampiona. A kako stvari stoje moći će još da pomera granice jer ga izvesno čeka važna uloga i u polufinalu... Ukoliko, naravno, Aston Vila ne napravi čudo u revanšu.

Due više nije dete, makar tako ne izgleda na terenu. U martu se nije uplašio ni Liverpula, ni Enfilda, nema strah od duela, već ih čeka raširenih ruku, kada mu promenite poziciju (ove sezone igrao na oba krila i u veznom redu), on se prilagodi, a prave odluke donosi u sekundi, kao sinoć kada je odlučio da raspalio ka golu Emilijana Martinesa.
"Moja inicijalna namera bila je da centriram, a kada sam video da nemam pravih opcija u šesnaestercu, odlučio sam ga gađam i lopta je ušla. Kada si okružen sjajnim igračima, igra je fluida, stvari se brzo menjaju."

To je ritam koji je u Pari Sen Žermenu nametnuo Luis Enrike... A ritam je održiv jer PSŽ u timu nema igrača koji ne može da ga prati. Čitav Pari Sen Žermen je spreman da improvizuje gde god se igrač našao na terenu. A ta improvizacija kada je praktikuju majstori obično rađa najbolja rešenja. Između ostalog, zato u Ligama petice nema igrača (koji je igrao više od 750 minuta) sa boljim prosekom stvorenih šansi iz otvorene igre od Duea (2,6).

Ako već niste, ne propustite sledeću šansu da na bleštavoj pozornici Lige šampiona pogledate zlatnog dečaka. Shvatićete da mu je lopta bila prva igračka i da sa njom može gotovo šta poželi. Videćete igrarije koje nam je moderni fudbal u velikoj meri oduzeo i tehniku šuta koja krije mnoge tajne... Poput one levice koja nažalost nije ušla i zbog koje je čitavom Enfildu zastao dah.