S. VelimirovićTitula posle 40 godina: Od "jo-jo" kluba i života od stare slave do rušitelja modernih projekata Danske
.jpg.webp.webp.webp.webp)
Vreme čitanja: 5min | ned. 10.05.26. | 21:02
Orhus je do 1986. godine osvojio pet titula prvaka države, a posle četiri decenije čekanja stigla je i šesta
Fudbalska Danska danas se probudila u novoj eri. Grad Orhus, dom jednog od najstarijih sportskih kolektiva u zemlji osnovanog još 1880. godine, više nije grad nostalgičnih sećanja na fotografije iz 1986. godine. Matematička potvrda stigla je u nedelju uveče, na gostujućem terenu protiv Brendbija. Pobeda od 2:0, uz istovremeni remi Midtjilanda i Nordsjilanda bez golova, značila je da je četiri boda prednosti kolo pre kraja nedostižno. "Zlatni grad" od 290.000 stanovnika (drugi najveći u Danskoj) ponovo je postao šampion, a pehar se vraća kući nakon tačno četiri decenije.
Decenijama je AGF, iliti "Aarhus Gymnastikforening" bio klub koji živi od stare slave. Navijači su kao mantru ponavljali uspehe iz prošlosti, onih pet titula koje su ih činile velikanima i rekordnih devet kupova. Pričalo se o 1961. godini i četvrtfinalu Kupa šampiona protiv moćne Benfike, ili onoj 1989. kada su u četvrtfinalu Kupa pobednika kupova stali pred Barselonu. Ali, što je vreme više odmicalo, te uspomene su bledele, a stvarnost je postajala surova. Od šampiona države, Orhus je postao "jo-jo" ekipa, klub koji je tri puta ispadao iz lige (2006, 2010. i 2014.), nanoseći neprocenjivu bol generacijama vernih pristalica.
Izabrane vesti
Dok su Kopenhagen i Midtjiland podizali pehare i igrali Ligu šampiona, Orhus je postao sinonim za propuštene prilike i unutrašnja previranja. Navijači su trpeli ismevanja, gledajući kako se klupska tradicija topi u senci modernih projekata koji su dominirali danskim fudbalom na čelu sa Kopenhagenom, a onda i Midtjilandom. Stadion u Orhusu često je bio mesto uzdaha i razočaranja, a poslednji pravi trofej, onaj iz Kupa 1996. godine, prekrio je debeli sloj prašine. Činilo se da je klub zarobljen u krugu osrednjosti iz kog nema izlaza.
Ipak, ova sezona bila je drugačija. Mirno, sistematično, ekipa je gradila put ka vrhu. Pobeda protiv Brendbija bila je kruna tog puta. Kada je sudija svirao kraj na Brondbi stadionu, a vest iz Herninga o remiju rivala potvrdila titulu, četrdesetogodišnji post je zvanično prekinut. Orhus više nije samo rekorder u broju kupova, on je ponovo zvanični vladar Danske. Večeras će ulice drugog najvećeg grada u Danskoj biti tesne za sve one koji su čekali od te 1986. godine.
Finansijska stabilizacija Orhusa nije bila samo pitanje sreće, već rezultat drastične promene u poslovnom modelu pod vođstvom direktora Jakoba Nilsena. Klub koji je nekada bio "jo-jo" ekipa postao je jedan od komercijalno najjačih u Skandinaviji zahvaljujući strateškoj saradnji sa biznis zajednicom Arhusa.
Glavni zamajac modernizacije bili su lokalni giganti. Fondacije Salling Fondene (vlasnici trgovačkih lanaca) i Lind Invest donirali su po 26.000.000 evra za projekat novog stadiona, što je oslobodilo klupski budžet za sportska ulaganja. Umesto da gomilaju dugove, Orhus je postao fabrika profita. Samo u sezoni 2025/26. zaradili su skoro 7.000.000 evra od prodaje igrača. Rekordni transferi, poput prodaje Mads Emila Madsena u Kopenhagen za oko 8.000.000 evra, omogućili su im da reinvestiraju u mlađe i jeftinije talente koji su ove sezone postali šampioni. Orhus drži rekorde u Danskoj po rastu sponzorskih ugovora. Prihodi od sponzora su sa 9.000.000 evra skočili na dvocifrene milionske iznose, uprkos tome što su privremeno igrali na manjem zamenskom stadionu u Vejbliju tokom izgradnje novog doma.
A, kada se pogleda u teren, vidi se da povratak na tron nije bio slučajan blesak, već plod pažljivo planirane strategije i poverenja u stručni štab. Na čelu ove renesanse stoji nemački stručnjak Uve Resler. Njegov dolazak u klub 2022. doneo je preko potrebnu disciplinu koja je Orhusu godinama nedostajala. Resler je uspeo da spoji tradicionalnu dansku školu fudbala sa modernim, visokim presingom, transformišući ekipu iz pasivnog posmatrača u agresivnog predatora koji kontroliše ritam utakmice. Pod njegovom komandom, Orhus je postao taktički najstabilnija ekipa lige, sposobna da zatvori utakmicu protiv velikana, baš kao što je to učinio protiv Brendbija u odlučujućem meču.
Kada je leta prošle godine došlo sa rastanka sa Uveom Reslerom, ključeve grada dobio je Jakob Polsen. Čovek koji je prošle godine preuzeo kormilo uspeo je ono što niko nije u prethodne četiri decenije. Za Polsena pričaju da je taktički inovator koji je ekipi usadio moderan, dinamičan stil fudbala, ali sa onim prepoznatljivim danskim mirom.
A, na samom terenu, Tobijas Beh je apsolutni junak sezone. Sa 10 postignutih golova u 22 utakmice, ovaj 24-godišnji desni krilni napadač postao je udarna igla Jakoba Polsena. Igrač je sa najviše provedenog vremena na terenu od svih napadača (1.835 minuta). On je igrač koji pravi razliku u modernom fudbalum barem na nivou danske lige - brzina, dribling i hladnokrvnost pred golom. Njegova tržišna vrednost i forma su eksplodirali upravo u drugom delu sezone.
Mladi Norvežanin, Kristian Arnstad (22), bio je savršen partner Behu. Igrajući na levom krilu, postigao je devet golova, što ga čini drugim strelcem ekipe. Zanimljivo je da je skoro svaku utakmicu u kojoj je igrao počeo u startnoj postavi. Njegov doprinos je bio ključan u mečevima protiv manjih ekipa gde je svojom tehnikom probijao bunkere, omogućavajući Orhusu da ne prosipa bodove tamo gde su ranijih godina grešili.
Iako mu je 36 godina, Patrik Mortensen je dokazao da srce i duša Orhusa. Radi se o igraču koji je u klubu od 2019. godine. Postigao je sedam golova, ali njegov značaj prevazilazi samu statistiku. On je bio sidraš koji je odvlačio defanzivce i otvarao prostor za Beha i Arnstada. Sa 1.811 odigranih minuta, on je fizički parirao duplo mlađim igračima, potvrđujući status apsolutne legende kluba koja je konačno dočekala da podigne najveći pehar.
Orhus će na leto krenuti od drugog kola kvalifikacija za Ligu šampiona i biti potencijalna mina Crvenoj zvezdi.