Titula o kojoj će se zauvek pričati: Da dočekamo da Partizan opet bude prvak

Bio je 11. jul 1976, kad je Nenad Bjeković, koji minut posle 90, pogodio za 1:0 i dobijenu prvenstvenu trku sa splitskim Hajdukom. I opet je 11. jul, 50 godina kasnije. I opet se dugo čeka na trofej. I opet su tu, na istom mestu kao nekada, članovi generacije koja se zauvek uselila u srca Grobara. Neki nisu više sa nama, poput Momčila Vukotića, Radomira Antića, Boška Đorđevića, Borislava Đurovića, Pavla Grubješića ili trenera Tomislava Kaloperovića (svi šetaju rajskim putevima), ali su tu bili članovi njihovih porodica, kako bi uveličali jedinstveni jubilej.

Silom prilika okrnjen sastav (pojedince su sprečile obaveze ili zdravstveno stanje) skupio se u čuvenom restoranu “011”, odakle je došao do centralne lože stadiona, pa prošetao sve do obnovljene bašte, gde su se nekad okupljali igrači, treneri i zaljubljenici u Partizan. Veče emocija. Ni nalik kao tog popodneva pod Bežigradom, ali su se razlile baštom Partizanovog stadiona kako bi podsetile na čuveni meč sa Olimpijom, kad je Parni valjak savladao Ljubljančane i osvojio titulu čekanu 11 godina.

©MN Press

Dočekali su ih povici “šampioni, šampioni”, praćeno aplauzima kao podsetnik da su pre tačno pola veka uradili nešto vanredno i veličanstveno.
“Pola veka se priča o ovome… Dao sam mnogo golova u karijeri, ali važniji od ovog - nisam. Cela sezona je bila interesantna, jer smo u prognozama bili četvrti ili peti, liga je bila naporna, razne priče kolaju, ali ništa nije istina. Trebalo je da odem u Bajern usred prvenstva, sve je bilo završeno, ali sam se posle meča u Podgorici zahvalio ljudima iz Nemačke i nisam zažalio. Presrećan sam što sam ostao i što nam se to desilo. O ovome će se još pričati, a nadam se da ću imati priliku da slavim ovde još titula našeg Partizana. Da se volimo, da navijamo, da ne odustajemo. To sto se desilo u Ljubljani desiće se ponovo. Samo da budemo uporni i volimo naš Partizan”, ispričao je legendarni Nenad Bjeković, tada napadač, kasnije funkcioner Partizana, sada potpredsednik FS Srbije.

Sjajno veče upotpunjeno je anegdotama sa tog sad već čuvenog meča - “Želim da se ponovi doček kakav su nam navijači upriličili posle Ljubljane. Da generacije koje slede osete to. Da se ponovi”, u emotivnom zanosu govorio je Radmilo Ivančević, golman te generacije. “Stalno ćemo biti zajedno i nadam se da ćemo doživeti da slavimo titulu vrlo brzo. U Ljubljani su sve učinili da privedu utakmicu kraju kako su želeli, tvrdim da bi danas nadoknada trajala 12 minuta”, dodao je Radmilo.

©MN Press

Tačno 50 godina kasnije na video bimu su se vrteli snimci utakmice iz Slovenije, taj antologijski pogodak Bjekovića, ali i scene iz beogradskog meča sa splitskim Hajdukom kad je ceo stadion pevao uprkos ubedljivom porazu (1:6), kao i snimak kao je nastala himna koja počinje rečima “Dok Partizan bitke bije”, nastala baš te sezone, 4. oktobra 1975.“Nadam se da će klub uspeti da se vrati na noge i slavi kao što je nekad”, istakao je Aleksandar Trifunović.

©MN Press

Govorili su još navijači kao svedoci te epohe, kao i protagonisti poput Rafika Kozića, Dževada Prekazija, Ilije Zavišića, Nenada Stojkovića… Svima njima su uručene replike dresova iz te sezone. Kao svedočanstvo na izvanredan podvig, jer je to zaista bio podvig (prethodni naslov datira iz 1965) ostala je i brošura sa svim rezultatima utakmicama, sastavima i ličnim kartama igračkog kadra, fotografijama tog vremena, kao i sećanjima navijača tog vremena. Autori brošure su Miloš Šaranović, Aleksandar Pavlović i Igor Todorović Zgro, dok su u realizaciji projekta učestvovali Atila Hasanagić (sin legendarnog napadača Mustafe), Siniša Kupinac, Vlada Ćujić i mnogi drugi…

©MN Press