Tinja nada za Aksela Bakajoka...

Kada je zimus Aksel Bakajoko zadužio opremu Crvene zvezde o njemu se vrlo malo znalo. Gotovo – ništa. Skromna plata od 12.000 evra mesečno, jasno je ukazivala da ispred bivšeg člana mladog tima Intera neće biti stavljen teret velikih očekivanja. Da je doveden u Beograd kao jefitino oruđe koje u rukama Dejana Stankovića može da postane ozbiljno oružje. Na tasu optimizma bilo je malo činjenica. To što je prošao omladinsku školu Intera, imao i pristojnu rolu u švajcarskom Sankt Galenu, govorilo je da poseduje određeni optimizam.

Ali momak afričkog porekla u Beogradu, na početku mandata, suočio sa sa gotovo nepremostivim preprekama. Bakajoko se najbolje snalazi na krilnim pozicijama, gde vlada najžešća konkurencija. Takođe, reč je o strancu, pa je bilo jasno da će minutaža morati da mu bude dozirana. I povrh svega, na prvoj prijateljskoj utakmici, posle samo nekoliko minuta provedenih na poziciji levog krila (Katai bio u fazi oporavka), povredio se i izgubio ritam.

Sve nabrojano kao da je naslućivalo brzi kraj Aksela Bakajoka, bez obzira na dugoročan ugovor u Crvenoj zvezdi koji važi do 2024. godine.

Međutim, stručni štab Crvene zvezde predvođen Dejanom Stankovićem imao je iznenađujuću dozu strpljenja kada je reč o momku rođenom 1998. godine u Parizu. Kada sa nekim iz Ljutice Bogdana pričate o potencijalnu i realnim kvalitetima Aksela Bakajoka, svi će vam reći da ima, za srpske prilike, natprosečnu brzinu. I da takav pojedinac, uz sve nedostatke, ne može da bude promašena invesiticija ako se dobro namesti i uklopi u kolektiv. Uostalom, i aktulenom šampionu Srbije nedostaju brze noge, koje bi oplemenile suvi talenat tima čiji su eksponati Katai, Ivanić i Gelor Kanga.

Otuda je Aksel Bakajoko povremeno dobijao šansu u Superligi Srbije, kada je već Crvena zvezda stavila obe šape na šampionski pehar. I daleko od toga da je brzonogi Afrikanac impresionirao. Bilo je tu mnogo nedostataka, mučenja sa prijemom i predajom lopte. Delovao je pomalo sirovo, suočen sa tvrdim defanzivnim blokom superligaških rivala (igrao protiv Radnika i Rada), bez mogućnosti da eksploatiše brzinu. Dobio je šansu i protiv Milana, i imao jedan udarac pored gola Điđija Donarume. Ocena – mršava. Možda i manje od toga.

Međutim, kao što smo već podvukli stručni štab Dejana Stankovića bio je strpljiv, svestan da bi Aksel Bakajoko mogao da bude od koristi u utakmicama drugačije konfiguracije od ovih što ima u Srbiji. Odnosno da koristi višak prostora u mečevima kada se Crvena zvezda bude branila, a to će se desiti tokom ovogodišnjih kvalifikacija (ako crveno-beli budu stigli do plej-ofa).

Još je rano za konkretne ocene, ali Aksel Bakajoko je možda i najprijatnije iznenađenje ovogodišnjih priprema Crvene zvezde. Zvezdin stručni štab pozicionirao ga je na poziciju desnog beka, i bar, za sada, vidi ga kao alternativu Milanu Gajiću. Ofanzivno – Aksel Bakajoko je bio više nego pristojan. Dugim korakom, kada god je imao mogućnost da razvije brzinu, stvarao je mnogo problema rivalima. Protiv GAK-a je stalno visio ispred protivničkog šesnesterca. U daleko jačoj proveri, kada je preko puta bio Aris, Bakajoko je opet za pola sata na terenu bio važna napadačka opcija. Uostalom inicirao je penal za pobedonosni pogodak Kange. Imao još nekoliko lepih utrčavanja u punom sprintu.

Međutim, bilo bi lepo videti kako bi se bivši član Intera i Sankt Galena snašao kada bude bio pod konstantnim pritiskom, ozbiljnog krilnog igrača. Verovatno bi tu bilo mnogo manjkavosti, i verovatno je toga svestan Dejan Stanković. Jer je pravljenje beka od primarno krilnog fudbalera dug, a za trenere mučan proces.

Tako nešto se pokušalo sa Erikom Jirkom leta 2019. godine na letnjim pripremama Vladana Milojevića. Bilo je jasno da neće upaliti. Kao što se sada pojavila nada za Aksela Bakajoka.