Tiho odrastanje voždovačkog deteta i malog kapitena...

Sasvim je logično što su misli navijača i kompletne zvezdaške javnosti bile usmerene ka drugoj strani. Pojedinci su raspravljalji o tome da li je tim Vladana Milojevića mogao ili morao da zakine još neki bod u Ligi šampiona, sa svih meridijana su „curele“ informacije o potencijlnim velikim prodajama Crvene zvezde. Čekao se odlazak Nasera Đige, kao i potencijalno razrešenje situacije sa malim Andrijom Maksimovićem.

U senci tih velikih brojeva i miliona, Crvena zvezda je jesenju polusezonu, spletom okolnosti, počela sa bonusima na mestu centralnih defanzivaca, Andrejom Đurićem i Veljkom Milosavljevićem. Ni najstariji hroničari zbivanja u Ljutice Bogdana teško da će se na prvu loptu setiti kada se poslednji put to desilo. U ovoj novoj eri – sigurno nije. Kako je rekao Vladan Milojević u odjavi meča sa kragujevačkim Radničkim nekada vam se lepe stvari u životu nameste, a kockice sreće, kada je reč o Đuriću i Milosavljeviću, iskreirale jamb na početku ovog proleća.

Dobra stvar za mlade štopere Crvene zvezde je što su priliku u prvom timu dobili bez preteranog „hajpa i pritiska javnosti i medija. Iako je šira javnost za njih čula, Đurić i Milosavljević su dobili priliku da tiho odrastaju u matičnom klubu, lišeni velikog pritiska. Jer Crvena zvezda je dvocifren broj bodova daleko od večitog rivala, što negde implicira da će se Andreju Đuriću i Veljku Milosavljeviću oprostiti potencijalno ozbiljan kiks. To bi prosto moralo da bude normalno kada su u pitanju mladi defanzivci. Bolji početak sa velikim ili solidnim ulogama (očekuje se povratak kapitena Spajića) nisu mogli da požele, jer će biti kreditirani od strane stručnog štaba, rukovodstva kluba i vrlo oštre zvezdaške javnosti bar do leta.

Stariji Andrej Đurić (2003. godine) je već dugo ima ugovor sa Crvenom zvezdom. Bio je jedan od predvodnika „klase 2003“, ali nikada, bar u očima šire javnosti, nije gurnut u ešalon najvećih talenata srpskog šampiona. Uvek su u prvi plan stavljena braća Mituljikić, Lazetić, Knežević, pa i Stefan Leković, trenutno na pozajmici u Monci. Najveći teret, onako dobronameran, želevši da upali ostale klupske strukture, na leđa voždovačkog deteta stavljao je trener Grafičara Marko Neđić.  koji je Đurića poznavao iz kadetskih i omladinskih dana. Govorio je da mali Andrej zna da podvali loptu između linija protivnika, i otvori napad tima.

PRIMER OGNJENA MIMOVIĆA MOTIVACIONA KNJIGA ZA ĐURIĆA

Primer Ognjena Mimovića može da u trenucima kada mu se lomi karijeru, posluži kao motivacioni govor Andreju Đuriću. I jedan i drugi su morali džombastim putevima pozajmicama da dođu uopšte u priliku da se nametnu treneru prvog tima. S tom razlikom što je kretanje Andreja Đurića bilo još složenije, jer je skupljao dragoceno iskustvo po Sloveniji, Slovačkoj (Spartak Trnava) i na kraju u Novom Pazaru. Taj njegov okolni put, možda je kao i kod Ognjena Mimovića, doveo do čeličenja karaktera i otkrio najveći kvalitet momka koji je praktično prohodao na Marakani – da nema odustajanja.

Prva utakmica Andreja Đurića u startnoj postavi Crvene zvezde bila je prosečna. Uz velike probleme da se „ukroti“ drugar iz omladinskih dana Marko Lazetić. Bilo je tu i grča, blage treme, jer takve utakmice za 90 minuta mogu da sruše sve ono što si gradio od 12 godine. Drugi start i sudar sa kragujevačkim Radničkim je bio za nijansu ili dve bolji.

I još je rano pričati šta i koliko Andrej Đurić može da ponudi Crvenoj zvezdi (baš kao i Veljko Milosavljević), ali gledajući fenomenološku stranu kluba, on je to što navijači žele da vide. Beogradsko dete, tu iz Vojvode Stepe na 500 metara vazdušnom linijom od Marakane, dečak koji je prvu registraciju dobio u Ljutice Bogdana i više nije odlazio. To navijači prosto vole, jer je posebnost beogradske dece u Crvenoj zvezdi „zapatio“ Vladimir Petrović Pižon, a postom su je održavali Dejan Stanković, Marko Grujić i Strahinja Eraković.

Došao je Andrej Đurić u prvim tim sa solidnim predznanjem i preko 90 seniorskih utakmica. Video je kako je braniti čoveka na otvorenom terenu, kako se ponašati kada si u niskoj zoni. Sada je sve na njemu, jer je Crvena zvezda nešto drugo, i svi će ga gledati kao fudbalera koji mora da popuni Đigine ili Dragovićeve kopačke.

MILOSAVLJEVIĆA ČEKA OZBILJNA MINUTAŽA, ALI IMA ČEGA DA SE PLAŠI...

Sa druge strane Veljko Milosavljević je odmah usmerevan ka prvom timu. Uz Andriju Maksimovića i Adema Avdića je promovisan kao klupsko blago i neko ko pre ili kasnije mora da dobije šansu u seniorskom timu. Kao i Đurić drugi meč u startnoj postavi odigrao je značajno bolje, sudarajući se, za srpske prilike, prilično dobrim Brazilcem Evandrom.  Jasno je već sada da će u bližoj budućnosti Veljko Milosavljević moći dfa računa na više nego pristojnu minutažu, jer je identično Andriji Maksimoviću, za godinu dana savladao brojne lekcije. Dobio je lakat u zube na terenima Prve Lige Srbije u dresu Grafičara, video je gde je u poređenju sa štoperima iz Lige šampiona za mlade. Sigurno je da će se stručni štab Vladana Milojevića znojiti i tokom februara i marta, dok Veljko Milosavljević ne savlada sve zahteve i detalje potrebne da nosi odbranu Crvene zvezde kroz evropske mečeve. Biće tu, vrlo verovatno, i osmeha, i izliva euforije i suza, kao što je bilo u slučaju Strahinje Erakovića.

Ali Milosavljević je jedan od onih momaka koji se u mlađim kategorijama nametao kao lider generacije. Sa ili bez kapitenske trake. Sada je, uostalom, i kapiten omladinske selekcije Srbije.

I uvek se postavlja pitanje o tome ima li Crvena zvezda vremena da sačeka jednog ili dvojicu mladih štopera. Kao svetao primer može da posluži Strahinja Eraković koga su grudi Dejana Stankovića sačuvale posle traumatičnog debija na večitom derbiju. Ali sa druge strane tu je i primer Miloša Stojanovića. Štoper rođen 1997. godine bio je talenat u rangu Luke Jovića.

Da li znate gde on danas igra?