Teško se stiže 0:2, ali je Partizan umeo da nadoknadi i duplo veći zaostatak

Stresna utakmica iza, ista takva ispred Partizana. Protiv niškog Radničkog je nadoknadio gol zaostaka i stigao do pobede na premijeri pred svojim navijačima u novoj sezoni, dok protiv Sabaha juri „minus dva“ u pokušaju da obezbedi plasman u završno kolo kvalifikacija za Ligu konferencije.

S tom razlikom što je prvenstvo Srbije tek počelo i ima da se igra i-ha-haj, dok je u Evropi na programu eliminacioni susret. Zato je crno-belima potreban maksimalan oprez pred Aleksandrom Jovanovićem, a daleko veća produktivnost pred protivničkim golom, jer su u nedelju veče poentirali „samo“ dvaput iz čak 17 pokušaja. Tad se navijačima predstavio Ksander Severina pogotkom za pobedu, dok će za prolazak predstavnika Azerbejdžana biti potrebna bolja realizacija, ako se ima i vidu broj neiskorišćenih šansi Mateusa Saldanje, Kvisija Meniga i Bibarsa Natha.

Poslednji put sa ovim izazovom, da u meču nokaut faze juri dva gola zaostatka juri prolaz kod kuće, Parni valjak se suočio leta 2009, kad je preko puta bio APOEL. Kiparski tim je doneo 2:0 iz Nikozije, beogradski već u uvodu prepolovio minus pogotkom Almamija Moreire i tako je ostalo do kraja. Pre toga nije uspeo u istoj situaciji protiv moskovskog Spartaka (1999) u kvalifikacijama za Ligu šampiona, uz napomenu da je ruski velikan bio toliko snažan da se i dalje među navijačima pamti podsećanje tadašnjeg štopera Vuka Rašovića:

„Toliko je Spartak bio bolji i dominirao da smo se u jednom trenutku mi iz odbrane pogledali u fazonu: „Dobro stojimo na terenu, držimo nulu, još malo pa će kraj prvog poluvremena“. Onda se okrenemo ka semaforu i shvatimo da se igra tek peti minut. Izgledalo je kao da su nas Rusi ubacili u mašinu“.

Na legendarnom Lužnjikiju 0:2, a u Beogradu opet dva razlike (1:3). Tek da podseti koliko se teško stiže minus. Potvrđeno na još nekoliko primera.

Mnogim navijačima Partizana pripadne muka na pomen Fljamurtarija. Albanski tim je 1987. doneo ogroman kapital u Beograd (2:0) i bilo je jasno da ekipu trenera Fahrudina Jusufija čeka težak zadatak u revanšu prvog kola UEFA kupa. Ne i neizvodljiv, naš predstavnik je vodio 2:0 pogocima Gorana Stevanovića i Fadilja Vokrija, a onda se desio Sokol Kušta, soloprodor, pucanj, odbitak o prečku i jedan od najneprijatnijih zvukova na stadionu u Humskoj.

Da se 0:2 ne stiže pokazao je i berlinski Dinamo. U Kupu šamipona 1983. je dobio čak i u Beogradu, 1:0.

E, sad... Uspeo je Partizan jednom da nadoknadi veliki minus, međutim, ne na svojoj, već neutralnoj teritoriji. Desilo se to protiv Sportinga iz Hihona 1991. u Istanbulu – domaćin procene UEFA da Beograd nije bezbedan usled početka ratnih dejstava na prostoru nekadašnje SFRJ – samo što mu nije bilo dovoljno za prolaz, jer je posle 2:0 revanš ušao u produžetke, pa u penal-seriju, gde su Španci prošli u drugo kolo UEFA kupa.

Mada, pamte Grobari i dva veleobrta za istoriju. Ono kad su njihovi miljenici kretali iz znatno većeg minusa. Najpre je 1966. protiv Sparte u revanšu četvrtfinala Kupa šampiona, posle čeških 1:4, usledila furiozna igra oličena trijumfom (5:0), da bi se protiv Kvins Park Rendžersa 1984. u okviru UEFA kupa londonskih 2:6 pretvorilo u 4:0, što UEFA i danas smatra ednim od najvećih preokreta u istoriji evropskih takmičenja.

Nešto slično je i sad potrebno ekipi Igora Duljaja.