Teško je biti Radža u Antverpenu: Tretirali su me kao parazita, nisu mi dozvolili da uđem na glavnu kapiju

Ipak je u Italiji najlepše. Jeste Radža Najngolan rođen u Belgiji, jaste bivši reprezentativac te države, ali je najbolje godine karijere proveo na "čizmi". Skoro deceniju i po boravka na Apeninskom poluostrvu oblikovao ga i ljudski i fudbalski, zbog čega je iskusni vezista teško podneo mandat u rodnom Antveprenu.

Bilo je to u periodu od avgusta 2021. do ove zime, kad se vratio u Italiju, samo ovoga puta da igra u Seriji B. Ne smeta mu što je obukao dres SPAL-a, jer poniženja u najvećoj belgijskoj luci nije više želeo da trpi. Zato je i otišao.

„U Antverpenu su me tretirali kao parazita, kao da sam g... Doveli su Marka Overmarsa za sportskog direktora, za zadatkom da bude iz prvi tim, ali niko se nije ni usudio da krene protiv predsednika kluba. Dao sam sve od sebe kad su me prebacili u B tim, navijao sam za mlade, ali... Prošao sam dosta toga u karijeri, bio u mnogim klubovima, ali se nigde niko nije ponašao pre meni kao ljudi u Antverpenu. Nisu mi čak dozvoljavali da kroz glavnu kapiju uđem na trening centar“, razočaran je iskusni vezista.

Razlog što je želeo da se vrati u otadžbinu posle boravka u Italiji od 2007. do 2021. godine (Pjaćenca, Kaljari, Roma, Inter) isključivo je bio privatne prirode.

„Ćerke su glavni motiv što sam povukao taj potez. Inače sam ih viđao samo kad sam bio na odmoru, a to nisam želeo. Hteo sam da završim karijeru u Antveprenu. Čak i pod uslovom da izgubim dosta novca, što se i desilo, jer sam priastao na znatno manji ugovor. Nije bio problem... E, onda me je predsednik Antverpena bukvalno naterao da napustim klub i to mu nikad neću oprostiti. Zato sam u SPAL-u igram za kikiriki, međutim, za razliku od vremena u Belgiji makar uživam i fudbal mi opet pričinjava zadovoljstvo“, dodao je Najngolan.

Definitivno ličnost posebnog karaktera, o čemu svedoče i reči Valtera Sabatinija, bivšeg direktora Rome koji ga je i doveo na Olimpiko.

„Obožavao sam sve fudbalere koje sam angažovao, međutim, najviše me je nervirao Rađa, iako sam ga voleo kao sina. Ponašao se kao kriminalac... Stavite sedam ili osam pića ispred njega i sve će ih ispiti do poslednje kapi. Za njega je život igra“, rekao je Sabatini.