Teška vremena na Čairu

(Od dopisnika Mozzart Sporta iz Niša)

Ako je neko i imao dilemu, posle najnovijeg poraza fudbalera niškog Radničkog, čak sedmog u 14 odigranih kola Mozzart Bet Superlige, a trećeg kod kuće, sad je valjda svima jasno – nije do trenera, do ekipe je. Do njene potpuno nesrećne i nespretne, ni najmanje planske, već potpuno stihijske selekcije. Jer, stručnjaci se menjaju, a iste boljke ostaju od jula do danas.

Po čemu se, na primer, neshvatljiv niz grešaka koji je prethodio prvom primljenom golu protiv imenjaka iz Kragujevca – Jamkam lako pretrčan kraj leve aut linije, kada je izašao suviše visoko; ne preterano jak centaršut po zemlji nije očistio Dimić, pa je lopta prošla Saviću kroz noge, pre nego ju je Krajišnik ćušnuo u gol – razlikuje od serije identičnih kikseva koji su obeležili brojne mečeve Radničkog ove sezone?

Ili, po čemu se totalno odsustvo energije iz prvog poluvremena jučerašnje utakmice razlikuje od pristupa sa kojim je ekipa odigrala, recimo, meč protiv Novog Pazara, pod komandom Tomislava Sivića ili onaj protiv Mladosti GAT, u mandatu Saše Mrkića? U prvom slučaju, čak je i konačan rezultat identičan, u drugom to nije bio slučaj samo zbog odsustva ambicije Novosađana, kojima je tada i bod bio kao kuća.

Brojevi su, uostalom, neumoljivi, egzaktna su stvar i ne može im se naći kontraargument. Kada se u subotu zaokruži prva polovina osnovnog dela šampionata, ispašće da je svaki od trojice dosadašnjih trenera predvodio ekipu na po pet utakmica. Sivić je, uz daleko najteži raspored i umetnute evropske obaveze, osvojio dva boda, Mrkić, uz najkraći roster zbog kadrovskih problema, sedam, a Lalatović u ova četiri kola – četiri boda. Dakle, čak i da pobedi u Ivanjici, Radnički neće imati rezultatski uspešniji mikrociklus od prethodnog, iako se to očekivalo. Poraz od odličnih Kragujevčana pravi je šok, prvi je u istoriji od tog rivala na domaćem terenu, prvi Lalatovićev na Čairu, u dva mandata na klupi Radničkog.

Nišlije od početka sezone još nisu uspele da vežu tri utakmice bez poraza i zato imaju svega 13 bodova, što je treći najlošiji učinak u ovoj fazi prvenstva od kako su se, pre ravno deceniju, vratili u elitni rang posle dužeg odsustva. Mada je to već relativna stvar, jer, primera radi, Radnički je prošle sezone nakon 14 kola imao 17 bodova, pa na kraju završio kao četvrti, a sezonu ranije imao je 21 bod, pa se na kraju spasio ispadanja u poslednjem kolu, i to zahvaljujući poklapanju rezultata svojih konkurenata.

Lutalo se mnogo. Radnički je u prethodnom prelaznom roku doveo 17 novih igrača! U ovih 14 kola zaigrala su njih 32! Čak sedmorica startera sa početka sezone, napustila su klub u međuvremenu. Bombastično najavljivanih internacionalnih pojačanja nema ni na mapi – ili greju klupu (Etongu), ili sede na tribinama (Papunašvili), ili su već napustila klub (Tolordava), a do kvaliteta se nije došlo. Neki u timu defitivno nisu dorasli zadatku, a nekima fali kontinuitet, jer tek povremeno blesnu.

Zamišljen da se odnosi isključivo na sportski deo priče, ovaj komentar je pred zaista velikim izazovom da ostane samo u tom kontekstu, jer utakmica je imala i treće poluvreme, u vidu, spontanog ili ne, vrlo eksplicitnog obraćanja trenera Nenada Lalatovića na pres konferenciji. Ne ulazeći u suštinu onoga što je tada rečeno, posebno u jednom delikatnom momentu, nakon tek okončanog izbornog procesa na regionu istočne Srbije, punog kontroverzi, u kojem je Radnički, kao najveći klub i nosilac razvoja fudbala u ovom delu države, ostao bez predstavnika u svim strukturama, činjenica je da je, hajde da to tako sročimo, Fudbalski klub Radnički iz Niša izgubio pozcije koje je imao u srpskom fudbalu pre par godina, recimo tokom prvog Lalatovićevog mandata na Čairu, u onoj, vicešampionskoj sezoni. A taj podatak biće dodatni balast klubu u trenutnom vrlo nezavidnom položaju na tabeli.

Radnički je, bez da se time na bilo koji način baca senka na potpuno zasluženu pobedu imenjaka iz Kragujevca, oštećen u jučerašnjem duelu. U redu, VAR je procenio da je Štulić bio u milimetarskom ofsajdu u 51. minutu, baš kao što je to bio slučaj kod pogotka Ivanovića za potencijalnih 2:0 za Čukarički na Banovom brdu u prošlom kolu, nakon čega bi se Nišlije teško vratile u meč. Kapiten Pejović bi, čak i da nije pocrveneo protiv Radničkog, propustio naredni duel sa Javorom makar i zbog jednog žutog kartona, koji mu je bio četvrti ove sezone, ali ostaju tri sporne situacije u kaznenom prostoru gostiju u prvom poluvremenu, za koje je čak i u stručnoj TV emisiji procenjeno da je ona poslednja trebalo da bude okarakterisana kao penal...

Bilo kako bilo, subotnja utakmica protiv Javora u Ivanjici dodatno je dobila na težini posle jučerašnjeg poraza. Više nije pitanje šta Radnički može da dobije pobedom, već šta da izgubi eventualnim novim neuspehom, jer u tom slučaju mogao bi da sklizne čak do 14. pozicije, i to neposredno pred vezane okršaje sa beogradskim večitim rivalima.

Teški dani na Čairu.